Sergej Ivanov – U ukrajini genocid nad sopstvenim narodom

15.30 – Moskva obećala da će odgovoriti Australiji na sankcije protiv 50 Rusa

Predstavnik MSP RF za ljudska prava Konstantin Dolgov je rekao da su sankcije Australije protiv nekoliko ruskih građana i kompanija kontraproduktivan korak.

Prema njegovim rečima, bilo koje jednostrane sankcije ne pomažu poslu, već je to kršenje legitimnih prava i interesa Rusa.

Diplomata je istakao da koraci Australije neće proći bez adekvatnog odgovora sa strane RF.

15.25 – MSP: Jednostrana demarkacija granice sa strane Ukrajine ne znači ništa

Rusija se nada da će Ukrajina odustati od jednostrane demarkacije granice, izjavio je zvanični predstavnik MSP RF Aleksandar Lukaševič. Prema njegovim rečima, to krši postojeće međunarodne obaveze.

Ukrajinske vlasti su 16. juna objavile da planiraju da sprovedu jednostranu demarkaciju ukrajinsko-ruske državne granice. Prema rečima Lukaševiča, to je zajednički proces dve susedne države. U suprotnom slučaju, on ne znači ništa.

15.17 – „Tenkovi su došli pred Semjonovku i gađaju naše pozicije. Napadi dolaze iz više strana, ali Semjonovka se drži, naši ljudi tamo se vrlo dobro brane“, kazao je za TV ekipu Komsomoljkaje pravde Igor Strelkov, komandant odbrane Slavjanska.

Što se tiče ostalih delova istoka Ukrajine, Strelkov kaže da je najteže u području Krasnog Limana gde su ukrajinske snage dovele teško naoružanje i tehniku.

„S juga je napadnug grad Seversk. Tamo smo imali sasvim mali garnizon, svega 300 milicionera s puškama“, kazao je Strelkov. Kad je reč o Slavjansku, kratko je rekao: „Naš garnizon u Slavjansku je u potpunom operativnom okruženju“.

14.54 – Sveti Sinod Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije apelovao je na predsednika Ukrajine Petra Porošenka da prekine oružani sukob u oblasti Luganska i Donjecka i da počne da pomaže stanovništvu jugoistoka zemlje.

„Sveštenici i vernici iz tih oblasti traže da se preduzmu sve mere da se zaustavi krvoproliće koje nedužni civili trpe. Naši vernici na istoku veruju da sporove treba rešavati kroz dijalog i pregovore. Cela naša crkva ispoveda princip mironog rešavanja. Moramo zajedno da sprečimo pogibiju nevinih ljudi“, navodi se u saopštenju koje prenosi Interfaks.

14.30 – Mađarska pristala na povećanje količine reversa gasa u Ukrajinu

Mađarska je pristala na povećanje količine reversa gasa u Ukrajinu, saopštila je pres-služba ministarstva energetike Ukrajine posle susreta ministra Jurija Prodana i direktora Naftogasa Andreja Koboljeva sa ministrom spoljne trgovine i spoljnih poslova Mađarske Tiborom Navračičem i ministrom nacionalnog razvoja Miklošem Šestakom.

Jurij Prodan

U skladu sa postojećim dogovorima, Ukrajina ove godine iz EU putem reversa može dobiti samo 6,5 milijardi kubnih metara gasa. Veće količine će biti moguće, ako Kijev uspe da uspostavi veći revers preko Slovačke. Koboljev je ranije saopštio da Ukrajina planira da ozbiljno poveća reversne isporuke gasa iz Evrope sa postojećih 16 milijardi kubnih metara gasa dnevno (oko 6 milijardi kubnih metara gasa godišnje).

Direktor Gasproma Aleksej Miler je izjavio da evropski isporučioci ne mogu fizički obezbediti revers gasa u Ukrajinu i rekao da situacija liči na aferu.

14.20 – MSP RF: Nemoguće je osigurati bezbednost misije OEBS u Ukrajini

Nemoguće je osigurati bezbednost posmatrača koji rade na jugoistoku Ukrajine, zbog dejstava ukrajinske armije, saopštio je zvanični predstavnik MSP RF Aleksandar Lukaševič. Prema njegovim rečima, RF je spremna da pomogne u oslobađanju saradnika misije.

