Сиријска криза на новом колосеку

ВАШИНГТОН – Оно што је ујутру изгледало као гаф, до вечери је постала званична америчка политика, а брз след догађаја, којим је сиријска криза са ратног измештена на дипломатски колосек, настављен је: Дамаск је потврдио да прихвата руски предлог да своје оружје стави под међународни надзор, а резолуцију о томе за Савет безбедности Уједињених нација припремиће Француска.

У Вашингтону, тим председника Барака Обаме јуче је био преокупиран мењањем текста за његово обраћање нацији у синоћњем ударном телевизијском термину (око три ујутру по европском времену). Амерички председник, који је у понедељак дао одвојене интервјуе за чак шест ТВ мрежа, условно је прихватио предлог за дипломатско решење чије је ауторство остало спорно: да ли је све потекло од „реторичког аргумента” државног секретара Џона Керија у Лондону, осмислио га Лавров, или је све пре тога договорено са руским председником Владимиром Путином на маргинама самита Г-20. Јуче је у Москви Путинов портпарол Дмитриј Песков потврдио да су током самита два лидера разговарала о стављању сиријског хемијског оружја под контролу, али није желео да каже ко је покренуо ову тему.

Без обзира на то ко је аутор идеје, Обама је констатовао да је оно што је предложено „могуће, ако је реално”. То значи да бомбардовање „остаје на столу” јер су, из Обамине визуре, амерички притисак и претње довели до тога да се тражи дипломатско решење, али се одлаже на неодређено време, са изгледима да буде скинуто са дневног реда. Да, дакле, Сирија буде поштеђена од америчког кажњавања ако дозволи да међународни посматрачи преузму надзор над њеним хемијским арсеналом, као првом кораку ка његовом уништењу.

Из ситуације која је у понедељак ујутру изгледала сасвим безнадежна за све актере, у року од неколико сати свима је отворен излаз који је на први поглед политички и дипломатски елегантан, али на други је очигледно да је на њему пуно потенцијалних нагазних мина.

Једно од питања на које засад нема одговора јесте како, под условом да Русија и Сирија заиста желе да овај план спроведу, међународни инспектори могу да у ратним условима прво евидентирају, а затим да успоставе контролу над, како се процењује, великим залихама (на стотине тона) бојних отрова сада сакривеним у специјалним магацинима широм Сирије, чије постојање режим до јуче није ни признавао.

То би био тежак подухват и у миру, а у околностима грађанског рата сасвим се уклапа у дефиницију „немогуће мисије”. Сирија би, прво, морала да обелодани где се то оружје налази и гарантује да га нема нигде другде, а Вашингтон би онда то морао да провери и прихвати.

Следећи потез би било стварање многобројног тима међународних инспектора који ће надзор над овим складиштима вршити 24 сата дневно, уз обезбеђивања адекватних услова за њихов смештај, безбедност и поуздане комуникације. Овдашњи аналитичари тим поводом подсећају да је Америци после окупације Ирака требало годину дана, уз трошак од стотине милиона долара, да верификује да тамо нема оружја за масовно уништење, иако су могли да завире свугде и имали на располагању све ирачке архиве.

Све ово је засад у другом плану, уз очигледну жељу да се одржи замах дипломатске шансе која се неочекивано (или планирано) указала. Нагло спуштање тензија променило је и динамику односа Обаме и Конгреса: изјашњавање на Капитол хилу о резолуцији, која би председника овластила да започне ударе на Сирију, није више тако хитно као што је било пре два дана, па је Хери Рид, лидер демократске већине у Сенату изјавио да ће дебата у овом дому бити одложена за следећу недељу. У међувремену је шеф Обаминог кабинета рекао конгресменима да је по питању Сирије сада приоритет на дипломатији а не на војној акцији.

Обами је међутим неопходно да задржи претњу војном интервенцијом, јер би у супротном цела иницијатива могла да се сведе на тактику одлагања. А опет, председник свакако жели да избегне политички непријатан пораз у Конгресу, који је уочи најновијег заокрета изгледао веома вероватан.

Кад се подвуче црта, испада да је Обами у помоћ прискочио Путин, што намеће питање његовог интереса. Да се покаже у улози глобалног лидера и Русији врати имиџ глобалне силе, што није без утицаја ни на његов положај на домаћој сцени? Да поштеди разарања свог блискоисточног клијента, или да избегне ситуацију у којој би немоћно посматрао разарање сиријских војних потенцијала? Или је цео план само један велики блеф у геополитичком покеру?

Привремено је на страну гурнуто и питање исхода сиријског грађанског рата, али ће се брзо вратити у средиште пажње. Ако се одрекне хемијског оружја (које му је служило као противтежа званично непризнатом израелском атомском оружју), да ли то значи да сиријски режим са Башаром ел Асадом на челу остаје, или је део плана и оживљавање већ заборављене америчко-руске иницијативе за мировну конференцију у Женеви, што све доспева на дневни ред већ следећих дана.

——————————————————–

Мишел Обама против војне интервенције

Вашингтон – Амерички председник Барак Обама признао је у низу интервјуа да је његова супруга Мишел Обама против плана о војној интервенцији у Сирији за који се он залаже уколико дипломатска средства не уроде плодом, јављају амерички медији. „Знате, ако причате са члановима моје сопствене породице, или са Мишел, они су врло скептични и неповерљиви према било каквој акцији”, рекао је Обама за телевизију Пи-Би-Ес.

Извор: Политика