Samit u Sofiji i povratak zvezdice nad Kosovom

SOFIJA – Lideri EU i država članica sa partnerima Zapadnog Balkana, na samitu u Sofiji usvojili su Deklaraciju i Aneks u kojoj je Kosovo spomenuto sa fusnotom.

U jednoj od tačaka Aneksa stoji: „Podržati borbu protiv nekažnjivosti kroz podršku Mehanizmu za međunarodni krivični tribunal i Kosovu(*)“.

Inače, objašnjenje za fusnotu glasi: „Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti”.

Fusnota se prvi put pojavila 2012, a sva predstavništva tela UN na Kosovu dodala su zvezdicu i fusnotu, koja se poziva na rezoluciju 1244, na sajtove, društvene mreže i druge vrste komunikacija 2016. godine.

Lideri EU usaglasili su na Samitu EU i Zapadnog Balkana u Sofiji deklaraciju u kojoj EU potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Šta piše u deklaraciji iz Sofije?

Lideri EU usaglasili su na Samitu EU i Zapadnog Balkana u Sofiji deklaraciju u kojoj EU potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Tekst Deklaracije i Aneksa agencija integralno glasi:

„Mi, lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica, u konsultaciji sa partnerima sa Zapadnog Balkana i u prisustvu relevantnih regionalnih aktera, danas smo zaključili sledeće:

1. EU pozdravlja zajedničku posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana evropskim vrednostima i načelima kao i viziji snažne, stabilne i ujedinjene Evrope, podržane našim istorijskim, kulturnim i geografskim vezama i uzajamnim političkim, bezbednosnim i privrednim interesima.
2. Podsećajući na samit u Solunu iz 2003. godine, EU ponovo potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Na osnovu dosadašnjeg napretka partneri sa Zapadnog Balkana ponovo su potvrdili posvećenost evropskoj perspektivi kao svom čvrstom strateškom izboru, povećanju svojih napora i uzajamnoj podršci. Verodostojnost tih napora zavisi od jasne javne komunikacije.

3. EU je odlučna da pojača i intenzivira angažman na svim nivoima kako bi podržala političku, privrednu i društvenu transformaciju regiona, između ostalog kroz pojačanu pomoć koja se zasniva na konkretnom napretku partnera sa Zapadnog Balkana u oblasti vladavine prava, kao i u društveno-ekonomskim reformama.
4. EU pozdravlja posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana preimućstvu demokratije i vladavine prava, naročito u pogledu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrog upravljanja, kao i poštovanja ljudskih prava i prava pripadnika manjina. Delotvorno sprovođenje reformi tih partnera počiva na tim temeljima. Civilno društvo i nezavisni mediji imaju ključnu ulogu u procesu demokratizacije.
5. EU podržava opredeljenje partnera sa Zapadnog Balkana da nastave jačati dobrosusedske odnose, regionalnu stabilnost i uzajamnu saradnju. To se naročito odnosi na pronalaženje i primenjivanje konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove ukorenjene u nasleđu prošlosti i na ulaganje dodatnih napora u pomirenje.
6. Izgradnja guste mreže veza i prilika sa EU i u regionu je presudno za zbližavanje naših građana i privreda, kao i za jačanje političke stabilnosti, ekonomskog prosperiteta, kulturnog i društvenog razvoja. Nadovezujući se na ostvareni napredak, između ostalog kroz regionalne inicijative, zalažemo se da značajno poboljšamo povezanost u svim dimenzijama: transportnoj, energetskoj, digitalnoj, ekonomskoj i ljudskoj.
7. EU je saglasna sa podsticanjem povoljnog tržišnog i investicionog okruženja na Zapadnom Balkanu, kako bi se brže napredovalo u smeru digitalne ekonomije i održivih društava koja vode računa o klimi u skladu sa Pariskim sporazumom. Energetska sigurnost biće prioritet, između ostalog kroz bolju energetsku efikasnost, bolju prekograničnu međusobnu povezanost, diversifikaciju izvora i pravaca kao i uravnoteženu kombinaciju raznih izvora energije uz bolju integraciju obnovljive energije.
8. Poseban naglasak staviće se na stvaranje dodatnih prilika za mlade, obezbeđujući pri tome da to doprinosi društveno-ekonomskom razvoju Zapadnog Balkana.
9. U tu svrhu EU pozdravlja obavezivanje partnera sa Zapadnog Balkana na, između ostalog, ubrzano sprovođenje pravne tekovine u skladu sa ugovorima o Energetskoj zajednici i Transportnoj zajednici, uklanjanje svih administrativnih prepreka na granicama, završetak regionalnog tržišta električne energije i hitno sprovođenje Višegodišnjeg akcionog plana za razvoj regionalnog ekonomskog područja iz jula 2017. godine. EU će nastaviti da podržava te napore.
10. EU i partneri sa Zapadnog Balkana dele brojne bezbednosne izazove koji iziskuju koordinisano pojedinačno i kolektivno delovanje. Kada radimo zajedno možemo da se efikasno suočimo sa tim izazovima. Naša saradnja u zaustavljanju ilegalnih migracionih tokova pokazala je svoju vrednost i dodatno će se razvijati.
11. Borba protiv terorizma i ekstremizma, uključujući finansiranje, radikalizaciju i povratak stranih terorističkih boraca iziskuju pojačanu saradnju među nama.
12. EU i partneri sa Zapadnog Balkana uviđaju da su rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala od suštinskog značaja za političku i društveno- ekonomsku transformaciju regiona, kao i za regionalnu stabilnost i bezbednost, što je u najboljem interesu njihovih građana. EU pozdravlja to što su se obavezali na preduzimanje odlučnih mera, u saradnji sa EU i u međusobnoj saradnji, protiv trgovine ljudima, uzgoja droge i krijumčarenja ljudi, droge i oružja.
13. EU pozdravlja doprinos partnera sa Zapadnog Balkana zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP) u svim njenim aspektima i očekuje postepeno produbljivanje saradnje u toj oblasti, a naročito veći nivo usklađenosti, posebno u pogledu pitanja od važnog zajedničkog interesa.
14. Protiv dezinformisanja i drugih hibridnih aktivnosti borićemo se zajedno uz veću saradnju u oblasti otpornosti, sajber bezbednosti i strateške komunikacije.
15. Kako bi se što brže poboljšao život naših građana u oblastima povezanosti i bezbednosti s obzirom na evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, EU je danas, na osnovu relevantnih aspekata saopštenja Komisije od 6. februara 2018. godine, pokrenula Program prioriteta iz Sofije za EU i Zapadni Balkan koji je priložen uz ovu deklaraciju.
16. EU pozdravlja nameru Hrvatske da bude domaćin samita EU – Zapadni Balkan za vreme svog predsedavanja 2020. godine.
17. Primamo k znanju da se naši partneri sa Zapadnog Balkana slažu sa navedenim tačkama.

