Ruska televizija o izborima na KiM

MOSKVA – Gledani i uticajni ruski državni kanal Rusija 1 (Rossiя 1) izvestio je svoje mnogobrojne gledaoce o održavanju izbora na Kosovu i Metohiji.

Prilog je prikazan u sklopu informativne emisije te televizije „Vesti nedelje sa Dmitrijem Kiseljovom“. Fakti ga prenose u celini:

Dmitrij Kiseljov, voditelj: Upravo ste videli na kakav način Ukrajina polaže svoj test trajnosti. Ali, ako postoji još teži test, onda smatram da je umesno prisetiti se jugoslovenske lekcije. Još samo pre nekoliko decenija postojala je velika balkanska država – Jugoslavija. Zemlju su raskomadale njene elite koje su bile u stanju degradacije. Od bivše Jugoslavije nastalo je šest i po država.

Kosovo je polupriznata teritorija. Novosti koje odatle dolaze govore ili o nezakonitom uzimanju ljudskih organa, ili o narkotrgovini, ili o žrtvama međuetničkih obračuna.

Na Kosovu se održavaju lokalni izbori. Naš specijalni dopisnik Konstantin SJOMIN javlja:

Od jula nije dovoljan samo ruski pasoš da biste došli na Kosovo. Samoproglašene vlasti u Prištini uvele su vize – one su potrebne svima osim građana SAD i zemalja zapadne Evrope koje su priznale nezavisnost pokrajine. I Srbi su za sada izuzeti.

Pet godina posle otcepljenja to izgleda i funkcioniše kao prava državna granica. Jedini konzulat u kojem vizu možete dobiti zasad je u Istambulu.

Prošle nedelje premijer Turske je posetio Kosovo i rekao ono što mnogi odavno misle, ali se ne usuđuju da javno kažu: „Turska je Kosovo. Kosovo je Turska”.

Ove reči su u Beogradu izazvale uzdržano negodovanje. I ništa preko toga.

Uostalom, vlasti Srbije zajedno sa Evropskom unijom i Prištinom održavaju lokalne izbore. U slučaju da uspeju -Priština će de fakto srpske enklave uključiti u svoj sistem vlasti.

Beograd se nada da će dobiti propusnicu u EU i veća prava za Srbe koji su otsečeni od Srbije.

Ali, šta o tome misle sami Srbi?

Na plakatu koji poziva na bojkot izbora napisano je: „Mala je ovo zemlja koliki ste vi izdajnici”.

„Mene su „izneli” iz parlamenta u Beogradu kad sam rekao da su lideri „patriotske partije” Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić ranije govorili o Velikoj Srbiji, a da im je sada draža Velika Albanija. Na žalost, srpsko rukovodstvo, da bi postalo član EU, odlučilo je da amputira 16 odsto srpske teritorije” – kaže potpredsednik Skupštine srpskih opština Kosova i Metohije Marko Jakšić.

Lider antiizornog pokreta lekar-ortoped Marko Jakšić razgleda barikadu koja deli albanski i srpski deo Mitrovice. Sa one strane reke Ibar čuje se glasna muzika – izbori se tamo doživljavaju kao konačni trijumf „projekta Kosovo” čiji je lider bivši komandant nezakonitih vojnih formacija Hašim Tači.

Jedne od nadgrobnih ploča, kao i mngoih srpskih grobova, moglo je i da ne bude da u martu 2004. godine prištinski radio nije objavio vest da su Srbi sa mosta na Ibru bacili dvojicu albanskih maloletnika. Ta kratka vest, za koju se ispostavilo da je lažna, isprovocirala poznate nesrećne pogrome na celoj teritoriji pokrajine, što je i poslužilo kao povod Vašingtonu i Briselu isforsiraju nezavisnost Kosova.

Informativna podmetanja da bi se narodi međusobno zavadili samo su deo širokog spektra trikova, čiji je cilj dovođenje do političkog samoubistva.

„Naše vlasti napuštaju tradiciju i pljuju na grobove predaka. Tu političku elitu interesuje samo novac” – uveren je Marko Jakšić.

Isto kao i ostatak Južne Evrope, Srbija je pritisnuta uza zid krizom i nezaposlenošću. Štrajkovi i pregovori sa MMF potiskuju Kosovo sa naslovnih strana.

Spor oko činije sočiva sama sa sobom vodi i srpska Crkva. Liberalne novine „Danas” sa ironijom govore o polimici dvojice prvih jerarha.

„Na Kosovu i na Balkanu funkcioniše scenario koji je razradio još Hitler. Sve to – stvaranje sitnih država – mora da bude lekcija za Rusiju” – uveren je mitropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović).

Na velikoj konferenciji održanoj u Mitrovici srpski intelektualci su govorili o budućnosti. A budućnost već kuca na vrata. Svaki nastavnik koji je ovde pobegao nakon što je uništen Prištinski univerzitet razume da se sutuacija – ako ne sutra, a ono makar prekosutra – može ponoviti.

Da li je vredelo da pre trinaest godina nacionalisti učestvuju u „buldožer revoluciji”, ako se taj isti buldožer danas ustremio na njih?

„Tada je moj jedini cilj bio da izvučem zemlju iz međunarodne izolacije. Ali, trudio sam se da se suprotstavim pokušajima Zapada da upravlja našom demokratskom koalicionom snagom. Nakon deset godina sankcija ljudima su promene bile životno potrebne” – naglašava Vojislav Koštunica, predsednik Jugoslavije od 2000. do 2003. godine i predsednik Demokratske stranke Srbije.

Tokom dve decenije – od momenta kada je uništena Jugoslavija – ovo sa Kosovom nije ni prva, ni druga, čak ni deseta izdaja.

Ali, tehnologija balkanizacije država i laganog prekrajanja njihovih granica ovih dana dobija svoju završnu verifikaciju.

Ostaje pitanje: gde će se ona primeniti sledeći put.

Izvor: Fakti