У Њујорку је данас одржана седница Савета безбедности УН, на којој је разматран извештај УН о раду Унмика, а ставове Београда заступао је шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

Седница СБ УН о ситуацији на Косову, прва после шест месеци, заказана је на иницијативу Кине, која је 1. новембра преузела председавање Саветом безбедности.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић поручио је да се Србија изричито противи унилатералним актима Приштине, пре свега трансформацији КБС у оружане снаге и затражио да чланице СБ УН то осуде, као и да не подрже захтев Приштине за чланство у Интерполу и другим међународним организацијама.

Дачић је подсетио да је тзв. Скупштина Косова усвојила законе којима ће практично бити омогућена трансформација КБС у оружане снаге.

„Упркос упозорењима и сталном позивању међународне заједнице на опрез, а уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске Заједнице на Косову и Метохији, власти у Приштини не одустају од стварања оружаних снага“, рекао је шеф српске дипломатије на седници СБ УН у Њујорку.

Додао је да се Србија изричито противи оваквим унилатералним актима, јер је јасно да је реч о снагама које би имале све атрибуте и надлежности војске, без обзира на њихов назив.

„Подсећам да је према Резолуцији 1244 СБ УН и Војно-техничком споразуму Кфор једина легална војна формација на КиМ, која је уједно важан гарант спровођења Бриселског споразума и практично једини гарант безбедности и опстанка Срба, њихове имовине, верске и културне баштине“, каже Дачић.

Неприхватљиво је да у тренуцима док се води дијалог о проналажењу решења, истовремено доносе тако радикалне и далекосежне једностране одлуке, каже Дачић и додаје да очекује од чланица Савета безбедности да ову самовољну одлуку Приштине осуде.

Он је констатовао да се ништа суштински позитивно није догодило у периоду од последње седнице СБ — Заједница српских општина, која представља стуб Бриселског споразума, није формирана, сада већ више од 2.000 дана, нису створени услови за повратак 200.000 интерно расељених лица, није почео са радом Специјални суд, док скоро годину дана од убиства Оливера Ивановића није пронађен починилац овог гнусног злочина.

„Ништа од тога се није десило. А тешко је рећи било шта позитивно и о ономе што се догодило, а то су груба кршења Резолуције овог уваженог тела, нове провокације и нови инциденти“, рекао је Дачић.

Подсетио је да председнику Србије Александру Вучићу током посете Косову и Метохији 8. и 9. септембра није било омогућено да посети место Бање у српској енклави, као и на упад специјалних полицијских снага на језеро Газиводе, као најдрастичније примере провокација.

Такође, каже и да Србија сматра да је реаговање у овом другом случају Кфора и ЕУ било неадекватно и у најмању руку непримерено њиховој улози и мандату.

„Индикативан и недавни покушај угрожавања рада „Електромреже Србије“ и намера Приштине да преузме енергетску инфраструктуру на северу Косова и Метохије“, додао је он, рекавши да потези Приштине угрожавају енергетску стабилност читавог региона.

Наводећи и неке друге примере, он каже да је нејасно како неко овакву ситуацију може да окарактерише као стабилну.

„Или можда ’стабилна ситуација‘ подразумева да су напади на Србе допуштени и сасвим нормална ствар, да их је било, да ће их бити, те да је то нешто што не захтева пажњу и реаговање“, навео је министар.

Дачић се осврнуо и на писмо које је амбасадорка САД која одлази Ники Хејли упутила генералном секретару УН, захтевајући да иницира стратешки преглед Унмика, којим би се започела излазна стратегија мисије.

Навео је низ контрааргумената на тезу да је тзв. Косово изградило демократске институције, као и да се поштују владавина права и људска права.

„Готово сви за овим столом подржавају међународно присуство у БиХ, где је општа ситуација неупоредива и где безбедност грађана, сложићете се, није угрожена. Како је онда тамо потребно међународно присуство, а на Косову и Метохији није?“, упитао је он.

С обзиром на то да је мандат Унмика у надлежности управо овог уваженог тела, упитао је и шта је генерални секретар одговорио амбасадорки Хејлијевој.

Навео је и да многе државе своју одлуку о признању ЈПНК преиспитују и 10 држава је до сада променило одлуку, јер су схватиле да нису биле довољно упознате са ситуацијом и да је неопходно дати шансу дијалогу.

