Оно што је деловало незамисливо постало је стварност – Трамп ће бити следећи амерички председник. Време за ишчуђавање је прошло и два дана после избора на којима је милијардер победио Хилари Клинтон увелико се предвиђају његови планови.
Шта би Трамп могао да уради? Као председник има право да доноси нове и преиначује старе уредбе. То значи да би већ у првим данима владавине могао да донесе уредбу о именовању специјалног тужиоца који би истраживао његову дојучерашњу ривалку за место у Белој кући због њеног скандала са мејловима. Имао био и преимућство да поништи Обамину уредбу о заштити великог броја илегалних миграната од депортације и договоре које је његов претходник потписао са страним државама попут Ирана и Кубе.
У спољној политици председник има широка овлашћења и Трамп би заиста могао да испуни своја обећања и поништи или поново испреговара Уговор о слободној трговини у Северној Америци који је критиковао као кривца за одлив америчких радних места. Исто би могао да уради и са недавно потписаним уговором са земљама Пацифика. Ако хоће да реализује претњу и повуче Америку из Париског споразума о борби против климатских промена, јер је по њему прича о глобалном отопљавању – кинеска подвала, у томе нико не би могао да га спречи.
Ипак, многа своја обећања никако не би могао да оствари без сарадње са законодавном граном власти. У оба дома Конгреса већину је у уторак поново добила Републиканска партија испред које се Трамп кандидовао, али која га је у великој мери одбацила или макар игнорисала, што значи да ће му неће бити лако са конгресменима. Од њих ће морати да тражи да му одобре средства за изградњу зида који намерава да подигне дуж целе границе са Мексиком или за финансирање агенција које треба да депортују странце без папира. Како пише „Вашингтон пост”, републикански конгресмени ће готово сигурно сарађивати са Трампом на једном заједничком циљу – на укидању закона о реформи здравства познатијем као „Обамакер” којим је држава први пут осигурала милионе Американаца, а који конзервативци сматрају катастрофалним ударом на слободе.
Трампов приступ спољнополитичким темама у кампањи био је прилично изолационистички. Ако би се предомислио и желео да покрене рат, била би му потребна дозвола Капитол хила, али не би имао веће потешкоће да конзервативне конгресмене убеди у нужност још једног рата против терориста. Уосталом, ако и не би добио њихову подршку, опет би могао да се ослони на рупе у закону које је користио и Обама. Актуелни председник није тражио зелено светло законодаваца када је враћао трупе у Ирак или слао бомбардере у Сирију или Либију, сматрајући да га „покрива” Бушов закон о борби против тероризма. Иако је било тесно намакнути закон о рату против Ал Каиде на рат против Гадафија или организације која није ни постојала за време Буша – Исламске државе, Обама је управо то урадио.
Уз чију помоћ би Трамп све то могао да уради? Мало га је људи подржало, па се очекује да ће указати поверење онима који су и досад стајали уз њега: Њуту Гингричу, шефу Представничког дома у време када је покренут импичмент против Била Клинтона, Крису Кристију, гувернеру Њу Џерсија и Рудију Ђулијанију, бившем градоначелнику Њујорка. Америчка штампа јавља да су у игри за места у влади и председник Републиканске странке Рајнс Прибус, један од ретких припадника конзервативног естаблишмента који се није одрекао Трампа, као и Кори Левандовски, кога је милијардер отпустио са места менаџера своје изборне кампање, али са којим је очигледно остао у блиским односима. Левандовски је сада политички коментатор Си-Ен-Ена, а демократе су пустиле информацију да је ФБИ против њега покренуо истрагу због наводних мутних послова са Русијом. Кружи и име пензионисаног генерала Мајкла Флина и то за место саветника за националну безбедност. Флин је већ саветовао Трампа у кампањи, а пажњу на себе је привукао изјавом да Америка мора да сарађују са Русијом ради сопствене безбедности, посебно када се има у виду да имају заједничког непријатеља – радикални исламизам.
Једини сигуран члан владе је Мајк Пенс, будући потпредседник и садашњи гувернер Индијане са прилично добрим контактима у престоници. Пенс, као и Прибус, имају тежак задатак да Трампа повежу са политичарима у Конгресу јер је Трамп многе од њих извређао, међу њима и најмоћнијег републиканца у Конгресу Пола Рајана. У тренутку када се чинило да се Трампова кампања распада због многих непромишљених изјава и да му нема спаса, Рајан је дигао руке од тога да кандидату своје партије помогне на путу за Белу куће, објављујући да од тог момента свако игра само за себе. Очекује се да он и даље остане на месту спикера.
