Крим као нада за Придњестовље

22.10 – Привремени шеф кабинета украјинског председника Сергеј Пашински изјавио је у среду да се стање у земљи за месец дана радикално променило, а да ће Кијеву требати две до три недеље како би се коначно нормализовало.

„Једноставно треба да знамо да емоције, које су постојале за време Мајдана, и даље живе у срцима и памети људи“, рекао је Пашински

22.05 – „Никад нећемо одустати од вредног наслеђа на Криму зато што је то власништво Украјине”, рекао је украјински државни тужилац Олех Махнитски за Ројтерс.

21.45 – Председник Думе Сергеј Наришкин изјавио је да се актуелна криза у Украјини не може решити без стварања федеративне државе у тој земљи, преноси Итар тас.

21.05 – ВАШИНГТОН – Политичка криза око Украјине представља опасност по ширу светску економију, упозорила је данас директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристин Лагард.

20:22 – Јевгениј Шевчук: Присаједињење Крима с Русијом јача наде Придњестровља

ТИРАСПОЉ – Лидер самопроглашене молдавске Републике Придњестровље Јевгениј Шевчук рекао је да се становници те територије, после припајања Крима Русији, све више надају праведном решењу за замрзнут локални сукоб.

Становници Републике Крим су о својој судбини одлучили на најдемократичнији могући начин – на референдуму, а 2006. године је и више од 97 одсто бирача у Придњестровљу гласало за независност и приступање Русији, рекао је Шевчук у интервјуу агенцији Итар тас с.

„С обзиром на то да се ситуација у свету мења тако брзо, верујемо да ће међународни партнери који учествују у решавању сукоба у Придњестровљу закључити да праведно решење може да буде постигнуто једино признавањем воље народа Придњестровља”, изјавио је.

„О овом дугогодишњем сукобу се расправља на највишем нивоу , а ми се надамо да ће он на крају бити и решен”, истакао је Шевчук.

Према његовим речима, молдавске власти су уступиле већину својих политичких и економских овлашћења Европској унији, упркос чињеници да преко 50 одсто грађана подржава улазак у Царинску унију (Русије, Казахстана и Белорусије).

„Ми поштујемо одлуку Кишињева, али не би требало заборавити права народа Придњестровља”, поручио је Шевчук, преноси руска агенција.

Придњестровље, које је економски зависно од Москве, отцепило се од Молдавије 1992. године, након грађанског рата.

19:23 – Виктор Јанукович: Планирам да се ускоро преселим у Москву

Свргнути украјински председник Виктор Јанукович изјавио је данас у свом првом интервјуу од како је напустио Украјину и прешао у Русију, да тренутно живи у Ростовском региону.

Он је у интервјуу за агенцију АП и руску телевизију НТВ навео да је, пошто је био приморан да напусти Украјину, најпре једно кратко време боравио у региону Ростова.

Затим је отишао у Москву да би се састао са руским председником Владимиром Путином, где је остао неко време.

– Сада сам се вратио у Ростовски регион, али планирам да се ускоро преселим у Москву јер треба да се видим са многим људима, а у Ростову немам одговарајуће услове за бројне сусрете – рекао је Јанукович, додајући да и његов старији син живи у Русији.

17:35 – Конгрес САД усвојио закон о помоћи Украјини и санкцијама Русији

Представнички дом америчког Конгреса усвојио је закон о увођењу санкција Русији и економској помоћи Украјини од једне милијарде долара у виду кредитних гаранција.

Осим тога у нацрту закона је предвиђена директна помоћ Украјини од 150 милиона долара.

Нацрт закона је подржало 378 конгресмена, а 34 је гласало против.

Документ је упућен на потпис председнику САД Бараку Обами.

17:24 – МСП РФ: Русија и НАТО неће имати користи од суспензије сарадње

„Од сужавања сарадње Русије и НАТО у борби против модерних претњи и изазовима међународне безбедности неће бити на добитку ни Русија ни чланице Алијансе“, рекао је данас званични представник МСП РФ Александар Лукашевич одговарајући на новинарско питање о одлуци НАТО да прекине сарадњу са Русијом поводом ситуације у Украјини.

„Одлука Савета НАТО-а на нивоу министара спољних послова да прекине сарадњу са Русијом у цивилном и војном домену ствара ефекат „већ виђеног“. Језик саопштења пре подсећа на вербалне изразе епохе Хладног рата, додао је Лукашевич.