Aneks uz Deklaraciju

Program prioriteta iz Sofije

Jačanje podrške vladavini prava i dobrom upravljanju

– pojačati podršku reformi pravosuđa i naporima za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući izgradnju kapaciteta za sprečavanje korupcije

– proširiti savetodavne misije za vladavinu prava uz veću podršku država članica i EU

– pojačati praćenje reformi kroz sistematičnije misije za stručnu proveru zasnovanu na slučajevima

– uvesti praćenje sudskih postupaka u slučajevima teške korupcije i organizovanog kriminala

– raditi na poboljšanju merenja rezultata reforme pravosuđa

– pružiti podršku Zapadnom Balkanu posredstvom Evropskog fonda za demokratiju u oblasti nezavisnih i pluralističkih medija i civilnog društva

Jačanje angažovanja u oblasti bezbednosti i migracije

– pojačati zajednički rad na borbi protiv terorizma i sprečavanju radikalizacije i nasilnog ekstremizma, u skladu sa inicijativom za borbu protiv terorizma na Zapadnom Balkanu

– značajno poboljšati operativnu saradnju u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala u prioritetnim oblastima kao što su vatreno oružje, droga, krijumčarenje migranata i trgovina ljudima

– pripremiti obnovljen akcioni plan za saradnju u vezi sa vatrenim oružjem radi efikasnijeg rešavanja pitanja ilegalnog vatrenog oružja i velikih zaliha oružja

– povećati podršku izgradnji kapaciteta u oblasti sajber bezbednosti i borbe protiv sajber kriminala

– poboljšati saradnju u oblasti upravljanja migracijom i granicama

– dodatno poboljšati saradnju među oficirima za vezu koje su razmestili EU (Evropska komisija i Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu), države članice i nadležni organi Zapadnog Balkana

– uspostaviti međuagencijsku radnu grupu EU PUP (pravosuđe i unutrašnji poslovi) koju će koordinisati Komisija

– produbiti i proširiti značajnu saradnju i dijalog u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike / zajedničke bezbednosne i odbrambene politike

– dodatno razviti saradnju u aktivnostima u vezi sa hibridnim pretnjama, između ostalog poboljšanjem strateške komunikacije

Podržavanje društveno-ekonomskog razvoja uz poseban akcenat na mladima

– proširiti Investicioni okvir za Zapadni Balkan da bi se dodatno privukle i koordinisale investicije bilateralnih donatora i međunarodnih finansijskih institucija

– značajno povećati pružanje garancija u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan da bi se privukle privatne investicije

– povećati podršku obrazovanju, a naročito pokrenuti pilot projekt za mobilnost u oblasti stručnog obrazovanja i obuka

– udvostručiti sredstva programa Erazmus+ za region, uključujući uspostavu „Laboratorije za mlade Zapadnog Balkana“ u 2018. godini, pri čemu će se obezbediti prostor za inovativno utvrđivanje politika kojima će se odgovoriti na potrebe mladih i za rešavanje problema odliva mozgova

– proširiti obim i domašaj Regionalne kancelarije za saradnju mladih i uvesti program mobilnosti unutar regiona

