OEBS-beograd---------foto-BETAДругог дана ОЕБС-ове конференције посвећене заштити, безбедности и интегритета новинара, руска и украјинска делегација покушале су да не улазе у међусобне полемике. Иако су водитељи конференције која се одржава у београдској Палати „Србија” опомињали представнике ових земаља да оставе по страни међусобни сукоб и да на проблеме гледају само као професионалци, то се ипак није десило.

Један од представника руске делегације, новинарка канала „Раша тудеј”, веома емотивно је излагала наводећи да је шест руских новинара убијено у Украјини, да новинари не могу да добију акредитацију за извештавање, а уколико носе новинарски знак постају мета напада.

Андреј Шевченко, новинар из Украјине и бивши посланик парламента, оштро је одговорио колегиници да новинари овог руског канала никако не могу да говоре о пропагандној делатности украјинске власти, јер редовно „глорификују председника Русије Владимира Путина, а многе њихове вести су лажне”. И то је, како је истакао Шевченко, добар разлог да се неким људима не дају акредитације.

Осим представника две земље који су се међусобно оптуживали, јуче су се најчешће могла чути жалбе новинара из земаља у окружењу. Тако се Љиљана Ковачевић, новинарка агенције Бета, из Бања Луке, пожалила присутнима да већ шест година не може да уђе у зграду Председништва Републике Српске. Ковачевићева је објавила вест да је против тадашњег премијера Милорада Додика поднета кривична пријава за организовани криминал.

– Осуђена сам од стране Основног суда, али ме је бањалучки Окружни суд ослободио кривице. На конференцији за новинаре доживела сам понижења и увреде, готово сам избачена и не могу више да добијем пропусницу за улаз у Председништво, иако је то јавна установа – истакла је Љиљана Ковачевић додајући да у Босни и Херцеговини међу новинарима различитих медијских кућа влада већа подељеност него међу политичарима.

Сличне приче везане за вређање и претње новинарима чуле су се од делегација Црне Горе, Косова и Македоније. Бранкица Петковић, представник словеначког Мировног института, нагласила је да увреде трпе хрватски и словеначки новинари, иако живе и раде у Европској унији.

Према подацима Комитета за заштиту новинара, од 1992. убијено је 95 новинара у земљама ОЕБС-а, а њихове убице су остале некажњене.

– У Србији недостаје политичка жеља и одлука како би се безбедност новинара подигла на виши ниво. Претње новинарки Бранкици Станковић, која шест година живи под полицијском заштитом, показатељ су тренутне новинарске безбедности. Исти актери из истог миљеа извршили су такву врсту притиска да је прекинуто емитовање нове емисије на Б 92, а премијер Александар Вучић је изјавио да не може ништа да уради о овом питању – истакао је јуче Веран Матић, један од оснивача ТВ Б 92 и председник Комисије за истрагу убистава новинара. Комисија за истрагу убиства новинара довела је да значајног помака у истраживању убистава медијских радника.

Почело је суђење за убиство Славка Ћурувије, знатно је напредовао случај убиства Милана Пантића, а како каже Матић, траже се форензичари који ће помоћи у решавању убиства Даде Вујасиновић. Према његовим речима, убудуће ће се комисија озбиљније позабавити страдањем 16 радника РТС-а. Ипак, недостаје међународно тело којем би имала право да се обрати свака земља која жели да оснује посебно тело за истраживање убистава новинара.

Страх од „хаковања” рачунара

На јучерашњој конференцији било је речи и о значају дигиталне безбедности новинара. Саша Мирковић, државни секретар Министарства културе и информисања, нагласио је да је у Србији неопходно да се гради безбедно дигитално друштво и да се ради на медијској писмености. Конкретне акције су, како каже, већ предузете. Олоф Ехренкрона, представник шведске делегације, упозорио је присутне да живимо у дигиталном свете у којем се у сваком тренутку зна где се налазимо, шта купујемо, какве су нам навике, са ким комуницирамо, а шифре за мејлове не помажу нам много. Неопходна је посебна заштита новинара како би могли да обављају свој посао без страха да ће бити откривени њихови извори, подаци које су прикупљали и да ће им неко „хаковати” рачунар.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Руско-украјинске медијске варнице у Београду

* Обавезна поља