Саша(к)а, Мајка Сребренице, Јанковић је у име свог Покрета слободних грађана објавио прекид сарадње са Демократском странком, јер се њен вођа, Шуле, нудио Вучићу на сарадњу око промене устава.

Шуле је изјавио да је устав са преамбулом застарео, тј. превазиђен, те да је спреман на његову промену. У преводу, вољан је да се избришу уставне везе Србије и покрајине Косово и Метохија, како би се удовољило Западу.

Да ли је Саши закуцало витешко срце у грудима, толико да је решио да кида са жутима? Не бих се кладио. Човек његових светоназора и политичких погледа, тешко може да замери некоме одсуство родољубља.

Рекао бих да се Сале и Шуле разликују по питању приоритета. Обојица су безрезервно за евроунијаћење Србије. Услов за то је признавање Косова. Обојица су спремни на уважавање „реалности“. Неће им око због тога засузити.

Борис Тадић је својом влашћу поставио, чинило се, недостижне рекорде у велеиздаји. Био је Карл Луис квислинштва у Срба. Природно је што су такву политику подржавали Крле, Шуле, Чеда и другосрбијанске поглавице.

Онда је дошао вУЧКо. Његови резултати су га начинили већим у издаји него што су то Мајкл Фелпс и Јусаин Болт у својим дисциплинама. Он се Косова, традиције, вере, нормалности, породице и националних интереса одриче брзином светлости. Има ли ичега принципијелнијег од подршке коју му, у том смислу, дају Крле, Шуле и Чеда?

Нема. Он испуњава њихов политички програм. Чак је и часно подржати онога ко од вас боље ради ваш посао.

Ако је политичка вододелница, патриотизам или служење Западу, онда они који бирају другу опцију морају бити уз Алека.

Саша Јанковић цепидлачи. Његова спољна политика би можда била још национално неодговорнија, али му смета Вучићева унутрашња политика, толико да је спреман да занемари евроунијаћење као заједнички идеолошки циљ. Не може да пређе преко повременог млаћења грађана, рушења објеката, лажирања доктората, простачког разапињања политичке конкуренције у тоалетоидима или губљења личне карте. Њему је то најважније.

Дакле, ако неко унутар земље врши власт демократски тј. људскоправашка и политички коректно, Саша би му прогледао кроз прсте око неких спољнополитичких несагласја, али ако се понаша силеџијски и деспотски, одбациће га макар на спољнополитичком плану били близанци. За некога је то најпринципијелнија позиција.

Ја бих, лично, био спреман да зажмурим и на тиранске потезе неке будуће власти, ако би она водила патриотску политику у сваком смислу.

Зато је мени логичније поступање Шулета, Крлета и Чеде него бившег омбудсмана.


Извор: Српски културни клуб

Оставите коментар

Оставите коментар на Шуле, Крле и Чеда

* Обавезна поља