Сељими о признању, Тахири о цивилној заштити

ПРИШТИНА – Косово је признало 111 чланица Унеска. Многи други који то нису учинили такође гласају за нас у мултилатералним организацијама, као што су то учинили у ММФ или Светској банци. То смо тестирали пре шест месеци када смо конкурисали за статус посматрача у Франкофонији. Упркос хистеричним и тужним реакцијама српских дипломата, који су покушали да блокирају Косово у Сенегалу, чланице су консензусом одлучиле да нас прихвате.

Веома слична прича била је и у Међународном олимпијском комитету. Ово је тешка борба, али жалости ме зашто се Србија бори да Косово држи изоловано. Та политика изолације је већ пропала у прошлости, чак се као бумеранг вратила Србији, што ће се поновити – каже у разговору за Данас, вођеном преко електронске поште, Петрит Сељими, заменик шефа косовске дипломатије, поводом захтева Приштине за чланство у Унеску.

Због чега је Приштина сигурна да ће ове јесени проћи механизам гласања на Извршном савету и Генералној скупштини Унеска?

– Радили смо веома пажљиво у сарадњи са свим међународним партнерима и стално смо процењивали када је оптималан тренутак за кандидатуру. Већ у јануару смо одлучили да се сада кандидујемо како би наш захтев могао да буде разматран на новембарском састанку Генералне конференције Унеска. Као што је заменик премијера Тачи наговестио прошле седмице, разговарали смо са више од 130 делегација и заказали састанке за овај месец са још 20, тако да пошто што смо ослушнули расположење и интересовање националних делегација, верујемо да Косово има велику шансу да постане нова чланица Унеска и то баш на 70. годишњицу постојања ове организације. Косово ће бити леп рођендански поклон. То је тешка борба, али наш национални интерес је да Косовари имају исте шансе, исте могућности развоја и позицију као и сви други народи на Балкану.

Шта је одговор Приштине на питање српске стране како ће о српским верским и културним споменицима на КиМ да брину они који су их последњих 16 година и то под протекторатом УН систематски рушили? Влада Косова се није званично оградила и осудила њихово уништавања – само када је реч о Српској православној цркви уништено је око 150 православних цркава и манастира, од којих су многи средњовековни.

– Под један, безочна је лаж да косовска влада никада није осудила рушење неких цркава. У ствари, косовска влада је издвојила милионе евра како би их обновила након мартовских нереда 2004. године. Данас је косовска полиција та која чува 95 одсто поседа Српске православне цркве које безбедно посећују туристи из различитих делова света. Друго, једина влада на Балкану која је била ангажована у систематском уништењу верског наслеђа под покровитељством државе је влада и војска Србије, што доказује неколико пресуда у Међународном трибуналу у Хагу. Српска војска и полиција у потпуности су уништиле више од о 300 џамија, укључујући Базар џамију из 1761, Халил ефендија џамију из 1526, Бекташија текије у Ђаковици из 1790…. Стога, сматрам веома циничним или бесрамним када чујем Ђурића или Дачића да причају о уништењу верске имовине.

Због чега Савет Европе тврди да је за српске светиње страдале у мартовском погрому он дао новац, који је само ишао преко рачуна Владе Косова, са чиме се на крају 2005. сложила и СПЦ потписивањем Меморандума о обнови српских цркава и манастира уништених у погрому 2004. године?

– Не верујем да СЕ тврди тако нешто. Имамо свакодневне контакте са њима. Зна се да је косовска влада већ уплатила око пет милиона евра за реновирање православних храмова. Треба истаћи да се Косово кандидује за Унеско не да би провоцирао СПЦ или да би прогласио наслеђе као албанско, већ да омогући развој Косова у образовању, науци и култури. Наслеђе је мали део онога што је Унеско. Ми схватамо да је наслеђе важно питања и да ће средњовековна места на Косову која се тренутно налазе на Унесковој листи светске баштине увек бити власништво СПЦ. Ахтисаријев план и косовски Устав обезбеђују веома важну уставну заштиту СПЦ. Епископ Теодосије, отац Сава и многи други свештеници Цркве на Косову веома подржавају помирење и ми морамо да дамо једни другима руку пријатељства и поштовања. Саопштења српске владе о кандидатури Косова у Унеску нису добар начин за изградњу добросуседских односа. Чланство Косова у Унеску захтеваће велики напор од косовске дипломатије, али то је битка коју ћемо добити, јер наша борба није само политичка, већ да се омогући свим људима Косова, без обзира на веру или етничку припадност да добију приступ највишим међународним стандардима и механизмима у важним пољима људског развоја. Понекад мислим да је српска влада почела да верује у сопствену лажну пропаганду. Косово је већ члан две агенције УН из „система Бретон Вудс“ – Светске банке и Међународног монетарног система. У септембру 2010. Генерална скупштина УН гласала је за резолуцију под покровитељством ЕУ којом се уважава мишљење Међународног суда правде да Декларација о проглашењу независности Косова није представљала кршење Резолуције 1244, нити било којег другог важећег међународног права. Овај корак затворио је било какве дискусије о статусу Косова једном за свагда. Косово и Србија сада разговарају у Бриселу о томе како да нормализују односе као две независне државе. Дакле, наша кандидатура за чланство у Унеску није ништа необично и биће праћена кандидатурама у многим другим организацијама.

*Зашто тема о порушених 300 џамија на КиМ никада није отварана у преговорима Београда и Приштине – од Беча и Ахтисарија до бриселског дијалога, него се расправља само о српској баштини?

– Фокус у Бечу и Ахтисаријевог процеса је био процес успостављања оквира условне независности и тада је преговарано о условима које треба Косово да испоштује да би добило признање међународне заједнице, док у Бриселу још није отворено питање баштине – ни православне, ни католичке, а ни муслиманске. Уништење исламске баштине било је предмет више правоснажних одлука Хашког трибунала, укључујући процес „косовске шесторице“ као и прошлогодишњу пресуду генералу Властимиру Ђорђевићу, када је признат у потпуности налаз судског вештака Андраша Ридлемајера да су српске власти намерно уништиле стару баштину у сврхи етничког чишћења.

Едита Тахири – „Влада“ Косова еаспустила српску цивилну заштиту

ПРИШТИНА – „Влада Косова“ донела је одлуку о распуштању Цивилне заштите која је деловала као паралелна безбедносна структура у општинама на северу Косова, објавио је данас приштински лист „Коха диторе”.

Том одлуком предвиђена је интеграција 435 припадника цивилне заштите, коју чине припадници српских безбедносних структура у косовске институције и преузимање на коришћење свих објеката које су користили.

„Косовска министарка за дијалог“ са Београдом Едита Тахири изнела је усаглашене закључке Владе Косова о распуштању Цивилне заштите, за које је рекла да су у складу са споразумом о нормализацији односа Косова и Србије, преноси лист.

Тахиријева је рекла да су ти закључци договорени у марту после дуготрајних преговора у Бриселу.

„Ови закључци предвиђају затварање свих канцеларија и складишта које су користиле ове илегалне структуре и њихово предавање косовским институцијама. Влада Косова се овим споразумом обавезала да ће интегрисати 483 припадника Цивилне заштите”, рекла је Тахири.

Извор: Танјуг