Шта поручује Вучић – Хоће ли бити избора?

БЕОГРАД – Шта грађанима поручује Александар Вучић када каже да нема жељу да се иде на ванредне парламентарне изборе у Србији и да се нада да их неће бити зато што мисли да би то „зауставило ове тешке реформе”? А како грађани разумеју други део Вучићеве поруке у којој наводи да изборе не може ни да искључи јер је немогуће радити у атмосфери у којој се сваки дан прети изборима и легитимитет актуелне власти доводи у питање.

Питање ванредних парламентарних избора, о којима се често спекулише, а последње „најаве” о скором изјашњавању бирача говоре о раном пролећу, актуелизовано је сменом градоначелника Београда Драгана Ђиласа и изборима у главном граду који се, према законским роковима, морају одржати најкасније у другој половини фебруара.

Пошто о могућности ванредних парламентарних избора Вучић интензивно говори претходних неколико дана – у Вршцу, у Ћићевцу и Крушевцу, па у недељу увече на ТВ Пинк – изгледа као да се нешто променило у политичкој атмосфери, односно да се мање стидљиво указује и на ту могућност из самог врха власти, конкретније из врха стожерне Српске напредне странке. До сада су функционери те странке, подсетимо, увек истицали да СНС не бежи од избора, али да има много пречих ствари за Србију које треба урадити, тако да напредњаци сигурно неће иницирати ванредно гласање. Социјалисти, пак, и даље тврде да ванредни избори нису „на агенди”.

Да ли Вучићеве изјаве сада говоре нешто више? Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је „логично да се речи некога ко је реално први човек државе око тако шкакљивих питања као што је одржавање избора стално дешифрују, те да се тежи откривању неког скривеног садржаја”, али у овом случају, њему се чини да ће и после тога ефекат бити као на самом почетку – избори нису ни најављени, ни одбачени већ је само потврђена њихова могућност зависно од односа унутар власти и између ње и опозиције.

Социолог Јово Бакић сматра да су Вучићеве изјаве намерно двосмислено формулисане, како би имао маневарски простор. Избори у Београду, према његовом мишљењу, могу да буду окидач, што ће, како каже, вероватно зависити од истраживања јавног мњења. Ако покажу да би Ђилас могао да остане најјачи човек у Београду на самосталним градским изборима, онда би могли да се распишу и ванредни парламентарни, како би се постигао синергетски ефекат, односно како би се Вучићева популарност са републичких преточила и на локалне изборе.

„Наравно, и најављене мере у привреди које би требало да буду врло оштре, могле би да доведу до избора ако се социјалисти и пензионери са тим мерама не сложе. Али, све у свему, то је толико широк маневарски простор да он може да уради шта год хоће од свега тога, зависно од напредњачких интереса”, оцењује Бакић.

С обзиром на рејтинг напредњака, а он је по свим истраживањима јавног мњења која се у последње време пласирају у јавност, изнад 40 одсто, Вучићу и његовој партији избори би несумњиво одговарали. Према неким рачуницама, СНС би можда могао чак и самостално да формира владу, евентуално уз подршку неких странака националних мањина. Али, избори коче реформске процесе – и у том грму лежи зец. Анђелковић, на пример, указује да је напредњацима, на нешто дуже стазе, ипак и због себе најважнији успех економских и других реформи.

„Вучић и његова партија имају реалну шансу да у дужем периоду буду на челу Србије, а да би тако и било, кључно је да доведу бар до отпочињања социјално-економског опоравка земље. Стога, сагледавајући како националну тако и страначку корист, како краткорочно, тако и у дужем периоду, Вучић се изгледа искрено колеба око одржавања парламентарних избора”, оцењује он.

Према последњем истраживању агенције „Фактор плус”, које ће данас бити представљено јавности, већина грађана је за ванредне парламентарне изборе. То је и логично ако се зна да су, како каже директор ове агенције Владимир Пејић, присталице СНС-а уверене да би њихова странка добила много више него што има сада, а да присталице опозиционе Демократске странке у изборима виде шансу за бољи пласман демократа. Чак и међу неопредељенима има оних који би да се нешто мења. Једино мање странке и Социјалистичка партија Србије, односно њени бирачи, нису за изборе јер они за њих значе неизвесност.

Висок проценат оних који су за ванредне изборе (62 одсто), ипак није довољан за одлучујући притисак на власт да их распише. „Нисам баш приметио да су сензитивни на расположење бирача, не само садашња власт, него било која”, истиче Пејић и подсећа да је жеља јавности за изборима била можда и већа пре две-три године, када су их тражили напредњаци и Томислав Николић, па ипак тадашња власт није много обраћала пажњу и организовала је изборе онда када је њој одговарало.

Као један од кључних аргумената против парламентарних избора у свим досадашњим анализама наводи се интерес међународног фактора. Када се странке на власти о томе изјашњавају, никада не признају да је то релевантна чињеница у њиховом односу према ванредним изборима, али је апострофирају опозиционе партије и политички аналитичари. Бакић и сада каже да Брисел и Вашингтон не желе изборе у Србији зато што им је тандем Дачић–Вучић, и то баш као тандем, јако потребан за спровођење договора на Косову и Метохији. То је, по њему, основи разлог против избора, све друго су изговори да се не каже тај основни разлог.

Анђелковић, који је раније такође указивао на то, сада оцењује да већ улазимо у фазу када улога спољног фактора у вези са одржавањем републичких избора није толико значајна. Брисел би био изразито незадовољан да су избори расписани пре окончања изборног процеса на простору наше јужне покрајине, објашњава он, али после тога и у околностима када би постојало противљење неких ЕУ структура одржавању избора у Србији, то не би имало превелике последице по владајуће политичаре и државу, као што би могло да се деси у претходном случају.

Извор: Политика