Sedam stavova kao lakmus za opoziciju Srbije

Nemački ambasador nas je obavestio o kajanju zbog bombardovanja 6. aprila 1941. SAD govore da žele normalizaciju ekonomskih odnosa s Kinom, a naši opozicionari da vode računa o nacionalnim interesima. Tema ovog teksta je razborita provera iznetih stavova.

Nije sporno da mi Nemce ne mrzimo, ali je veliko pitanje da li treba da im oprostimo. I ljudska i hrišćanska moralna obaveza praštanja se odnosi samo na onoga ko se iskreno pokajao. Kod Nemaca, pa ni kod ambasadora Nemačke u iskazanom stavu, nema iskrenosti. Dva su tu pitanja važna za razborito proveravanje iskrenosti pokajanja: pokušaj Nemaca da sve predstave kao eksces Hitlera, i drugo, ponašanje u savremeno vreme.

Nije nas 1915. godine nemilice uništavao Hitler nego baš Nemačka. Hitler je donekle, zaista, obojio stepen svireposti primene nemačke sile, ali uništavali su nas baš Nemci. I nije Drugi svetski rat posledica slabo uračunljivog pojedinca nego je zakonita pojava liberalnog kapitalizma, koji u sebi nosi klicu svetskih ratova, pa onda iz te situacije izađe ovaj ili onaj protagonista. Tako u sebi liberalni kapitalizam nosi veliku opasnost od fašizma, koji se onda ovaploti i u nacizmu Adolfa Hitlera.

I sasvim sigurno nas 1999. godine nije napao Hitler nego baš Nemačka. Ne jedino Nemačka, kao što to nije bilo ni u oba svetska rata, ovoga puta zaista i sa sporednom ulogom, ali nas je napala. Ta činjenica, da su se prvi put odlučili da nekog napadnu posle Drugog svetskog rata baš te 1999. godine učestvujući u agresiji na nas, govori o tome da se oni uopšte iskreno ne kaju za zločine iz svetskih ratova. I dosledno tome, odmah su priznali secesiju Kosova i Metohije čim je jednostrano proglašena deset godina kasnije. Reč je o punom kontinuitetu svih mogućih oblika agresije prema nama u rasponu od čitavog veka.

Kajanje Nemaca za 1941. i sledeće godine nije iskreno. Šta god da kažu, znamo šta rade. I 1999. i 2008, i znamo da danas, 2021, u potpunosti traže da se odreknemo KiM. Otuda nije razborito da im praštamo. A svakako nemamo bilo kakvu moralnu obavezu da tako nešto činimo. Treba sarađivati, imajući u vidu i sopstveni interes i znanje o tome s kim sarađujemo.

Opozicija Srbije na antirežimskom mitingu – Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Nova administracija u SAD je izašla sa stavovima o tome kako s Kinom treba trgovati, za razliku od administracije za vreme Donalda Trampa. Samo mora da se vidi kada Kina misli da promeni svoj stav o Tajvanu, Hongkongu, Tibetu, Ujgurima, Južnom kineskom moru, kolonijalizaciji sveta… Pored odricanja od suvereniteta, od Kine se očekuje da usvoji sve poglede SAD na organizaciju političkog života same Kine, kao jedinog leka za „spasavanje“ Kineza od autoritarnog komunističkog režima.

Koliko nerazborit čovek mora biti čovek da bi pridao ikakav značaj navodnoj želji nove administracije SAD za normalizacijom odnosa s Kinom? Ko u tako nešto veruje, verovatno veruje i da Hilari Klinton nije žao što je izgubila izbore 2016. godine.

Sedam stavova

Naši opozicionari nas uveravaju da su patriote i da smenom Aleksandra Vučića i njihovim eventualnim dolaskom na vlast nacionalni interesi ne bi bili ugroženi. Čak suprotno, da bi bili ojačani.

Opozicija, koju bi zaista vredelo slušati o tome šta predlaže i šta sve nije dobro u Vučićevoj vlasti, prethodno bi morala da učini veoma javnim i jasnim da za njih sledećih sedam stavova nije sporno: nema odricanja od KiM, puna podrška Republici Srpskoj, puna podrška SPC, zločin u Srebrenici nije genocid, ne u NATO, nastavak saradnje s Rusijom, i nastavak saradnje s Kinom.

Bitno je da se opozicija na taj način izjasni o svih sedam pitanja, da to bude javno, da isključe iz svojih redova sve koji nisu spremni da podrže svih sedam stavova i da prekinu saradnju s onim organizacijama s kojima su do tada sarađivali a koje nisu spremne da zauzmu ove stavove.

Nakon toga razborito možemo da pretpostavimo da oni dolaskom na vlast ne bi ugrozili nacionalne interese, i tada bi zaista vredelo pažljivo ih saslušati o zaista brojnim i velikim problemima i Srbije i Vučićeve vlasti.

I obrnuto, pre toga ne mogu očekivati da imaju veći uticaj u srpskom društvu i politici. Prosto, nije razborito.

Izvor: Pečat