17:15 – Руска морнарица увела ракете „Лајнер“ у употребу

У наоружање руске Ратне морнарице стигла је балистичка ракета за подморнице Лајнер. Ракета је ушла у наоружање почетком 2014. године, а планирано је да овом ракетом буду опремљене атомске подморнице пројекта Делфин.

Програм тестирања лета балистичке ракете Лајнер завршен је октобра 2011. године. Обављена су укупно два пробна лета 20. маја и 29. септембра 2011. године. Оцењени су као успешни.

Очекује се да нови Лајнери, као део наоружања подморница пројекта Делфин, буду коришћени подједнако са модернизованим балистичким ракетама Сињева.

16.04 – Украјинска државна нафтна компанија Нафтогас дужна је руском државном нафтном гиганту Гаспрому само за март 510 милиона долара, јавља lb.ua, а то значи да би укупан дуг за гас Украјине Русији за недељу дана могао да пређе 2 милијарде долара.

15.52 – Сајтови на Криму са домена „ua“ прелазе на „ru“, јављају РИА Новости. У току су техничке припреме, а промена ће се извршити у року од месец или два.

15.48 – НАТО је саопштио да обуставља сарадњу са Русијом у заједничкој акцији борбе против дроге у Авганистану, јавља Раша тудеј.

15.05 – Андерс Фог Расмусен каже да би била историјска грешка за Русију када би даље интервенисала у Украјини, јавља Ројтерс.

15.00 – Украјински покрет Евромајдан затражио је од свих Украјинаца да не купују робу произведену у Руској Федерацији. Широм Украјине води се права кампања против руске робе.

14.24 – Свргнути председник Украјине Виктор Јанукович изјавио је да је молио председника Русије Владимира Путина да ангажује руске трупе да би заштитио животе Украјинаца, јавља АП, преноси Интерфакс.

За отцепљење Крима од Украјине криве су власти у Кијеву, а не Русија и ја, рекао је Јанукович и додао да је референдум на полуострву био вид протеста локалног становништва против нових украјинских власти. Отцепљење Крима је трагедија за Украјину и урадио бих све да га спречим да је било могуће, каже он.

За трагичну погибију људи у фебруар на митингу на Тргу независности у Кијеву, познатијем као Мајдан, Јанукович је окривио лидере Евромајдана, прозападног покрета. Снајпери су пуцали из зграде која је била под контролом опозиције, каже он. „Ја нисам дао налог да се пуца у људе, нити сам наредио да се специјалцима да оружје“, изјавио је Јанукович у интервјуу за АП.

Он је и овом приликом казао да је за разрешење ситуације у Украјини неопходно да се одржи референдум, а затим да се настави с уставним реформама. „Наравно, референдум је пут у уставне реформе… уставна реформа може да уклони постојеће противречности у Украјини“, оценио је он и додао да ће земља затим бити спремна за изборе.

За изборе који су заказани за мај рекао је да ће бити нелегитимни јер их спроводе власти које немају легитимитет и да ће додатно дестабилизовати ситуацију у земљи. Такође је признао да је много раније требало реаговати на активност бандита и националиста.

14.15 – Сергеј Лавров рекао Џону Керију да је забринут због одлуке НАТО да суспендује сарадњу са Москвом, преноси Ројтерс.

13.56 – МСП Аустралије: Не разматра се искључење Русије из Г20

Искључење Русије из Г20 за сада не улази у планове чланова Групе двадесет, рекла је у среду министарка спољних послова Аустралије Џули Бишоп.

„Тренутно се не разматра искључење Русије из Г20“, наводи агенција речи Бишопове.

Даљи развој догађаја у Украјини, укључујући Крим, највероватније ће утицати на разговоре о будућности Г20 у наредним месецима“, додала је она.

Аустралија 2014. године председава Групом двадесет. У аустралијском граду Бризбејну одржаће се самит Г20, планиран за новембар ове године.

12.48 – У Русији су блокирани сви интернет сајтови који су у вези са ултрадесничарском организацијом Десни сектор, јавља Итер Тасс.

12.31 – Гаспром и ЕУ желе да задрже добре односе

Извршни директор руског Гаспрома, Алексеј Милер, састао се данас са европским званичницима у Бриселу, при чему су обе стране изразиле жељу за задржавањем „узајамно добрих односа”, саопштено је данас из руске компаније.

Милер се у Бриселу састао са европским комесаром за енергетику, Гинтером Етингером, и немачким министром спољних послова, Франком-Валтером Штајнмајером, како би разговарали „о великом броју питања која се тичу билатералне сарадње”, пренео је Ројтерс.

