Шта за Немачку значе турбуленције у ЦДУ?

Криза у Хришћанско-демократској унији (ЦДУ) уједно је и криза немачке политике. Ангела Меркел од сада више нема власт и моћ у својој сопственој партији, оцењује уредник у ДВ Кристоф Штрак. Најава Анегрет Крамп-Каренбауер да ће поднети оставку на место председнице ЦДУ и њено одустајање од кандидатуре за канцеларку потресле су несигурну и делом дезоријентисану странку. Потрес се наставља.

ЦДУ је доживела хаварију и сада се копрца настојећи да пронађе излаз. И друга велика народна странка, Социјалдемократска партија Немачке (СПД), лута већ дуже време у потрази за самом собом, својим одређењем и политичким курсом. Баш као што је почетком лета 2019. Андреа Налес (СПД) поднела оставку на место председнице најстарије немачке политичке партије, СПД, тако и демохришћанка Анегрет Крамп-Каренбауер 13 месеци након тога најављује повлачење, иако је на челу ЦДУ била само 14 месеци.

ИМЕНА, НАГАЂАЊА, ГЛАСИНЕ

А сада? Само имена, нагађања и гласине. Када је реч о томе ко ће бити будући шеф ЦДУ и кандидат за канцелара, улог је много већи. Странка мора да разјасни питање заједништва, али и то који су њени задаци и шта је њена природа. Она одавно не делује као јединствена странка, што се показало у Тирингији, али и на савезном нивоу – у свакодневном раду, у сарадњи једних с другима, а посебно једних против других, што је све чешћи тренд. А само пре једанаест недеља, на конгресу ЦДУ у Лајпцигу, клицало се Анегрет Крамп-Каренбауер.

Немачка се налази пред „годином одлуке“. Неће се одлучивати само о томе да ли ће и како владајућа странка ЦДУ остати у савезној влади или неће. Под знаком питања је и традиционални парламентаризам у Немачкој, значај странака, страначка дисциплина и слобода посланика да одлучују по сопственој савести. А главно питање гласи; да ли демохришћанске партије ћеле и на који начин да се супротставе десничарским популистичким снагама и екстремним струјама.

Крамп-Каренбауер је своју одлуку да поднесе оставку на место председнице ЦДУ образложила „јаким центрифугалним силама“ у друштву, за шта је потребна јака ЦДУ под сложним вођством. Коначно, ради се о будућности демократије у Немачкој. Након готово 71. године од оснивања, пред СР Немачком је тест. Можда је ова земља стоји и пред крајем досадашњег партијског система. Други политички табори, укључујући јаке Зелене, нису преузели или још увек не преузимају улогу великих народних странака које су до сада имале ЦДУ и СПД.

Анегрет Крамп-Каренбауер и Ангела Меркел

ОВО СУ НЕСИГУРНА ВРЕМЕНА

Крајем јануара, немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер одржао је говор у Бундестагу у знак сећања на жртве националсоцијализма. Суморним речима говорио је о новој десници, „старом духу“ и „злим духовима прошлости“, који су се показали „у новом обличју“. „Бојим се да нисмо били довољно припремљени – али ово време нас ставља пред искушење. И ми морамо да прођемо тај испит“, рекао је председник Штајнмајер. При том није споменуо ниједну странку, само је изрекао речи упозорења целокупној политици и друштву.

Растућа нестабилност, која иде руку под руку с најавом повлачења Анегрет Крамп-Каренбауер с места шефице ЦДУ и борбом за политички курс, снажно погађа Немачку – у време када економски развој постаје неизвеснији, а социјална политика показује знаке слабости. Ово су времена у којима, захваљујући америчком председнику Трампу и осталим популистичким владарима широм света, политика делује нестабилније него икада након пада Берлинског зида. То су времена ротације пост-брегзитовске Европе, у којима Немачка од 1. јула преузима председавање Европској унији. Немачка је суочена са међународним изазовима као никада, а на унутрашњем плану је несигурна као што то дуго није била.

КАНЦЕЛАРКА СА ОГРАНИЧЕНИМ РОКОМ ТРАЈАЊА

Одавно се говори о крају ере канцеларке Ангеле Меркел. То је почело и пре него што је она дала оставку на место председнице ЦДУ, што је најавила крајем октобра 2018. године. Све је окончано шест недеља касније избором Анегрет Крамп-Каренбауер за њену наследницу на челу странке. И отада није престало.

У политичкој олуји овог дословно орканског понедељка у Немачкој, са свих страна одјекује да Ангела Меркел остаје канцеларка – али канцеларка са ограниченим роком трајања. Њена моћ у странци и влади владе ближи се крају. Она више нема под контролом ни свог наследника, ни примопредају власти. Канцеларка Меркел са ограниченим роком трајања и председница ЦДУ-а Крамп-Каренбауер са ограниченим роком трајања – оне не могу да буду гаранти политичке стабилности у земљи. А пошто готово сваки земљотрес прате накнадна подрхтавања тла, немачкој политици пишу се немирна времена, и то независно од питања руковођења ЦДУ и тога ко ће бити кандидат те странке за место канцелара. То је тест који Немачка тек треба да положи.

Извор: Дојче веле