Savremeni odnosi Srbije i Rusije

BEOGRAD – Skup „Srpsko-ruski ekspertski okrugli sto“, koji su organizovali Institut za evropske studije i ruski Fond javne diplomatije „Gorčakov“, održan je u utorak u Beogradu sa ciljem da započne novi dijalog stručnjaka dve zemlje koji bi trebalo da pronađe najbolji model saradnje Srbije i Rusije u sadašnjim geopolitičkim okolniostima.

Okrugli sto je okupio veći broj eksperata iz Rusije i Srbije, koji su vodili raspravu u tri tematska dela: „Savremeni odnosi Rusije i Srbije“, „Rusija, Srbija i Evropa u aktuelnoj geopolitičkoj stvarnosti“ i „Istorijsko pamćenje uoči 100-godišnjice I sv. rata“).

Skup je otvorio ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin, koji je podsetio na brojne zajedničke stranice srpske i ruske istorije, i zajednički osećaj za pravdu. Govoreći o odnosu Rusije prema evrointegracijama Srbije, on je istakao da je Srbija sve snage usmerila ka ispunjavanju zahteva, iako će za članstvo u EU biti potrebno najmanje još sedam, ako ne i svih 15 godina, dokle će zemlja živeti u iščekivanju, dok ulazak u EU zapravo neće doneti nikave promene.  Čepurin je ocenio da je u Srbiji prisutan svojevrstan „evrofetišizam“ gde od Evrope svi očekuju čuda, ali da se ulaskom u EU nikakvo čudo neće desiti, već da postoji realna opasnost da se zemlja pretvori u osiromašenu evropsku provinciju. Prema njegovim rečima, važno je da, ako Srbija uđe u EU, ne stradaju odnosi Beograda i Moskve, i da je na Srbiji da izabere svoj put, ali da Evropa i SAD više nisu centar sveta, već da se težište moći pomera na Istok.

Čepurin je ponovio već poznati stav Rusije da je Kosovo pitanje Srbije, koja je uprkos mišljenju Rusije, svojevremeno odlučila da pregovore izmesti u okvire EU, a da je današnja situacija u potpunosti proizašla iz takve odluke Beograda. Govoreći o odnosu Srbije i Rusije, ambasador je takođe naveo da Rusija danas čini 2% svetskog stanovništva , sa 20% svetskih prirodnih bogatstava, dok je udeo Srbije daleko manji, i da stoga odnosi dve zemlje moraju biti posmatrani u sklopu širih geopoliitčkih realnosti i odnosa sa drugim državama.

Ambasador Rusije je na kraju svog izlaganja istakao da kontakti Srbije i Rusije još nisu dovoljno razvijeni, i da još nema ideja koje bi bile otrkiće i stimulans za njihov dalji razvoj. Da bi se pitanja perspektiva Srbije i razvoja međusobnih odnosa još bolje osvetlila, predložio je organizovanje stalnih rusko-srpskih ili rusko-balkanskih diskusionih foruma.

Pored ambasadora Čepurina, skup je pozdravio i direktor Fonda „Gorčakov”, Leonid Dračevski, koji je,  govoreći o evroazijskom integracionom projektu naglasio da svakome, mora biti garantovana sloboda izbora između EU i evroazijskih integracija, i dodao da to važi i za Ukrajinu i Srbiju.

Tematski deo skupa otvorila je ruski politikolog na univerzitetu MGIMO pre MSP RF Elena Panamarjova, koja je rekla je da je ekonomija najvažniji segment odnosa između dveju država. Po njoj, Rusija ne može da ćuti na „Insajder“ i treba da razjasni i probleme ruskog biznisa. Rusija i Srbija moraju da razjasne odnose i idu dalje, a da greške treba da se ispravljaju. Ponomarjova je istakla da su primarne tačke saradnje – ljudi, bezbednost i ekonomija, i da bi pravi poraz bio kada bi se odnosi Srbije i Rusije prekinuli pod pritiskom EU. Ona je na kraju izlaganja istakla da se, pošto istorija nije linearni proces, ne zna se kako će si situacija u Evropi odvijati u budućnosti.

Viši naučni saradnik na Institutu za evropske studije u Beogradu Miša Đurković naveo je da je ruska elita mnogo više zainteresovana za biznis nego pitanja geopolitičkog položaja i napomenuo da je Srbija sa svih strana okružena zemljama članicama NATO saveza, te da se i faktički postavlja pitanje odnosa sa Rusijom, koja pri tom ne sprečava njen ulazak u NATO.

Direktor programa Fonda podrške javne diplomatije „Gorčakov“ Natalija Burlinova istakla je da Balkan, na žalost, ne predstavlja prioritet za Rusiju, i da su ruski resursi veoma ograničeni nasuprot uvreženom mišljenju da su beskonačni, i dodala da društvo, a ne država, mora preuzeti ulogu razvoja meke moći između dvie zemlje. Ona je istakla da je meka moć za Rusiju novost i da ruska elita tek sad shvata to pitanje. Takođe je navela da u Rusiji više ne postoje centralizovane strukture i da su potrebni projekti i redovni kontakti.

Drugi deo diskusije bio je posvećen pitanju Carinskog saveza i buduće Evroazijske unije. Sa ruske strane su govorili  Elena Arljapova, doktor političkih nauka na univerzitetu  MGIM pri MSP RF i Sergej Pravosudov, doktor istorije i generalni direktor Instituta nacionalne energetike. Arljapova je osvetlela procese i probleme stvaranja Carinskog saveza,  dok je Pravosudov govorio o energetskom sporazumu Srbije i Rusije. O paralelama ruske i srpske geopolitičke situacije sa srpske strane je govorio Aleksandar Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije.

Treća oblast bila je povod za raspravu o mogućnostima zajedničkog pogleda na istoriju Prvog i Drugog svetskog rata, s obzirom na sadašnje aktivne pokušaje revizije istorije. O tom problemu su govorili Nikita Bondarjov, doktor političkih nauka i viši savetnik institruta RISI, i Ana Velikaja, doktorant na univerzitetu MGIMO,  kao i Stevan Gajić i Milan Igrrutinović, naučni saradnici IES. Skup je zatvorio Alksej Timofejev, dokotor istorije i predstavnik instituta RISI u Srbiji, koji je analizirao na koji način se u Srbiji i Rusiji pamte oba svetska rata, i istakao potrebu za pronalaženjem zajedničkog pogleda na prošlost.

Izvor: NSPM