Без обзира на то хоће ли овог пролећа бити ванредно-редовних избора за Народну скупштину, нема сумње да ће сендвичари поново добити прилику да крстаре Србијом уздуж и попреко и својим присуством увеличају Вучићеве активности.

Иако je AV свакодневно по неколико сати присутан на готово свим телевизијским станицама у Србији, и мада су скоро сва штампана гласила под његовом уређивачком руком, он се ових дана „изненада” сетио како је неопходно да обиђе свих двадесет девет округа и сто општина у нашој земљи да би грађанима објаснио каква их светла будућност чека у наредном периоду његове владавине.

Он ће их обавестити о инфраструктурним пројектима, оствареним економским резултатима, путној инфраструктури, страним улагањима.

И то неће бити све што је предвидео у програму своје турнеје по Србији. Председник Српске напредне странке напрасно се зажелео да сазна примедбе наших људи, да чује шта их тишти, да покаже колико је школа, вртића, болница отворено или обновљено, а у каквом су катастрофалном стању били за време владавине напредњачких претходника, иначе, страних плаћеника и домаћих издајника који су покрали све живо…

Није неопходна велика мудрост да би се схватило одакле Малом Алеку потреба и надахнуће да се заинтересује за мишљење грађана и да се запита шта то народ мисли и шта му се не свиђа у држави. Инспирација су му, несумњиво, протести „Један од пет милиона”, они су јасан повод за његову нову активност и жељу да се непосредно сретне са обичним људима и дозна његове невоље.

Када су почели протести незадовољних грађана и када им је он – потцењујући број учесника – посредно дао име, био је уверен како ће се покрет убрзо угасити, али га је, упорност људи који су одлучни противници његовог самовлашћа уплашила, па је одлучио да одглуми тобожњу забринутост за народ у нашој земљи. Резултат тога страха је овај његов путујући циркус, који је управо кренуо на турнеју по Србији.

У бившој Југославији била је позната парола намењена деци „Упознај своју домовину да би је више волео”. У данашњој Србији Вучићеве активности пружају велике могућности његовим сендвичарима да прокрстаре нашу земљу уздуж и попреко и да је заиста добро упознају, па и да је можда заиста више заволе.

Сем њих не би требало заборавити ни власнике аутобуса, затим оне који припремају сендвиче и боце са минералном водом за напредњачке туристе, што све даје подстрек ако већ не читавој привреди Србије, а оно свакако појединцима. Претходна велика акција ове врсте председника СНС-а забележена је 17. јануара ове године, када су се сендвичари из многих места Србије окупили у Београду да поздраве руског председника Путина.

Како је израчунао главни уредник НИН-а, господин Милан Ћулибрк, њихов долазак коштао је 80 милиона динара, али се не зна ко је те рачуне платио или ће их тек платити, али је сва прилика да то неће бити СНС.

Господин Ћулибрк је, вероватно, добар математичар, али нешто не верујем да би он, чак удружен са најбољим математичарима које имамо, могао да израчуна колико ће нас коштати Вучићево путовање у „Будућност Србије”, а о томе чега ћемо се све због тог циркуса одрећи и да не говоримо.


Извор: Стање ствари

Оставите коментар

Оставите коментар на Србија и сендвичарски туризам

* Обавезна поља