„Ускоро би овај број могао значајно да порасте, а да се број држава које су признале ЈПНК спусти испод половине чланица УН. Одлуке о повлачењу признања се од стране Приштине и појединих држава осуђују, а лобирање Србије квалификује као провокација. Са друге стране, за њих је лобирање Приштине за нова признања легално и не представља провокацију“, примећује он и додаје да нешто у том резоновању није у реду.

„Приштина је у маниру очајника прошле недеље увела додатни порез од 10 одсто на производе из Србије као казну за наше спољнополитичке активности, кршећи притом најгрубље правила ЦЕФТА којом тренутно председава, што су врло оштро осудили сви међународни актери, укључујући и ЕУ. С овом одлуком приштинских власти се не слаже чак ни Хашим Тачи“, навео је он.

Указао је и на неутемељеност покушаја Приштине за чланство у међународним организацијама, мислећи да ће тако доказати државност, а не схватајући да то није пут који води ка било каквом решењу, а као очигледан пример навео је захтев тзв. Косова за чланство у Интерполу.

Аргумент који Приштина често користи, јесте да не може да сарађује са Интерполом због тога што није његов члан, а колико је та тврдња потпуно неоснована, говори управо податак из извештаја генералног секретара, где се као редовна активност наводи да је Унмик наставио да обезбеђује комуникацију између ПИС у Приштини и Интерпола.

Јасно је да се ради о исључиво политичким аспирацијама, те стога позивам чланице да не подрже захтев Приштине, каже Дачић.

Он је нагласио да је Србија најискреније заинтересована за постизање компромиса по питању Косова и Метохије.

„Ми смо опредељени за проналажење обострано прихватљивог решења. Таквог решења не може бити без договора Београда и Приштине, али ни без ваше подршке. У том смислу, ја поново апелујем на све вас да помогнете овај процес, да искористимо моментум и покушамо да направимо искорак“, истиче Дачић.

Он каже да даље поделе у СБ око овог питања и расправе на тему треба ли нам Унмик или не, свакако не доприносе томе.

„Одговор на питање да ли су нам потребни састанци СБ и да ли је потребан Унмик, биће дато оног тренутка кад пронађемо обострано прихватљиво решење. А до тада нам остаје Резолуција 1244, коју је ово цењено тело донело и коју смо сви дужни да поштујемо. Србија ће, са своје стране, уложити максимални напор да се настави дијалог и да се дође до трајног решења које уважава интересе и српског и албанског народа“, рекао је Дачић.

Танин – Једнострани потези повећавају тензије

Шеф Унмика Захир Танин изјавио је да су одлука приштинских власти да уведе порез на робу из централне Србије и усвајање три нацрта закона о снагама безбедности Косова додатно повећали тензије између Београда и Приштине.

„Недавно усвајање три нацрта закона о снагама безбедности Косова у косовском Парламенту, који би требало да унапреде њихову снагу и зону одговорности, изазвало је нове тензије. То питање се мора пажљиво регулисати, како би кораци који ће се предузети бити резултат политичког процеса у којем учествују сви, уз поштовање одговарајућих законских регулатива“, рекао је Танин, пренео је Танјуг.

Поступци којима се покушава прејудицирање договора, не доприносе постизању политичког компромиса, било да се ради о битнијим или мањим питањима, једнострани поступци носе стални потенцијал да запале стање на терену.

Танин сматра да су реформе које су потребне у области владавине права и институција доживеле притисак због етничких тензија.

Танин је указао да су централне ставке Бриселског споразума важне, укључујући и успостављање Заједнице српских општина, истичући да су остварење и њихова пуна примена круцијални за напредак на терену.

Русија – Дијалог Београда и Приштине у дубокој кризи

Русија је забринута због ситуације на Косову, изјавио је стални представник Русије у УН Василиј Небензја. Он је захвалио представнику УН на КиМ Захиру Танину и његовом тиму на раду у покрајини и додао да је њихов рад показао да српска покрајина још увек има озбиљних проблема који захтевају хитна решења и надзор међународне заједнице.

Руски амбасадор је на почетку излагања рекао да „приче појединих о идеалној ситуацији на Косову не остављају на нас никакав утисак“.

„Морамо да истакнемо да дијалог између Београда и Приштине уз посредовање ЕУ још увек пролази кроз дубоку концептуалну кризу. Доказ за ово је недостатак било каквих опипљивих резултата након контаката двеју страна“, рекао је Небензја.

