vojislav-seselj-miting-1(2)Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ оценио је данас, на редовној конференцији за новинаре СРС-а,  да је последња одлука Уставног суда – како је Бриселски споразум политички акт за који он није надлежан – заправо потврдила да наша земља и нема прави уставни суд.

Ево најважнијих акцената из његовог обраћања новинарима и јавности:

„Показало се да Србија нема Уставни суд у правом смислу речи. У чему је проблем?

Показало се да су они који су предлагали судије Уставног суда и њихов избор примењивали искључиво критеријуме политичке подобности, а не стручне критеријуме. Зато имамо судије Уставног суда који по инерцији настављају да служе извршној власти.

Уставни суд је саопштио да је реч о политичким документима а не правним. Како може бити реч само о политичким документима, кад они изазивају правне последице?

Наравно, овде није реч о међународном уговору, јер се уговор склапа између две државе. Али, то је разлог више да Уставни суд интервенише. Овде централна власт склапа споразуме са отцепљеном и окупираном провинцијом. Овде централна власт при томе гази Устав, поводећи се за интересима западних сила и Европске уније.

Српска радикална странка одаје јавно признање судијама Уставног суда који су гласали против таквог становишта. То су једине судије, има их троје-четворо, које су исправно и у складу са Уставом обављале своју дужност. Остали су политички инструментализовани.

Погазили су судијску професију, погазили су правничку струку, погазили су пре свега јавни морал, а што је најгоре, и сам Устав.

Враћам се поново питању: шта би се десило да су укинуте све агенције које се финансирају из буџета?

Зарада би за буџет била много већа од оне која се постиже смањивањем пензија.

Смањивањем пензија се око 600 милиона евра наводно уштеди за буџет, а укидањем агенција би се уштедело до 850 милиона евра.

Међутим, те бројке само привидно показују право стање, јер кад се државне паре сипају тим разноразним агенцијама, онда ту постоји и велики одлив према иностранству. На два начина.

Није реч само о изношењу пара у иностранство, јер на челу тих агенција су врло богати људи, него о финансирању одређених потреба које су везане за иностране произвођаче, за иностране повериоце, итд. Шта то значи?

Кад се поделе паре агенцијама, оне се надмећу у куповању стране робе, за било које сврхе, а кад се паре исплаћују пензионерима, онда смо сигурни да пензионери пре свега купују храну, да плаћају комуналије, струју и друге обавезе. Тај новац остаје. Тај новац је и даље у оптицају у самој Србији. А кад дате 800 или 850 милиона унапред агенцијама, од тог новца врло мало иде у оптицај у Србији.

Кључни проблем је и незаштићеност српског тржишта од прекомерног увоза стране робе.

Пре потписивања споразума о асоцијацији и придруживању са Европском унијом 2008. године, Србија је остваривала само царински приход од 830 милиона евра, јер је наплаћивана царина на све робе са Запада, из земаља које су и нама наплаћивале царину. Сада, једностраним примењивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, Србија је укинула наплату царина, а за наше робе Европска унија и даље наплаћује царину и чак нам одређује квоте за извоз појединих пољопривредних производа, на пример, шећера.

Дакле, држава се одрекла преко 600 милиона евра на овај начин.

Пројектовани приход од царина за 2014. годину је нешто мање од 200 милиона евра. Питање је да ли ће и толико остварити. Још није буџетска година завршена. Ако и оствари, то је за 630 милиона евра мање него што смо имали буџетски приход од царина пре потписивања овог споразума.

Дакле, очигледно је да власт води погубну политику. Та погубна економска политика почела је још 2000. године. Сећате се како нас је Лабус задуживао до гуше, како је поново потписивао старе зајмове које нисмо морали ни да враћамо, а од свега тога је имао проценат. Мафијашка власт траје до данас. Ништа се ту битно није променило. И даље је Србија на изволте. И даље је Србија царински незаштићена, а највећа штета није због тога што овај приход више немамо у буџету, што из буџета губимо 600 милиона евра, па морају да страдају пензионери, да се од њихових јадних пензија надокнађује тај износ, или да страдају запослени у јавном сектору, од којих су неки већ угрожени: у просвети, у здравству и у другим јавним службама.

vojislav seselj - konferencija

Највећа је штета што, мимо наплате царина, огромне количине робе пролазе из земаља Европске уније, преплављују наше тржиште и представљају нелојалну конкуренцију, посебно у сфери пољопривредне производње. Не може никад Србија да издваја субвенције какве издваја Немачка. А онда Немачка не зна шта ће са својим робама, чију је производњу субвенционисала, и шаље их на српско тржиште, и тржиште других сателитских земаља, које су у вазалном односу према Немачкој, као најмоћнијој европској држави.

У великом делу јавности, израженом кроз западне медије, готово да влада одушевљење што неће бити ништа од реализације Јужног тока. И покреће се већ питање продаје Нафтне индустрије Србије.

Од те продаје се сви сада на политичкој сцени Србије ограђују, осим Српске радикалне странке.

Они који су потписивали Споразум, попут Бориса Тадића, сад се праве да ништа с тим немају. Ови који су гласали за Споразум, и наследили га, из Српске напредне странке, попут Александра Вучића и његових компањона, и даље се хватају за главу и оптужују оне претходне. А заправо, без обзира хоће ли се остварити Јужни ток или не, Србија је имала огромне користи од приватизације Нафтне индустрије.

Продато је тачно 51 посто вредности за 400 милиона евра. Али, данас Србија сваке године од Нафтне индустрије, од Гаспрома, има приход који износи једну петину буџета. Сваке године има приход од милијарду евра. Како? Наплатом акциза, наплатом царина, порезима и на основу деоница које држава има у Нафтној индустрији, а из којих наплаћује дивиденде. Дакле, та критика је заиста потпуно промашена.

Српска радикална странка ће за који дан поднети Народној скупштини захтев за покретање иницијативе за смену председника Републике због кршења Устава. А ви знате, после данашње изјаве, да су сазрели сви услови да се председник Републике подвргне психијатријском вештачењу, да се види да ли је Томислав Николић уопште у стању да обавља председничку функцију.

Изаћи са небулозом у јавност са којом је он данас изашао на отварању моста преко Дунава, то је показатељ да се не ради о нормалном човеку. И зато захтевамо да се установи да ли је он способан да обавља своју председничку функцију. Ми сматрамо да није, али желимо мишљење компетентних стручних људи о томе.

Питања новинара

Могу ли да Вас питам за Ваше здравствено стање, тим пре што смо у штампи могли свашта да прочитамо?

Не знам шта сте у штампи читали. Од доласка из Хага, моје здравствено стање је непромењено. Конзилијум лекара који прати моје здравствено стање и одлучује о мом даљем лечењу, сачекаће још месец-два дана до коначне одлуке да ли ће бити операција. Операција ће ваљда свакако бити, али да виде да ли ћу претходно ићи на хемотерапију или на зрачење, па тек онда на операцију. То ћемо знати за неких два месеца.

Што се тиче Хага, како ту ствари стоје? И даље сте при ставу да се нећете добровољно враћати?

Ја се сигурно нећу добровољно предати, па нека ме ови моји саучесници у свим ратним злочинима евентуалним испоручују – Томислав Николић и Александар Вучић. Немогуће је да ја било какав злочин извршим, а да они нису директно у томе учествовали.


Извор: Факти

Оставите коментар

Оставите коментар на Шешељева конференција за новинаре

* Обавезна поља