Dve grupe posmatrača OEBS su uhapšene na jugoistoku Ukrajine krajem maja. Tek u četvrtak je s njima uspostavljen kontakt.

Lukaševič je dodao da specijalna misija OEBS u Ukrajini nije u potpunosti objektivna u svojim izveštajima. „Iz vidokruga posmatrača nestaju činjenice da ukrajinska armija koristi ratnu avijaciju, teško naoružanje, municiju koja je zabranjena protiv civilnog stanovništva“, rekao je on.

14.15 – U Rusiji prebrojali izbeglice iz Ukrajine

U Rusiji se nalazi skoro 19 hiljada izbeglica iz Ukrajine, saopštio je zvanični predstavnik MVS RF Aleksandar Drobiševski.

Prema njegovim rečima, više od polovine izbeglica – više od 10 hiljada ljudi – se nalaze kod rođaka i prijatelja. U privremenim centrima se nalazi oko 9 hiljada ljudi, od toga 4,5 hiljade dece. Drobiševski je, takođe, potvrdio da je najviše ukrajinskih izbeglica stiglo u Južni federalni okrug.

14.10 – Kremlj: Događaji u Ukrajini su genocid nad svojim narodom

Događaji u Ukrajini su građanski rat, koji prelazi u genocid nad svojim narodom, izjavio je šef administracije predsednika RF Sergej Ivanov.

On je svoju ocenu situacije u Ukrajini izneo u Rostovskoj oblasti u toku susreta sa volonterima, koji pomažu građanima Ukrajine u Rusiji.

Prema rečima Ivanova, ne postoje nikakvi humanitarni koridori za ljude koji žele da napuste zonu ratnu dejstava u Ukrajini. Stanovništvo se, jednostavno, istiska u Rusiju. On je uverio da RF „neće praviti razliku među bratskim ruskim i ukrajinskim narodom“.

Ivanov je obećao da će „i regionalne i federalne vlasti, kao i vlada Rusije pomagati izbeglicama“.

14.05 – NATO: Rusi opet gomilaju trupe na ukrajinskoj granici

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da se ruske snage ponovo gomilaju na ukrajinskoj granici, što je nazvao razočaravajućim korakom unazad.

„Sada vidimo novo povećanje broja ruskih vojnika oko ukrajinske granice. Najmanje nekoliko hiljada dodatnih ruskih vojnika je raspoređeno“, rekao je Rasmusen u Londonu.

Rasmusen je to nazvao „veoma razočaravajućim korakom unazad“.

13.45 – Jedan civil je poginuo kad je ukrajinska vojska granatirala Crkvu vaskrsenja Hristovog u Slavjansku, javlja Itar-Tass. Crkvenjak je otvorio kapiju crkve i šrapnel ga je pogodio u glavu.

13.38 – Ruska vojska se vraća na granicu s Ukrajinom između ostalog i zato što su dva ukrajinska pešadijska vozila ušla na teritoriju Rusije, javlja portal Polit onlajn, prenosi ruska Pravda na Tviteru.

„Ministarstvo odbrane odlučilo je posle napada na ambasadu Rusije u Kijevu i provokacije na granici da preispita povlačenje trupa s granice“, saznaje RBK u svojim izvorima u Generalšabu ruske armije.

Jedno ukrajinsko pešadijsko borbeno vozilo pokvarilo se, pa je napušteno, a pripadnici Nacionalne garde Ukrajine streljale su posadu zato što je napustila vozilo.

Ministar odbrane Sergej Šojgu na zatvorenom sastanku u Državnoj dumi 18. juna obavestio parlamentarce da će ojačati vojsku na granici, piše Snob.ru. Isti portal citira vojnog zvaničnika iz ruskog ministarstva odbrane Anatolija Dergaljeva da neće biti „iznenadnih napada“.

„Ruska vojska neće ulaziti u sukob s ukrajinskim oficirima. Moji izvori kažu da se Rusija sprema da ultimativno zatraži od Ukrajine da objavi prekid vatre radi zaštite civilnog stanovništva“, rekao je on medijima.

