Спорна приватизација Индустрије прецизне механике?

БЕОГРАД – Проблематична приватизација некада успешне Индустрије прецизне механике (ИПМ) омогућила је познатом привреднику Топлици Спасојевићу и његовом партнеру да постану власници зграде на атрактивној локацији, али ни чврсте везе са Мирославом Мишковићем нису биле довољне да у том послу профитирају, тврди се у анализи Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Спасојевић, међутим, негира да је купио ИПМ само да се домогне некретнине и истиче да је желео да у тој фирми настави производњу. Овај српски бизнисмен каже да је у ту инвестицију ушао у нади да ће држава успети да приватизује два велика система, ИМТ и ИМР, што би осигурало пласман машинских делова, које је прозводио ИПМ. То се пак није догодило, истиче се у анализи ЦИНС-а.

Синдикат радника ИПМ-а је, посећа се, у јулу прошле године поднео кривичну пријаву против Топлице Спасојевића, Драгана Милојевића, директора ИПМ-а, и челних људи Агенције за приватизацију: Владислава Цветковића, директора у време окончања процеса приватизације, Јулијане Вучковић и Ненада Вулића, из Центра за контролу у Агенцији.

Још се чека да Управа криминалистичке полиције пошаље извештај који је тражило Прво основно јавно тужилаштво у Београду, напомиње се у анализи ЦИНС-а и додаје да је производња у ИПМ-у скоро угашена, а радници нису примили плате за више месеци. Ове недеље им је, кажу, исплаћена јануарска плата.

Тренутно фабрика ИПМ запошљава 294 радника, а један део њих је од марта често на принудном одмору. У погону фабрике измештеном у индустријски део у Гроцкој ради свега 34 радника.

ИТМ Индустрокомерц је 2007. купио државни удео у висини од 70 одсто ИПМ-а, за нешто више од шест милиона евра, а до данас је тај удео порастао на 79 одсто. У фабрици је тада радило више од 600 радника.

Нови власници су се обавезали да ће уложити скоро четири милиона евра у основна и обртна средства у прве три године, како је ЦИНС-а видео у приватизационом уговору. У извештају ЦИНС се додаје се да ИТМ Индустрокомерц за три године није уложио обећану суму у саму производњу.

ИПМ данас има 39 хипотека у вредности од три милиона евра које дугује банкама, сазнао је ЦИНС увидом у београдски катастар.

Од три милиона евра, колико је ИПМ дуговао банкама до сада, тврде у ЦИНС, око два милиона се дугује Мирославу Мишковићу који је у више наврата давао јемство за кредите током приватизације ИПМ-а.

Милорад Мацут, повереник синдиката радника ИПМ-а, верује да је Спасојевић од почетка хтео да на месту те фабрике нешто друго изгради, као што је и Мишковић суседну фабричку зграду Метал срушио и плац продао Лидл-у.

„Али, почела је да пада цена некретнина, није било инвеститора, зато у томе Спасојевић није успео”, рекао је Мацут за ЦИНС.

На Звездари, тик до простора који је српски бизнисмен Мирослав Мишковић продао немачком трговинском ланцу Лидл, налази се пет хектара са скоро 40.000 метара квадратних пословног простора ИПМ-а.

Вредност овог комплекса у Улици Војислава Илића процењује се на око 10 милиона евра. Део се изнајмљује различитим компанијама, теретани и кетеринг сервису, а у другом стоје машине и хале.

Спасојевић истиче да се никада није бавио некретнинама, нити је то била његова намера, већ је у фирми видео потенцијал.

Он је, додаје, желео да настави производњу, али су га економска криза, губитак неких тржишта и инсистирање Агенције за приватизацију да улаже у машине, док је фабрици требао жив новац, спречили у томе.

„Никада се нисам бавио некретнинама, нити је то била моја намера, већ смо видели у фирми потенцијал, надали се…тада је било друго време, велике инвестиције свуда у Европи и земљи, што се после променило”, каже Спасојевић.

Од 2008. до 2011. Агенција је, како се наводи у анализи ЦИНС-а, противно пракси, 21 пут продужила рокове за улагање у производњу и достављање ревизорских извештаја и најзад окончала приватизациони процес у корист купца, иако су постојале бројне сумње да обећано није и испуњено.

Спасојевић инсистира да није донео одлуку да купи нови објекат у Гроцкој и измести фабрику да би отворио могућност продаје вредне некретнине, већ да је одлука о измештању била логична због евентуалног загађења и буке коју фабрика прави у насељу.

„Један део производње смо пребацили а са другим не журимо, јер пресељење није лако. Коштаће неколико стотина хиљада евра”, објашњава Спасојевић.

Он каже да производњу и даље одржава, са неколико десетина радника у фабрици у улици Војислава Илића и додаје да се радници сада жале са разлогом, али да то није његова кривица.

„Државне фирме не плаћају годинама доприносе и струју, а ми приватници морамо одмах и све”, казао је Спасојевић који себе не види као добитника и каже да је тржиште некретнина толико ослабило да је оборило цену самог комплекса, који је само пре неколико година процењен на 13 милиона евра, док би данас цена била за неколико милиона мања.

„Ми да продамо сада то по цени од 10 милиона, ми смо ту на губитку. За седам година само су камате изашле преко шест милиона, а ништа нисмо добили за узврат. Продаћемо, ако добијемо добру цену. Пребацићемо поизводњу у Гроцку…Видећемо шта каже тржиште, шта каже дан и шта каже ноћ”, закључио је Спасојевић.

Извор: Танјуг