Још увек нема никаквог помака ка постизању амбициозног циља нацрта свеобухватног договора о нормализацији односа. Главна мана је што није испуњен раније постигнути кључни споразум о формирању Заједнице српских општина на Косову, истакао је он.

Прошло је готово шест година од када је овај договор потписан, али је процес саботирала Приштина, док је српска страна била конзистентна у поштовању својих обавеза. Пример за ово је интеграција српских судија и тужилаца у косовски правни систем, укључивање српских полицајаца на северу покрајине у косовске структуре и омогућавање Косову његовог позивног броја.

Стални представник је приметио конструктивну позицију Београда и жељу српске стране да тражи узајамно прихватљива решења.

Он је указао на чињеницу да чим су недавно из Београда стигли предлози за решење косовског питања, албанска страна је то искористила за провокације и претензије на југу централне Србије, а у ред провокација спада и одлука о додатном порезу на робу из Србије и БиХ, која представља кршење договора ЦЕФТА.

„Међутим, чини се да Приштина рачуна на то да ће Србија под спољним притиском признати тзв. независност Косова. Штавише, одговор на недавне компромисне идеје српског руководства биле су једностране претензије косовских албанских лидера на огромне територије јужне Србије“, нагласио је Небензја.

Према речима руског представника, ситуација на Косову је забрињавајућа, а евентуално поновно избијање сукоба имало би катастрофалне последице по цео регион.

Небензја је оценио да понашање Приштине током посете председника Србије Косову и одлазак Хашима Тачија на Газиводе нису ништа друго до провокације, а упад наоружаних снага на север Косова кршење свих постојећих споразума.

Представник Русије се осврнуо и на планове Приштине за трансформацију КБС у оружане снаге, наводећи да тако нешто представља кршење Резолуције 1244.

„Приштина већ каже да ће један гарнизон ићи на север, а то је пут у конфликт“, рекао је он и додао да ни Специјални суд није почео са радом.

Коначно решење мора бити обострано прихватљиво и мора имати међународно правну форму и подршку међународне заједнице.

Небензја такође сматра да седнице не треба да се проређују и да пажња УН према Косову не сме да се смањује.

Ставови осталих учесника у расправи

Лиу Ђиеји, амбасадор Кине која овог месеца председава СБ УН, поручио је да Кина поштује територијални интегритет и суверенитет Србије. Он је рекао да Пекинг поздравља посвећеност Београда и Приштине нормализацији дијалога и позива на примену постигнутих споразума.

Амбасадорка Велике Британије у УН Карен Пирс рекла је да та земља препознаје важност Унмика у стабилизацији и помирењу у постконфликтном периоду, али сматра да се ситуација на КиМ драстично променила у односу на пре 20 година, због чега се поново заложила за смањење учесталости седница о раду Унмика, наводећи да би дискусије у СБ УН требало да одражавају реалност на терену.

Она је додала да је Велика Британија „јасно ставила до знања да ће одржати састанак о Косову у СБ УН, ако се постигне напредак у процесу нормализације“.

„Нажалост, није било напретка. Уместо тога, српска Влада је организовала протест испред наше амбасаде у Београду, што није одговарајући начин обављања дипломатске мисије“, рекла је амбасадорка.

Такође, заложила се за пријем Косова у Интерпол на Генералној скупштини тог тела наредне недеље.

Она је нагласила да Велика Британија охрабрује Београд и Приштину да постигну напредак у долажењу до одрживог решења у дијалогу, којим посредује ЕУ.

Представник САД у УН Џонатан Коен изјавио је да је „сада време за обе стране да буду флексибилне да постану компромис“.

Он је додао да ће САД подржати разговоре на сваки могући начин, као и да ће та земља „озбиљно размотрити“ сваки договор који је трајан и примењив „у обема земљама“ и који подстиче стабилност.

„Узајамно признање и нормализација односа између Косова и Србије су будућност. Све стране ће имати корист од признавања те реалности и њеног прихватања“, тврди он.

Говорећи о будућности рада Унмика, представник САД сматра да је он испунио своју сврху и да би требало смањити ту мисију.

Он је додао и да САД подржавају постепену и транспарентну трансформацију косовских безбедносних снага у мултиетничку војску, која ће бити део НАТО-а.

„Снажно подржавамо чланство Косова у свим релевантним међународним организацијама, укључујући УН и Интерпол“, истакао је он.

Представник Холандије је подржао дијалог који се води у Бриселу, али је истакао да је време да се призна напредак које је Косово начинило.