13.30 – Žestoke borbe izbile su u gradu Artjemovsku u Donjeckoj oblasti, javlja Interfaks.

„Ukrajinska armija granatira selo Zakotnoje kod grada Severska u blizini Artjemovska. Samoodbrana im odgovara i u toku je žestoka borba u kojoj ukrajinski bezbednjaci koriste tešku tehniku“, rekao je predstavnik snaga samoodbrane Interfaksu.

Isti izvor kaže da je na Seversk jutros izvršen vazdušni napad i da je samoodbrana uspela da pogodi avion, ali ne i da ga obori.

13.00 – Ginter Etinger: Mala šansa za energetske sankcije protiv RF

Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger smatra da energetika nije najbolji predmet sankcija EU protiv RF i da će Brisel, kada čuje mišljenje Vašingtona, sam doneti odluku.

On je to izjavio na susretu s novinarima u Savezu međunarodne štampe u Briselu.

Etinger je, takođe, istakao da ruski gas kupuje Evropska unija, a ne SAD.

On je rekao da se gas i nafta nalaze na kraju spiska eventualnih sankcija i da, verovatno, neće biti skoro uvedene.

Mogućnost uvođenja „treće faze“ sankcija protiv Rusije, zbog ukrajinske krize, koja se tiče određenih grana privrede, će se razmatrati na samitu EU u Briselu 27. juna.

12.14 – Ukrajinska vojska raspoređuje blokade duž granice s Krimom, javlja dopisnica Raše tudej Pola Siler pozivajući se na ukrajinske zvaničnike.

12.00 – Dolgov: Moskva zahteva međunarodnu istragu o ubistvu novinara u Ukrajini

Moskva će insistirati na efikasnoj međunarodnoj istrazi novinara VGTRK u Ukrajini, izjavio je predstavnik MSP za ljudska prava Konstantin Dolgov.

On je istakao da sumnja da „ukrajinske vlasti mogu objektivno i nepristrasno voditi istragu ove tragedije i da će se krivci naći pred sudom“.

Predsednik Ukrajine Petar Porošenko je nešto ranije, na molbu OEBS, naredio da se istraži smrt ruskih novinara.

Novinar VGTRK Igor Korneljuk i tonski tehničar Anton Vološin su poginuli u minobacačkom napadu kod Luganska.

11.10 – Vrhovna rada (parlament Ukrajine) razrešila je (Andreja) Deščicu dužnosti ministra inostranih poslova Ukrajine, javlja na Tviteru ruska 1TV. Parlament je odmah postavio Pavela Klimkina za novog šefa diplomatije.

11.08 – MIP Rusije poziva Ukrajinu da s oprezom pristupi rešavanju problema koji se tiču granice između dve zemlje, kaže za RIA Novosti zamenik šefa ruske diplomatije Grigorij Karasin.

Ova izjava usledila je posle jučerašnje preporuke ukrajnskog parlamenta vldi da u roku od mesec dana pripremi dokumenta za jednostrano razgraničenje deonice zemljišta duž granice s Rusijom.

10.45 – Sirene u Kramatorsku objavile su početak artiljerijskog napada ukrajinske vojske na ovaj grad na istoku Ukrajine, javlja dopisnik RIA Novosti. Kramatorsk je danima pod snažnim artiljerijskim napadima u kojima je poginulo najmanje šest civila.

10.40 – „Reporteri bez granica“: U Ukrajini od početka godine poginulo pet novinara

U Ukrajini je od početka godine, obavljajući svoj posao, poginulo pet novinara, saopštio je šef biroa za istočnu Evropu i centralnu Aziju nevladine organizacije „Reporteri bez granica“ Johan Bir.

To su: novinar „Vesti“ Igor Korneljuk, tonski tehničar Anton Vološin, italijanski fotograf Andrea Rokeli i njegov pomoćnik Andrej Mironov i novinar ukrajinskih novina „Vesti“ Vjačeslav Veremij.

Bir je pozvao ukrajinske vlasti da prestanu sa ometaju kretanje ruskih novinara i da im daju mogućnost da izveštavaju o događajima. On je istakao da je svetu važno da dobije istinite informacije o tome šta se dešava u Ukrajini.