Због недавног захлађења у односима Истока и Запада, и припајања украјинског полуострва Крима Русији, Европа страхује од поремећаја у испорукама руског гаса, будући да 30 одсто својих потреба за гасом покрива увозом из Русије.

12.09 – Национална банка Украјине предвиђа да ће годишња инфлација у овој земљи износити 15,7 одсто. „Процене се крећу између 12 и 16 одсто, а шта ће бити лимит, зависиће од тога колико су ефектни кораци које ћемо предузети и колико брзо ће доћи новац из ММФ“, изјавио је Степан Кубив, први човек Националне банке Украјине.

12.03 – Делегација руских депутата посетиће 5. априла Крим и Севастопољ, изјавила је Итар-Тассу Јевгенија Чугунова, портпаролка председавајућег Државне Думе Сергеја Наришкина. Наришкин ће водити делегацију Думе.

11.36 – Филип Бридлав: Москва је способна за упад у Украјину

Русија има на украјинској граници све капацитете који су јој потребни ако се одлучи да „упадне“ у Украјину и могла би да оствари свој циљ за три до пет дана, изјавио је командант НАТО у Европи, амерички генерал Филип Бридлав.

Оцењујући ситуацију на граници Украјине као „невероватно забрињавајућу“, Бридлав је рекао је да је Алијанса ноћас приметила одређена кретања мањег дела руских снага, али да нема назнака да се војници враћају у касарне.

Министри спољних послова земаља Алијансе НАТО на састанку у Бриселу затражили су од Бридлава да изради план до 15. априла, како би смирио нервозне савезнике у источној Европи.

План би требало да укључи слање појачања на копну, у ваздуху и на мору, рекао је Бридлав у интервјуу Ројтерсу и „Вол стрит џурналу“.

11.11 – Амерички државни секретар Џон Кери изјавио је да Русија не би требало да користи енергију као средство агресије против Украјине и апеловао на Европску унију да учини све како би Украјина имала стабилно снабдевање гасом из Европе, јавља Униан.

„Потребно је да постоји енергетска стабилност за читаву Европу. Ниједна држава не би требало да користи енергију као оружје“, рекао је Кери.

11.07 – Европска унија забранила је летове за Симферопољ и Севастопољ, саопштила је Еуроконтрола. „Стриктно се придржавамо Конвенције о међународној цивилној авијацији и не препознајемо унилатералну декларацију о пружању ваздушњих услуга преко украјинског ваздушног простора, уколико таква одлука не долази од украјинских власти“, саопштено је Еуроконтрола.

10.55 – Москва саопштила да ни НАТО ни Русија неће имати користи од одлуке Алијансе да суспендује сарадњу, преноси Ројтерс.

10.07 – Фаворит за председника Украјине Пјотр Порошенко је рекао да је Кијеву потребан дијалог са Русијом, оценио да је опасност од руске инвазије у источној Украјини и даље велика, као и спремност Украјинаца за одбрану и саветовао Немцима да бојкотују руски гас.

„Понекад се мора платити цена за демократију…, бојкот руског гаса би било право средство санкционисања и то би могло Русију, привредно, да баци на колена. Немачка и Европа би могле да истовремено користе алтернативне могућности у снабдевању енергентима. Немачка није упућена на руски гас“, рекао је Порошенко данас у интервјуу таблиоду „Билд“.

Порошенко је рекао да је Украјини, из разлога личне сигурности, потребан дијалог са Русијом и да у тим разговорима они никада неће моћи тему „Крим“ да изоставе. „Нама су, истовремено, на западу потребни нови савези, који би могли да гарантују нашу сигурност…“, рекао је Порошенко и захтевао да се руска војна агресија стопира.

Указујући да он избегава поређења руског председника Владимира Путина са Адолфом Хитлером, „јер то не води ничему”, Порошенко је рекао да је Украјини, из разлога личне сигурности, потребан дијалог са Русијом и да у тим разговорима они никада неће моћи тему „Крим” да изоставе.

На питање да ли очекује инвазију Русије у источној Украјини, он је одговорио да не верује да ће се то одмах десити и упозорио да, међутим, за то и даље постоји велика опасност.

„Русија би требало да зна, ако нападне источну Украјину, онда ћемо се ми бранити свим војним средствима, која нам стоје на располагању. Постоји велика спремност да се земља брани. И мој син се пријавио за службу и спреман је да иде на границу, што ме истовремено чини и поносним и забринутим”, рекао је Порошенко.