Сматра да је тренутна ситуација на Косову таква да омогућава да се прореде седнице на два пута годишње, а такође и извештаји генералног секретара, као и Мисија на Косову.

Представница Пољске је рекла да њена земља прати ситуацију на Косову и оценила да је ситуација мирна тако да нема разлога за овакву учесталост седница СБ УН.

Представник Обале Слоноваче сматра да је неопходно формирање ЗСО и наставак дијалога под окриљем ЕУ, како би се начинио суштински напредак с циљем постизања решења косовског питања и помирења друштава.

Представница Француске поздравља напоре које је уложио Унмик, али се мора рефокусирати имајући у виду ситуацију на терену.

Нормализација односа зависи од дијалога два лидера под окриљем ЕУ, поздрављамо напоре Могерини, позива обе стране да покажу спремност за компромис и политичку вољу за постизање споразума што ће и Приштини и Београду омогућити напредак ка ЕУ и стабилност региона.

Екваторијална Гвинеја апелује на две стране да наставе дијалог и истиче да евентуални споразум мора бити међународним правом, а решење прихватљиво за обе стране.

Додатни порез на робу из Србије који је увела Приштина поткопава регионалну сарадњу и поверење, сматра представница те земље.

Дипломатски представник Шведске оценио је да су предузети важни кораци у нормализацији односа Београда и Приштине, нагласивши да је за стабилност целог региона, важно што пре постићи обавезујући споразум.

Шведска истакао је, подржава чланство Косова у међународним организацијама.

Шведски амбасадор позвао је на стратешко преиспитивање мисије УН, проређивање седница СБ УН и два извештаја генералног секретара УН годишње.

Амбасадорка Етиопије истакла је да та земља подржава суверенитет и територијални интегритет Србије. Поздравила је дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, истичући да Етиопија охрабрује обе стране да пронађе узајамно прихватљиво решење.

Изразила је забринутост због „слабог напретка” када је реч о успостављању ЗСО и примени других договора и позвала обе стране да се уздрже од потеза који изазивају тензије.

Амбасадори Боливије и Перуа при Уједињеним нацијама позвали су на поштовање Резолуције 1244 УН на седници Савета безбедности УН посвећеној ситуацији на Косову.

Представник Боливије Шаша Љоренти позвао је у свом излагању на поштовање Резолуције 1244 УН и затражио поштовање независности Републике Србије.

Љоренти је такође затражио од приштинских власти да испоштују оно што је договорено и допусте оснивање Заједнице српских општина у складу са Бриселским споразумом.

Љоренти је рекао и да је формирање војске Косова супротно Резолуцији 1244 и међународном праву.

Представник Перуа Густаво Меса-Куадра позвао је на поштовање Бриселског споразума и поручио да се недавни правни споразуми по питању војске Косова морају темељно испитати и са становишта шта би њено формирање значило по мир на Балкану.

Оба јужноамеричка представника похвалила су рад Унмика.

Читаку – Косово има право на војску

Косовска амбасадорка у САД Вљора Читаку позвала је данас међународну заједницу да подржи чланство Косова у Интерполу, тврдећи да они који опструирају пријем Приштине, индиректно помажу организованом криминалу.

„Не може се очекивати да се Косово ефикасно бори против међународног криминала ако није члан Интерпола, Косово не може и не треба да буде црна рупа у Европи“, рекла је она на седници Савета безбедности УН о ситуацији на Косову.

Читаку тврди да косовска полиција испуњава све критеријуме да постане кредибилан партнер у борби против међународног криминала.

„Очигледно је да од држања Косова ван Интерпола корист имају само криминалци, наркокартели и терористи. Запитајте се да ли желите да будете на тој листи“, каже Читаку.

Исти принцип, додала је, важи и за успостављање косовских оружаних снага. Косово, тврди, не прави војску да би претило или напало неког, већ мења мандат безбедносних снага да би, како каже, „оне могле да дају допринос регионалној и глобалној безбедности у пуном обиму“.

„Нико сем грађана Косова нема право вета на успостављање косовске војске. То је питање суверене одлуке коју ће Косово донети ускоро. То није нешто о чему ћемо икад разговарати са Србијом и то није супротнo Резолуцији 1244“, рекла је Читаку.


Извор: Агенције, ЦЕОПОМ-Истина

Оставите коментар

Оставите коментар на Савет безбедности и даље подељен по питању Косова

* Обавезна поља