Šta se krije iza Nikolićeve kritike vlade u Moskvi?

Neočekivano samo za neupućene, Tomislav Nikolić je već u prvim minutima svog petog susreta sa Vladimirom Putinom kritikovao vladu i neke ministre Ivice Dačića i svog „političkog sina“ Aleksandra Vučića.

Bez formalnog pominjanja imena i funkcija, optužio je deo vlade za svojevrsnu opstrukciju izgradnje Južnog toka i daljeg otvaranja prema Ruskoj Federaciji. Ovaj njegov „moskovski demarš“ već je naišao i na odobravanja i na kritike, a on sam se više na tu temu nije oglašavao.

Šta se sve krije iza Nikolićeve moskovske kritike vlade?

Da li se iza njegove kritike „nekih ministara“ krije i kritika samog kursa vlade, pa i premijera i vicepremijera?

Da li je Nikolićev demarš najava trvenja i razjašnjavanja u državnom vrhu oko daljih odnosa sa EU i Rusijom?

Neće li se sve svesti na marginalizovanje ministarke energetike Zorane Mihajlović i njeno eventualno smenjivanje?

Uostalom, da li je smena Mihajlovićeve uopšte u vlasti Ivice Dačića i Aleksandra Vučića?

Đorđe Vukadinović – politički analitičar

Siguran sam da ministarka Mihajlović nije nevina u toj stvari, ali ne i da je glavni i jedini kritičar Južnog toka. Nije joj takva pozicija da sama može da ga blokira niti da dva puta bude tema dnevnog reda sastanaka Putina i Nikolića.

Nesumnjivo je da je upletena. Još kad je izabrana, govorilo se da je ona neko ko bi na različite načine mogao da koči Južni tok. Međutim, to ne bi mogla bez šire podrške u Vladi.

Onome ko je faktički na čelu Vlade i ko je na čelu njene stranke treba se obratiti kad je reč o eventualnim opstrukcijama Južnog toka.

Treba videti ko je nju postavio i ko je na tom mestu drži.

Da li je to Vučić? Da li je ona i njemu nametnuta?

Drama oko lika i dela Mihajlovićeve nije važna stvar, kao ni njen lični odnos sa Bajatovićem. To je zabava za narod i tabloide ako nećemo da se bavimo onim ko ju je doveo i ko je drži.

U svakom slučaju, mislim da će izgradnja Južnog toka krenuti vrlo brzo, u dogovorenom roku, možda i pre. A posle ćemo da vidimo.

Željko Cvijanović – politički analitičar

Nijedan političar u Srbiji, uključijući ministarku Mihajlović koja lobira, ne može javno da kaže da je protiv Južnog toka.

Već time su neke opasnosti otklonjene.

Ostrukcije neće prestati, ali već to – da srpski političari ne smeju da se izjasne protiv – daje ruskoj strani veću kontrolu.

Zašto je to važno? Zato što je Južni tok među građanima već doživljen kao vrednost, nešto u šta je potrebno da se ide i nešto što se ne dovodi u sumnju.

To daje Rusima mogućnost pritiska. Čim je Leonid Rešetnjikov prozvao Mihajlovićku – ona je morala da reaguje i da se pravda. Sad zamislite situaciju da Putin izađe na scenu ili neko ko je poznatiji od Rešetnjikova i da kaže: taj i taj opstruira Južni tok. Taj neko bi imao velike probleme pred svojim biračima, jer ne bi mogao da se opravda ni na koji način.

Tokom prethodnih razgovora sa Putinom, Nikolić se predstavio kao pasivni pristalica Južnog toka, koji ne želi da zbog njega dođe u problem sa bilo kim – za razliku od Mihajlovićke koja nema problem da se zbog Južnog toka otvoreno sukobljava.

Posle poslednjeg sastanka, rekao bih da je Putin smanjio Nikolićev prostor. Nikoliću se može verovati samo ako stvarno bude radio za izgradnju Južnog toka, a ne ako samo nastavi da daje izjave da želi taj projekat.

Zbog tog sužavanja Nikolićevog prostora, mislim da su šanse za Južni tok mnogo porasle u poslednjih nedelju dana, odnosno od posete Nikolića Moskvi.

