Србија између Меркелове и Ципраса

Албански лидери са Косова били су уверени да ће Александар Вучић у последњем тренутку попустити на преговорима о примени Бриселског споразума у седишту Европске комисије. Рачунали су да српски премијер неће хтети да 7. јула сачека Ангелу Меркел у Београду без добрих вести, које би је навеле да обећа отварање првих поглавља у преговорима са ЕУ. Српско-албански преговарачки покер додатно је отежала грчка криза, чија ће кулминација бити на референдуму, који ће се одржати два дана пре доласка Ангеле Меркел у Београд.

Два балканска лидера, Алексис Ципрас и Александар Вучић, имају дијаметрално супротан однос према најмоћнијој жени Европе: док се  Ципрас труди да буде њен главни опонент у ЕУ, Вучић искрено покушава да буде њен главни партнер на Балкану. Није, међутим, јасно ко ће од двојице премијера имати више успеха.

Јасно је ипак да госпођу Меркел много више брине партија покера с Грчком него исход преговора Београда и Приштине. Истина, јуче је у Берлину, у друштву косовског премијера Исе Мустафе,позвала Београд и Приштину да постигну компромис. „Време је да се постигне компромис. Само ако ту постоји напредак, постојаће напредак и када је реч о њиховом приближавању Европској унији”, рекла је Меркелова на заједничкој конференцији за медије. Међутим, једино страх од лошег завршетка грчке кризе може да буде узрок њене несанице: нико не може са сигурношћу да предвиди последице евентуалног грчког изласка из еврозоне, а госпођа Меркел ће бити та која ће сносити не само политичке последице већ и историјску одговорност за такав исход. Ако је евро исто што и Европска унија, како је она до сада тврдила, онда њена непопустљивост према Ципрасу може да је учини одговорном за распад ЕУ, и то у моменту кад се сви слажу да је Немачка локомотива ЕУ.

Али улог Александра Вучића у партији покера са албанским лидерима из Приштине није ништа мањи. Он је све ставио на сарадњу са Берлином, што Албанци добро знају и покушавају да користе.До неког напретка је изгледа ипак дошло. Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини тврди да је после 17 сата рада приведен крају текст два споразума. Она је прецизирала да је завршен текст споразума о принципима за успостављање заједнице српских општина (ЗСО) на Косову и о спровођењу договора из области телекомуникација. Вучић и Иса Мустафа су потврдили да је постигнут договор о међународном позивном броју за јужну српску покрајину, а Вучић је рекао да је српска страна успела да сачува имовину „Телекома” и да позивни бројеви према централној Србији неће бити наплаћивани по међународној тарифи. Брисел ипак није желео да ова два споразума буду потписана: то је део притиска Европљана, који желе да се све четири теме на преговорачком столу истовремено реше. Што се тиче разговора о енергетици, под којом се подразумевају Газиводе и енергетски системи, и о „Парку мира” у Косовској Митровици, Вучић каже да ту „није постигнут практично никакав напредак”.

Камен спотицања у постизању коначног договора две стране јесте тумачење Бриселског споразума када је реч о надлежностима заједнице српских општина. То је за Србе на Косову и Метохији кључна тема. Српски премијер каже да косовска страна није хтела да прихвати овлашћења за ЗСО.

„Приштинска делегација није желела да прихвати чак ни она овлашћења за ЗСО које имају општине, а то су овлашћења у домену урбаног планирања, здравства и економског развоја”, нагласио је Вучић.

Косовски премијер Мустафа је нагласио да је „Београд тражио извршна овлашћења за ЗСО”, а да је то против њиховог „закона и устава”. Међутим, Бриселски споразум подразумева могућност измена важећих прописа. Управо је Мустафа, на притисак Вашингтона и Берлина, највећи заговорник измена косовског устава у Приштини, на пример када је реч о формирању специјалног суда који би био надлежан за суђење припадницима терористичке Ослободилачке војске Косова. Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун каже да је на делу снажан и неприхватљив покушај Приштине да поништи или да бар редефинише најважнији део првог Бриселског споразума који се односи на ЗСО и њена извршна овлашћења.

„Изјава Исе Мустафе да предлог Београда не би био у складу са законима и уставом Косова јесте брутална обмана јавности и извртање чињеница. Бриселски споразум је предвидео надлежност ЗСО у четири области које ће имати у складу са Европском повељом и косовским законима, али не постојећим. Да је могуће да ЗСО буде формирана на основу садашњих покрајинских закона, онда она не би била предмет разговора две стране, већ би одавно била формирана”, истиче Дрецун.

Он каже да план предвиђа промену правног оквира и да се Приштина обавезала, када је ЗСО у питању, да ће променити око 60 закона и устав Косова.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић тврди да се „Србија до самог краја држала принципијелних ставова, који су сви били засновани на Бриселском споразуму”. „У томе је разлика између нас и приштинске стране”, додао је он. Дачић је најавио да ћеСрбија наставити конструктивно да приступа дијалогу са Приштином и поред изостанка договора на прексиноћној рунди разговора.

Извор: Политика