09.57 – Градски суд Москве потврдио је налог за хапшење вође украјинског „Десног сектора“ Дмитрија Јароша, који је у одсуству издао Басмански суд. Судско веће је одбацило жалбу Јарошевог адвоката. Јарош је оптужен за два кривична дела: јавно позивање на тероризам и ширење екстремизма путем медија. Према руским законима, за то би могао да буде осуђен на седам година робије.

09.32 – Крим је добио руске поштанске бројеве, тачније, на број који је до сада важио, потребно је додати број 2. Тако на пример за Симферопољ, који је до сада имао број 95.000 нови број гласи 295.000, јавља Униан.

09.25 – Председник Русије Владимир Путин потписао је данас Закон о престанку Споразума о Црноморској флоти са Украјином, јавља РИА Новости.

09.19 – „Желимо да преговарамо о односима Руске Федерације и Украјине и сматрамо да би шефови дипломатија наших земаља требало да се што пре састану“, изјавио је премијер Украјине Арсениј Јацењук додајући да Кијев жели да обнови односе с Москвом, али под условом да Русија призна независност Украјине, преноси Комсомољскаја правда.

Јацењук је такође казао да Украјина предлаже Русији да као други званични језик уведе украјински јер је украјинска говорна заједница друга по величини у Русији и било би потпуно природно да украјински буде други званични језик или бар да има посебан статус.

09.07 – Централна изборна комисија Украјине је и званично регистровала кандидатуру лидера екстремне десничарске групе Десни сектор Дмитрија Јароша на председничким изборима, заказаним за 25. мај.

Јарошева кандидатура је потврђена из другог пута пошто је украјинска „Ошчандбанка“ потврдила да је он лично дао депозит од 2,5 милиона гривни (227.000 америчких долара), пренела је уторак агенција Итар-Тасс. До сада се за председничке изборе пријавио 21 кандидат, а Комисија је одбацила 17 кандидатура.

09.05 – Шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер најавио је толерантнији однос према земљама које имају паралелне односе са Москвом истакавши да ће поштовати право партнера да одређују баланс политике према ЕУ и Русији.

„Уместо да условљавамо сарадњу по принципу или ми (ЕУ) или они (Русија), поштоваћемо право наших партнера да одређују ниво односа и баланс политике према два центра моћи“, рекао је Штајнмајер, пренела је данашња „Политика“.

08.45 – Меџилис Кримских Татара сагласио се да постави двојицу представника у Савет министара Крима. „Ови људи нису политичари, већ се налазе у извршној грани власти и неће представљати политички терет. Политичке одлуке и процене почивају у Меџилису“, изјавио је Рефат Чубаров, председавајући Меџилиса.

08.30 – Комисија Министарства унутрашњих послова утврдила је да покојни Александар Музичко, један од вођа Десног сектора, случајно упуцао сам себе задобивши тако повреде од којих је преминуо.

07.59 – Представнички дом САД подржао је закон којим се Украјини пружа финансијска помоћ у износу о једне милијарде долара зајма, и одобравају санкције Русији због ситуације на Криму. Ове санкције подразумевају замрзавање средстава и забрану доделе виза појединцима.

07.40 – Економска нестабилност Украјине могла би да има великог утицаја и ван ове државе, навео је Џим Јонг Ким, председник Светске банке.

„Имамо дугорочну сарадњу са Украјином и покушавамо све како би помогли тамошњим властима да спроведу економске реформе“, навео је Јонг Ким за CNN.

07.15 – Кијевски огранак ултрадесничарксе организације Десни сектор обећао је да ће се повиновати одлуци Врховне Раде Украјине о разоружању паравојних јединица, али да неће предати оружје већ га само одложити на сигурно место.

Пуцњаву испред ресторана „Мафија“ у центру Кијева, у којој је, прексиноћ, учествовао припадник Десног сектора ранивши три особе међу којима и заменика начелника градске управе Богдана Дубаса, организација је окарактерисала као „обичну свађу“. Десни сектор је напоменуо да се неће мешати у истрагу

07.05 – Естонија је понудила своју војну базу НАТО-у како би авиони алијанске могли да патролирају ваздушним простором изнад балтичких земаља, јавља Раша тудеј.