– obezbediti ostvarenje napretka u sprovođenju regionalnog ekonomskog područja, između ostalog većim radom na priznavanju kvalifikacija, i napretka u olakšavanju trgovine unutar Zapadnog Balkana

– ostvariti napredak u procesima učlanjenja Bosne i Hercegovine i Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju

Jačanje povezanosti

– pokrenuti novi paket projekata u pogledu povezanosti (sa značajnim bespovratnim sredstvima EU kao finansijskom polugom) kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, uključujući podršku za „plavi koridor“ i „auto-put mira“ (Niš – Priština)

– podržati veće iskorišćavanje prilika u okviru postojećih odredaba Instrumenta za povezivanje Evrope na Zapadnom Balkanu

– proširiti energetsku uniju EU na Zapadni Balkan uz usmeravanje na energetsku sigurnost i diversifikaciju izvora i snabdevača, uključujući strategiju na regionalnom nivou radi iskorišćavanja obnovljivih izvora energije, a naročito hidroenergije

– raditi na završetku regionalnog tržišta električne energije na Zapadnom Balkanu i obezbediti njegovu integraciju u unutrašnje tržište električne energije EU, uključujući kroz inicijativu za gasno povezivanje u centralnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEC)

– dodatno podržati stvaranje jedinstvenog regulatornog prostora i efikasnog procesa za reformu energetskog tržišta u okviru Ugovora o osnivanju Energetske zajednice – potpisati angažman / Memorandum o razumevanju za izgradnju gasnog interkonektora Bugarska – Srbija

– početi s primenom Ugovora o Transportnoj zajednici i potpunim funkcionisanjem njenog sekretarijata

– potpisati sporazum o sedištu Ugovora o Transportnoj zajednici (Beograd)

– podržati deklaraciju ministara o saobraćaju sa TEN-T dana u Ljubljani, uključujući akcioni plan za spisak prioritetnih graničnih prelaza

– podržati deklaraciju ministara o bezbednosti u drumskom saobraćaju sa TEN-T dana u Ljubljani i povezani akcioni plan

– podržati novu strategiju za železnice kako bi se Zapadni Balkan uključio u glavnu mrežu i tržište EU

Digitalna agenda za Zapadni Balkan

– pokrenuti digitalnu agendu za Zapadni Balkan, uključujući plan za olakšavanje smanjenja troškova rominga

– pokrenuti paket značajne tehničke pomoći za identifikaciju potencijalnih digitalnih investicija (uključujući širokopojasni pristup) kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan / Instrument pretpristupne pomoći

Podrška pomirenju i dobrosusedskim odnosima na Zapadnom Balkanu

– podržati borbu protiv nekažnjivosti kroz podršku Mehanizmu za međunarodne krivične sudove i Specijalnom sudu za ratne zločine na Kosovu* (* ovaj naziv ne utiče na stav o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244/1999 SB UN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti), kroz EULEKS

– omogućiti učestvovanje u EU programu Kreativna Evropa

– podsticati jačanje veza među civilnim društvima Zapadnog Balkana, između ostalog podržavanjem projekata u okviru Fonda za Zapadni Balkan

Ovaj Program prioriteta primenjivaće se na neutralan način u odnosu na pitanje statusa i neće uticati na razgovore o sledećem višegodišnjem finansijskom okviru“.

Vučić: Nesporazum traje već 140 godina, želim da verujem u rešenje

Sofija – Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je u Sofiji da se nada da će se doći do rešenja za KiM koje će biti prihvatljivo građanima Srbije.

Kako je rekao, daće sve od sebe i boriće se da do toga dođe.

„Želim da verujem da će Srbija u narednom periodu imati dovoljno snage, ukoliko bude postojala volja za kompromisom na drugoj strani, da dođe do rešenja koje će biti prihvatljivo za njene građane, a koje se tiče Kosova i Metohije.“

U svakom slučaju, mi ćemo dati sve od sebe i borićemo se za to, rekao je Vučić novinarima.

Kako je rekao, uvek je važno da se razgovara o problemima, a ne samo da se govori o lepim i prijatnim stvarima, i naveo da je posao lidera da rešavaju probleme, a ne da govore o lepim stvarima.

Naveo je da je sa Tačijem razmenio nekoliko reči i da to vidi prosto kao čin ljubaznosti, a da bi za neku jaču ocenu morao da vidi neki veliki progres da bi mogao da kaže da je nešto bolje.

„Siguran sam da moramo da nastavimo dijalog“, rekao je Vučić.

Odgovarajući na pitanja kada bi se moglo naći rešenje za KiM, Vučić je rekao da nije od onih koji bilo šta ograničavaju posebno zato što nesporazum postoji još od pre Prve prizrenske lige, više od 140 godina.

„To nije 140 dana“, kazao je Vučić i dodao da u Srbiji postoji želja da se problem reši, da smatra da je Srbija uložila i napor i energiju i volju i sve svoje obaveze ispunila.

Kako je rekao, to nas, ipak, ne sprečava u tome da nastojimo da razgovorom i kompromisom rešavamo probleme uz poruku da će dati sve od sebe da do toga dođe.

Izvor: Beta, CEOPOM-Istina