Ljubomir Kljakić – politikolog
Svetski energetski rat – rat za ugalj, naftu i gas, za koridore njihovog transporta, za njihova tržišta i profite – u različitim oblicima traje bezmalo 200 godina. Danas je taj rat, kao rat za naftu i gas, intenziviran širom sveta, naročito na prostoru tzv. proširenog Bliskog istoka, od Srbije do Centralne Azije.

Očigledan izostanak tzv. političke volje aktuelne srpske vlade da ispuni svoj deo obaveza iz strateškog energetskog ugovora sa Rusijom o izgradnji Južnog toka, govori da se ovde, kod nas, svetski energetski rat vodi sa ciljem da se projekat Južni tok trajno ili za duži vremenski period onemogući.

Sabotiranje Južnog toka odvija se pred našim očima kao demonstracija političke volje čiji se glavni protagonisti, kao pripadnici iste korporativno-političke frakcije, nalaze, takođe sasvim očigledno, i u samim vrhovima ovdašnje vlasti.

U oblasti energetike, energetske politike i energetske bezbednosti, aktuelna ministarka Mihajlović prepoznata je i u našoj i u međunarodnoj javnosti, kao najvidljiviji, a u svakom slučaju kao najviše pozicionirani predstavnik ove korporativno-političke frakcije.

Reč je o onoj istoj korporativno-političkoj frakciji koja iz dana u dan demonstrira svoju potpunu nelojalnost prema Srbiji. To je nelojalnost koju u idealnom obliku glavni pripadnici ove frakcije danas demonstriraju u slučaju Kosmetske krize. I to sa mesta na samom vrhu piramide vlasti.

Zbog razmera i posledica iskazane nelojalnosti prema Republici i njenom Ustavu, prema njenom teritorijalnom integritetu i celovitosti, prema građanima Republike uopšte i prema Srbima posebno, takođe i prema svemu drugom na čemu u današnjem svetu počiva svaka suverena zemlja kao uređena zajednica slobodnih ljudi, uključujući ovde i bezbednost Republike i njenu energetsku bezbednost – gospodi Nikoliću, Dačiću i Vučiću svakako ne preti opasnost da budu zaboravljeni.

A budući da je program sabotaže projekta Južni tok jedan od oblika politike opšte nelojalnosti prema Srbiji koju zastupa ova korporativno-politička frakcija, izvesno je da ni aktuelnoj ministarki Mihajlović ne preti opasnost od zaborava.

Čedomir Antić – istoričar, predsednik „Naprednog Kluba“

Nikolićeve kritike nisu usmerene protiv Dačića i Vučića, već pre protiv onih članova Vlade koji se doživljavaju kao protivnici i prepreke za rad NIS-a.

Nikolićeva reakcija je selektivna i usmerena na ono što doživljava kao smetnju energetskim interesima, a ne protiv čelnih ljudi Vlade.

U svim institucijama Srbije postoje zapadni lobisti. Mi smo od 1999. okupirani i ta okupaciona struktura je sigurno ušla duboko u sistem. Pitanje je koliko ljudi u vrhu vlasti slušaju Dačića i Vučića, a koliko svoje zapadne mentore. Ako i vlast u nekoj meri kolaborira, to je verovatno iznuđeno.

Od 1999. nema vlasti koja je došla bez briselskog i vašingtonskog amina.

Sigurno da je veliki deo administracije duboko povezan sa zapadnim mentorima. To je toliko zamršeno da niko ne može da to razluči i prelama se i na odnose sa Rusijom.

S druge strane, i u ruskom menadžmentu u NIS postoje ljudi koji ne gledaju ruski nego lični interes i unose pometnju u energetske odnose.

Bilo šta raditi što ugrožava Južni tok – za Srbiju je jako loše, jer nam takva saradnja diže geopolitički i ekonomski značaj, a drugi problem je kad se svaka kritika nekog iz NIS doživljava kao kritika Rusije.

I da Nikolić to nije rekao, Rusija je toliko velika da bi našla načina da zaštiti svoje energetske interese.

Izvor: Fakti