Сахрањен академик Добрица Ћосић

БЕОГРАД – Међу бројним поштоваоцима, од овог великана српске књижевности опростио се и предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је са државним врхом Србије присуствовао опелу за Ћосића који је служио Његово преосвештенство владика бачки Иринеј.

Ћосић је, по сопственој жељи сахрањен тихо, без пратећих говора, а песник Матија Бећковић је у изјави за медије из Српске рекао да му се чини да Ћосић није случајно „одабрао“ време када ће отићи.

„Симболично је да нас је Ћосић напустио у години обилежавања Првог светског рата о ком је толико писао и у време када је његову земљу, Србијицу како ју је звао, захватила оваква несрећа“, рекао је Бећковић.

Сахрани Добрице Ћосића, који је умро 18. маја у 93. години живота присустовали су председник Србије Томислав Николић и бивши предедници Србије Борис Тадић и Војислав Коштуница.

У име Владе Србије, од великана српске књижевне речи, опростили су се и потредседници Владе Ивица Дачић и Никола Селаковић, а у име парламента, председник Маја Гојковић.

У дугачкој колони оних који су код гробног места рекли последње збогом човјеку који се за живота уписао у бесмртне Србе били су, између осталих, српски режисер Емир Кустурица, члан Академије наука и уметности Републике Српске Алекса Буха, бивши председник Народне Скупштине Републике Српске Момчило Крајишник, министар Иван Тасовац, председник Републике Српске (БиХ) Милорад Додик, аналитичар Ђорђе Вукадиновић, Мирослав Мишковић, те бројни културни и јавни радници из Србије.

Ћосић је рођен 21. децембра 1921. године у мјесту Велика Дренова код Крушевца.

Његова дела су обиљежила српску књижевност 20. века и била међу најчитанијим издањима.

Романи „Далеко је Сунце“, „Корени“, „Деобе“ „Време смрти“, „Време власти“ и остале омиљена су штива генерација српских читалаца.

Био је први председник Савезне Републике Југославије.

И критичари и поштоваоци проглашавали су га за „оца нације“, а док су једни у њему видели последњег заштитника националне свести, други су му приписивали одговорност за ширење национализма.

Извор: Срна, Бета