Сан о посети

07:00 Звони мобилни телефон министра спољних послова Косова*. Министар се у том тренутку не јавља, јер је у купатилу и по ко зна који пут покушава да са себе спере кривицу, а поводом могућег почетка рада суда за ратне злочине у Приштини. А телефон је звонио јер је на мобилни телефон стигла СМС порука, са непознатог броја. У поруци пише „Да ли долазите?“.

08:00 После изласка из купатила, министар спољних послова Косова* прегледа поруку, шаље кратак одговор: „Крећем ускоро, а ко је то?“. На мобилни стиже нова порука: „Амбасада и невладина организација, организатори скупа о помирењу на Западном Балкану.“ На крају реченице је емотикон за намигивање. Министар се насмејао и махинално намигнуо телефону, уживајући у томе што се остварује његов минимум петнаестогодишњи сан да посети Београд.

09:00 Министар спољних послова Косова* долази на аеродром Приштина, на коме је приметно велико узбуђење и поприличан страх, а поводом непознате летилице која је управо слетела. После консултација са радницима обезбеђења, контролом летења и компанијом „Фалкон“, министар одбија да уђе у авион који је госту београдске конференције о европским интеграцијама Западног Балкана послат из Београда, а у знак добродошлице.

09:15 Министар улази у следећи авион, којим располажу невладина организација и амбасада. Путнике уместо стјуардеса опслужују војници, одабрани од припадника оних оружаних снага које су већ деценијама традиционално посвећене помирењу, како на Западном Балкану тако и широм света. Непосредно после полетања, авиону се у ваздуху придружују три борбена ловца. Пилоти борбених ловаца кроз прозоре намигују министру. Министар узвраћа намигивањем.

10:00 Авион невладине организације и амбасаде слеће на београдски аеродром. Три борбена ловца из пратње, у ниском лету и у знак упозорења, надлећу домаћу делегацију спремну за дочек: државног тужиоца, тужиоца за ратне злочине, интервентну бригаду жандармерије, неопрезне владине министре који су са страшћу изјављивали да је гост непожељан, једну марицу, адвоката додељеног од стране суда, дежурне новинаре домаћих и страних редакција. После проласка ловачких авиона, који су притом бацали летке на којима су одштампане фотографије посете министра спољних послова Србије Приштини, делегација се онерасположено разилази. Остају само страни новинари.

11:00 Блиндирани аутомобили којима располажу невладина организација и амбасада, а под надзором војно-обавештајних сателита којима такође располажу невладина организација и амбасада, долазе на место одржавања конференције о помирењу на Западном Балкану. Представници земље домаћина објашњавају, уз намигивање, представницима невладине организације и амбасаде да долазак аутомобила регулише неколико хиљада саобраћајних полицајаца у панцирним униформама, са штитовима и дугачким пендрецима – јер су то традиционални алати које домаћа саобраћајна полиција употребљава кад је помирење на Западном Балкану у питању. Представници невладине организације и амбасаде су узвратно намигнули, у знак разумевања према стању у саобраћају и помирењу на Западном Балкану.

12:00 Министар спољних послова Косова* пред присутнима држи говор о важности помирења на Западном Балкану. Неколико дипломата из првих редова намигује министру, некако баш на оним местима у говору где се помиње његова лична посвећеност реченом помирењу. Министар током говора дискретно узвраћа на намигивање, некако баш на оним местима где се помињу преговори у Бриселу. Изван зграде где се одржава конференција, неколико хиљада случајних пролазника намигује од сузавца.

14:00 После краћег задржавања на коктелу, на коме је обезбеђење пробало свако пиће пре но што ће га он попити, говорник на конференцији о помирењу на Западном Балкану одлази на аеродром. Потом авион узлеће, а кроз прозор авиона се може видети главни град Србије, понегде обасјан ватром Молотовљевих коктела. Министар спољих послова Косова* задовољно уздахне, замисли нагло повећане шансе за успешан наставак своје политичке каријере и самом себи намигне у одразу прозорског стакла авиона. Потом утоне у сан, дубок и невероватно миран.

07:00 Министра спољних послова Косова* пробудио је звук поруке на мобилном телефону. Схвативши да је у кревету, а не у авиону, министар је жалосно констатовао да је пробуђен усред сна о посети Београду. Потом је узео мобилни телефон у руке и погледао поруку.

„Да ли долазите?“

Извор: Вечерње Новости