10.35 – Porošenko i File razgovarali o potpisivanju sporazuma o asocijaciji sa EU

Predsednik Ukrajine Petar Porošenko je na susretu sa evropskim komesarom za proširenje i politiku prema susedima Štefanom File razgovarao o potpisivanju Sporazuma o asocijaciji sa EU u Briselu 27. juna.

Porošenko se zahvalio na „vodećoj ulozi“ EU“ u privlačenju međunarodne pomoći Ukrajini, uključujući i pomoć MMF, kao i ideju Evropske komisije za provođenje međunarodne donatorske konferencije za Ukrajinu.

Na susretu su prisustvovali i predsednik predstavništva EU u Ukrajini Jan Tombinski, kao i predstavnik Ukrajine u EU Konstantin Jelisejev.

10.20 – Vladislav Seleznjov: Antiteroristička operacija se nastavlja i traju borbe na istoku Ukrajine

Na istoku Ukrajine u toku je velika borba ukrajinskih i proruskih snaga „kakve dosad nije bilo po snazi i razmerama“, rekli su ukrajinski vojni izvori.

Prema tim izvorima, na koje se poziva Rojters, postoje neproverene informacije da su obe strane u borbu uključile tenkove.

Žestoki sukobi izbili su rano jutros blizu grada Krasni Liman, koji je pod kontrolom ukrajinskih vlasti od početka juna, a proruske snage navodno su pokušale da probiju kordon vladinih trupa.

„U toku je velika borba koja prevazilazi, u smislu snage i razmera, sve što je dosad viđeno“, rekao je vojni izvor.

Prema tom izvoru, u sukobi bi moglo da učestvuje do 4.000 pripadnika proruskih snaga, a na obe strane su verovatno angažovani oklopna vozila i tenkovi.

„Antiteroristička operacija se nastavlja i traju borbe“, potvrdio je portparol vlade Vladislav Seleznjov.

10.17 – Pripadnici samoodbrane samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) uspeli su da uhvate u zasedu ukrajinski specijalni bataljon „Ajdar“, a ruski TV kanal Lajf njuz ekskluzivno objavljuje snimak te akcije.

„Ajdar“ je jedan od plaćeničkih bataljona koje finansiraju ukrajinski oligarsi, a upao je uzasedu kod Luganska kad je krenuo u pomoć snagama ukrajinske Nacionalne garde koje nedeljama napadaju Lugansk.

Deo pripadnika „Ajdara“, kojih je ukupno stotinjak, je poginuo, dosta njih je zarobljeno, a neki su uspeli da pobegnu. Komandant bataljona je tražio pomoć kad je video da je upao u zasedu, ali nije je dobio. U Kijevu kažu da bataljon nije precizno sledio naređenja i da je delovao na svoju ruku.

10.00 – Australija je uvela finansijske sankcije protiv 50 državljana Rusije i 11 organizacija, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova te zemlje, prenosi RIA Novosti. Razlog je stav Rusije prema Ukrajini, a sankcijama su pogođeni, između ostalih, i savetnik predsednika Rusije Sergej Glazjev, predsednici oba doma ruskog parlamenta, Valentina Matvijenko i Sergej Nariškin, zamenici premijera Rusije Dmitrij Rogozin i Dmitrij Kozak i ostali.

10.15 – Kijev spreman da proda 49% akcija operatora GTS Ukrajine investitorima iz SAD i EU

Vlada Ukrajine može dobiti mogućnost da formira operatora gasno-transportnog sistema (GTS) zemlje, u kom će do 49% akcija biti u vlasništvu investitora iz SAD i EU.

To potvrđuje nacrt zakona koji je unesen u parlament. U skladu sa dokumentom, operator će na upravljanje dobiti magistralne gasovode i podzemna skladišta i koncesiju ili zakup na određeni period, bez prava otkupa.

Ovaj nacrt zakona je unesen na razmatranje u Vrhovnu radu zajedno sa nacrtom zakona o uvođenju vanrednog stanja u energetskom sektoru Ukrajine. Poslednji zakon je odgovor Kijeva na uvođenje avansnog plaćanja gasa za Ukrajinu sa strane Gasproma.

