Šta je zapravo dogovoreno u Ohridu?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je dogovor koji je postigao sa Zoranom Zaevom i Edijem Ramom dobar za građane. Očekuje da će on, ipak, biti napadnut zbog važnosti odluka. Ne plašim se pritiska, znam da je dobro za ljude u Srbiji, baš me briga šta neko može da kaže, rekao je Vučić. „Ponosan sam na dogovor Severne Makedonije i Albanije. Možda ovo nama propadne, ali će svakako biti budućnost, ovde nema nikakve nove Jugoslavije, već ambijent boljeg života za sve naše građane“, izjavio je on.

Aleksandar Vučić, Zoran Zaev i Edi Rama su se dogovorili da se uvede sistem koji bi omogućio putovanje između zemalja samo uz ličnu kartu, potom zajedničke radne dozvole koje će omogućiti rad u sve tri zemlje bez dodatnih procedura i skraćenje vremena za kamione na granicama. Vučić je za RTS rekao da je uvek oprezan i preterano pesimističan, ali da je sastanak sa Zaevom i Ramom bio veoma dobar.

„Imam strah da će to biti napadnuto zbog važnosti odluka koje smo doneli“, upozorio je predsednik. O njihovom značaju najbolje govori ekonomski podaci.

„Možda ljudima ne izgleda preterano važno, ali za nas je Preševo treći najvažniji prelaz posle Batrovaca i Gradine. I sama odluka da veterinarska i fitosanitarna inspekcija rade 24 sata dnevno omogućiće kamionima da tri puta brže uđu u Makedoniju ili Albaniju i obrnuto“, objasnio je Vučić.

Naveo je da će to dovesti do neverovatnog smanjenja operativnih troškova. Dodao je i da je to mnogo važnije od ličnih karata – „politička odluka važna za obične ljude“. Vučić je ukazao da je ta inicijativa zasnovana na četiri suštinske EU slobode – protok robe, usluga, ljudi i kapitala.

„Ako uspemo, ovo za sve nas može biti izvor ekonomskog rasta u godinama koje dolaze. Kreira se strahovito dobar investicioni ambijent za sve one koji žele da ulažu u ovaj region“, rekao je predsednik Srbije. Naveo je da su to „tektonske“ promene koje će biti značajne za naše zemlje i privrede.

„Time šaljemo poruku stabilnosti, da imate slobodu kretanja, slobodu protoka roba na prostoru gde živi 12 miliona ljudi i na prilično velikoj teritoriji. Naše privrede će da znače veću atraktivnost za direktne strane investicije za koje je sve važnije dualno obrazovanje, stabilnost i sloboda kretanja na što većoj teritoriji i prijemčivost radne snage“, rekao je Vučić.

Rama, Vučić i Zaev u Ohridu – Foto: Tanjug

„RADIMO ONO ŠTO JE EU TRAŽILA“

Jedna od kritika koje su iznete je da je to ekonomski dobra ali politički neodrživa odluka zbog odnosa Beograda i Prištine. Na pitanje da li očekuje probleme između Beograda i Tirane, Vučić je rekao da ih ne očekuje, ali da će biti pritisaka na Edija Ramu.

„Nije lako ovo napasti, to su proklamovani ciljevi Berlinske konferencije. Radimo ono što je EU tražila, jedino što to radimo sami“, naveo je Vučić. Ističe da nema argumenata protiv ovog dogovora, kao i da se ne plaši pritisaka.

„Pošto nemaju argumente da napadnu, radiće iznutra, iz regiona, pronalazeći različita politička opravdanja, ali nas trojica smo sinoć razgovarali, guraćemo ono što je za nas dobro. Ne plašim se pritiska, znam da je dobro za ljude u Srbiji, baš me briga šta neko može da kaže“, rekao je Vučić.

Premijer Albanije Edi Rama rekao je da nije ideja da se podeli zapadni Balkan koji je ionako rascepkan, već obuhvatiti sve zemlje Balkana.

„Naša deklaracija, dogovor na samitu je zapisano i usvojeno u šest zemalja na sastancima koje smo imali. Osnovna karakteristika je da je ovaj dokument unutrašnja želja, a ne pod patronatom spolja“, rekao je Rama.

On je najavio da će sledeći sastanak biti 21. decembra u Draču, a na tom samitu će biti predstavnik EU za spoljnu politiku Žozef Borel.

Predsedavajući saveta ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić rekao je da BiH još uvek nema definisan stav oko ove regionalne incijative.

„BiH će svoj stav doneti u skladu s procedurama i posle ozbiljne analize institucija, poslovne zajednice i eksperata. Dobili smo neke garancije da inicijativa ne predstavlja pokušaj supstitucije evrointegracija niti da se derogiraju postojeći regionalni sporazumi poput CEFTA“, izjavio je Zvizdić i dodao da evrointegracije ostaju „primarni fokus“ BiH.

On je naveo da je neophodno da institucije BiH budu zvanično upoznate sa „sadržajem i očekivanim koristima“ inicijative i modelima za uklanjanje carinskih barijera.

VUČIĆ SE NADA PODRŠCI MAKRONA

Povodom najavljenog susreta sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, Vučić je rekao da očekuje njegovu podršku za projekat „mali šengen“. „Zahvalan sam Amerikancima za podršku ovom projektu, nadam se da ćemo dobiti i podršku Makrona jer bez toga će biti teško dobiti podršku Evrope“, zaključio je Vučić.

KONKRETNE MERE DOGOVORENE U OHRIDU

– Putovanje građana Srbije, Severne Makedonije i Albanije unutar prostora tri zemlje samo uz ličnu kartu, u Srbiju i Albaniju možda već od kraja godine;

– „Mali Šengen“ otvara mogućnost za strance, da zemlje članice inicijative putuju bez dodatnih viza. To će povećati broj stranih turista i omogućiti foriranje zajedničkih turističkih ponuda i ruta;

– Zajedničke radne dozvole i priznavanje kvalifikacija i diploma, bez dodatnih procedura, što bi obezbedilo mogućnost kretanja radne snage, što će podići dostupnost radne snage, a time i atraktivnost celog regiona za strane investitore;

– Razmena studenata;

– Zajednički projekti za istraživanje i razvoj;

– Uvođenje 24-časovnog radnog vremena svih inspekcijskih službi na granicama, sa akcentom na fitosanitarnu i veterinarsku inspekciju, što će skratiti vreme čekanja kamiona s robom, a slobodan protok robe imaće višestruke efekte i podići konkurentnost celog regiona sa oko 12 miliona stanovnika;

– Jedinstven „paket“ dokumentacije potrebne za tranzit robe, sa akcentom na uvođenje sistema sa što manje „papira“, koji bi bio u skladu sa strategijom digitalnog razvoja;

– Izmene zakona iz oblasti tržišta kapitala, poreskog i finansijskog sistema u sve tri zemlje, u cilju stvaranja uslova za nesmetan protok kapitala;

– Dalje jačanje prekogranične saradnje u oblasti borbe protiv transnacionalnog kriminala i terorizma, kroz saradnju u oblasti migracije i pomoći u vanrednim situacijama;

– Definisanje sopstvenih pravila u mnogim oblastima, u cilju unapređenja atraktivnosti tri zemlje i saradnje, te ova inicijativa time može postati najvažnija politička inicijativa u 21. veku.

Ovo je deo mera koji će biti definisan precizno u Aklcionom planu, do narednog sastanka inicijative u Draču, Albanija, krajem decembra.

Kako se navodi, Inicijativa je otvorena za sve zemlje u regionu.

Izvor: RTS, Tanjug