Бела кућа не признаје Обамину грешку

Бела кућа још није признала да је амерички председник Барак Обама погрешио када је говорио о референдуму на Косову, преноси данас Глас Русије

У званичном одговору на захтев руске агенције Итар-тасс за објашњење Обамине изјаве, особље председника САД саопштило је да је он мислио на јединствену ситуацију Косова, које је стекло независност после дугогодишњих исцрпљујућих преговора и сарадње, у којима је међународна заједница имала водећу улогу, наводи руски радио.

„У званичном писму се такође истиче да је на Косову, на основу одлуке УН, успостављен специјални режим и да је покренут политички процес за дефинисање будућег статуса Косова, укључујући изгледну могућност независности Косова“, преноси Глас Русије.

Процес је, према објашњењу особља Беле куће, омогућио слободне и правичне изборе за репрезентативни косовски парламент, који је легално прогласио независност пошто су исцрпљене све друге могућности.

Обама је недавно изјавио да је Косово напустило Србију „пошто је организован референдум који није био ван оквира међународног права, већ уз пажљиву сарадњу са Уједињеним нацијама и косовским суседима.“

Руско министарство спољних послова изразило је, у коментару поводом те изјаве, запањеност што амерички председник говори о референдуму који никад није одржан.

„Тврдње америчког председника не могу да изазову ништа осим запањености, с обзиром на то да на Косову није било референдума, нарочито не оног договореног с међународном заједницом“, навело је руско Министарство, подсећајући да је одлуку о одвајању од Србије донео „такозвани парламент у Приштини“ 2008. године.

Глас Русије објаснио је да је једини референдум за независност Косова одржан 1991. године, али без подршке УН. Резултат тог гласања тада нису признале ни САД нити иједна друга држава у свету, осим Албаније. Тај референдум никад није помињан као оправдање за бомбардовање НАТО 1999. године.

Глас Русије напомиње да је на Косову одржан још само један референдум, и то у општинама на северу 2012. године, „под Обаминим будним оком“. На том гласању, 99 одсто косовских Србија гласало је против тога да буду део независног Косова. САД, као и 1991. године, нису признале валидност тог референдума.

Британски стручњак за Балкан Џејм Кер-Линдзи оценио је, у коментару поводом Обамине изјаве, да је вероватно у питању грешка.

„Ипак, то заиста личи на невероватну грешку. Мора да је било некога ко је знао да УН нису организовале референдум на Косову. Није то било тако давно“, навео је Кер-индзи, пренео је Глас Русије.

В. Д. украјинског министра одбране: Тужићемо Русију због Крима

Украјина ће тужити Русију пред међународним судовима због анексије Крима, изјавио је вршилац дужности украјинског министра одбране Андреј Дешчица.

„

Украјина сматра Крим интегралним делом своје територије. Ми ћемо поднети тужбе против Русије пред међународним судовима. Ми смо решени да вратимо Крим уз велику међународну подршку“, рекао је уторак Дешчица, напомињући да се то неће догодити преко ноћи.

„Потребно нам је време да прикупимо сву документацију. Наши стручњаци управо припремају тужбе“, казао је он.

Представници НАТО и Украјине разговарали су и о могућности слања војних инструктора Алијансе у Украјину да обучавају украјинске снаге за цивилну одбрану.

„Ми смо размотрили могућност слања мобилних група инструктора у Украјину да обучавају украјинске снаге за цивилну одбрану“, казао је Дешчица, пренео је Итар-Тасс.

Он је, такође, рекао да Украјина никада неће пристати на федерализацију земље, већ ће дати веће надлежности локалним властима.

„Украјина никада неће услишити захтеве Русије да федерализује земљу. Ми ћемо једноставно дати веће надлежности локалним властима“, закључио је Дешчица.

Амерички конгрес усвојио закон о милијарду долара помоћи Украјини

ВАШИНГТОН – Амерички Конгрес усвојио је закон о милијарду долара помоћи Украјини, који обухвата и санкције против Русије због анексије Крима.

Представнички дом америчког Конгреса је закон, који је Сенат одобрио прошле недеље, усвојио са 378 гласова „за” и 38 „против”.

Закон ће сада бити прослеђен америчком председнику Бараку Обами на потпис, пренеле су агенције.

„Амерички Конгрес и Сенат заједнички подржавају украјински народ”, изјавио је после гласања председавајући Представничког дома, републиканац Џон Бенер.

Обама је поздравио усвајање закона који ће омогућити Украјини да предузме „кораке неопходне за обнову економске стабилности и напредак”, рекао је портпарол Беле куће Џеј Карни.

---

Извор: Агенције