08.52 – Bajden upozorava Moskvu: Slede oštrije sankcije

Američki potpredsednik Džo Bajden rekao je ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku da će SAD zajedno sa saveznicima raditi na „nametanju daljih sankcija Rusiji“ ako Moskva ne upotrebi svoj uticaj da zaustavi nasilje separatista na istoku Ukrajine.

Kako je saopštila Bela kuća, Bajden je istakao da Rusija nije obustavila slanje oružja i ekstremista preko granice, prenela je agencija Rojters.

„Potpredsednik je rekao da će SAD raditi sa svojim partnerima na uspostavljanju daljih mera prema Rusiji ako ona nastavi na istom kursu“, navededeno je u saopštenju Bele kuće.

SAD i EU su uvele sankcije nekim Rusima i ruskim kompanijama posle pripajanja Krima Rusiji u martu i zapretile su većim ekonomskim sankcijama u oblastima kao što su energetika i rudarstvo.

Lideri EU diskutovaće o sankcijama na sastanku 27. juna.

08.42 – Putin se nada početku pregovora u formatu RF-Ukrajina-EU

Vladimir Putin se nada početku trostranih konsultacija povodom planova Kijeva da potpiše sporazum sa EU. Predsednik RF se nada da će Moskva uspeti da prenese svoju zabrinutost do partnera.

Govoreći u sredu u Stavropolju (Severni Kakvkaz) na sednici posvećenoj razvoju poljoprivrede, on je rekao da se, ako Ukrajina potpiše sporazum o pridruživanju EU, mogu pojaviti ekonomski problemi i on više neće biti oslobođena uvoznih carinskih obaveza.

Prema rečima predsednika, to se ne odnosi samo na poljoprivredu, već praktično na sve grane privrede. Putin je istovremeno odbacio ideju da se ukine uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Ukrajine zbog nedovoljnog kvaliteta.

08.02 – Luganska narodna republika pravi svoj KGB i kontraobaveštajnu službu

Kontraobaveštajna služba Smerš boriće se sa špijunima i diverzantima. Ona će se, posebno, pozabaviti istraživanjem krivaca za smrt ruskih novinara kod Luganska.

Samoproglašena Luganska narodna republika napraviće svoj KGB i kontraobaveštajnu službu Smerš koja će se priključiti istrazi krivaca za smrt ruskih novinara, izjavio je šef samoproglašene Luganske narodne republike Valerij Bolotov novinarima.

Ime Smerš (skraćenica od „smrt špijunima“ – „smertь špionam“) otud što se tako zvao niz kontraobaveštajnih organa u SSSR za vreme Velikog otadžbinskog rata.

„Od današnjeg dana počinje obrazovanje Komiteta državne bezbednosti Luganske narodne republike, čije će jedno od odeljenja biti Smerš. A funkcija borba protiv špijuna i diverzanata, rekao je Bolotov.

Prema njegovim rečima krivce za smrt ruskih novinara, koji su „celom svetu donosili istinite informacije“ tražiće i Smerš.

Reporter Vesti Igor Korneljuk preminuo je u utorak od zadobijenih rana u minobacačkom napadu kod Luganska na istoku Ukrajine. Njegov kolega montažer zvuka Anton Vološin smatrao se nestalim. U utorak uveče saopštenje o pogibiji Vološina pojavilo se na sajtu Vesti. Snimatelj Viktor Denisov identifikova je u mrtvačnici telo kolege Vološina.

07.06 – Izvršni direktor mađarskog MOL-a ne isključuje zastoje u tranzitu gasa iz RF u Evropu

Izvršni direktor mađarske energetske grupe MOL Jozef Molnar ne isključuje probleme u tranzitu ruskog gasa u Evropu posle eksplozije na ukrajinskom izvoznom gasovodu Urengoj Pomari Užgorod. Po njegovom mišljenju, oni bi mogli da obustave isporuku.

Predstavnik kompanije je precizirao da juče nisu primećeni zastoji u tranzitu gasa u Mađarasku. „Količine se mogu kompenzovati na račun podzemnih skladišta. Ali to je prvi znak za uzbunu za sisteme tranzita u Evropu, naglasio je on.

Izvor: Agencije