Страни аналитичари о претњама Русији

БЕРЛИН – Немачка канцеларка Ангела Меркел у великој је невољи. Пољски председник Доналд Туск оптужио је Немачку да „због њене зависности од испорука руског гаса може озбиљно да буде смањен суверенитет Европе“, а њему су се придружили и необично навијачки коментари неких од најутицајнијих немачких медија. Притиснута тим захтевима да Русија због акције на Криму буде строго кажњена, канцеларка је владиним саопштењем најавила оштре европске санкције Москви већ за понедељак.

Руски аналитичари који би да процене последице које ће кримска криза имати на економију, пре свега Русије, сматрају да је једино сигурно код ових претњи интервенцијама и санкцијама са свих страна учесница, а много их је, да блефирају – сви. Колико Путин блефира знаће се већ у недељу, а да немачка канцеларка блефира јасно је већ из анализа стручњака за енергетски сектор.

Немачка не може без руског гаса следеће две зиме сигурно, а онда ће моћи да га замени алтернативним изворима, али ни тада у потпуности, категорично је за у овој ствари умерени Ханделсблат изјавила Кирстен Вестфал, експерткиња за енергију и политичке науке у Фондацији за науку и политику. Из Русије Немачка је прошле године покрила 37 одсто својих потреба са гасом и нафтом: 38,7 одсто гаса и 34,8 одсто нафте купила је у Русији. Немачка заузима прво место међу 31 земљом купцем моћног Гаспрома. Одмах после ње је, по куповинама руског гаса, пласирана Украјина, па Турска и Белорусија.

Госпођа Вестфал напомиње да би искључивање гасовода који води преко Украјине Немачка лако могла да преброди током три-четири месеца, а онда би сигурно настали проблеми. Али она верује да ће током следеће две године напредовати пројекти за алтернативно снабдевање, а нарочито пројекти који се тичу течног гаса. „Криза ће помоћи развоју таквих пројеката у САД, Канади, Аустралији и Северној Африци“, верује Вестфал и рачуна да ће 2016-2017. године доћи до првог пробоја у производњи тог енергента. „Ни тада нећемо моћи сасвим без руског гаса, али ћемо смањити зависност“, каже она.

У неколико коментара посвећених овој теми необично оштри Франкфуртер алгемајне цајтунг неубедљивим аргументима негира да је зависност Европе од руског гаса толика да би је Путин имао у шаци и уцењивао, али упозорава: „Русија је важан лиферант. Њен значај ће расти ако после Северног тока буде преко Црног мора постављен и Јужни ток. ЕУ не би требало да подржава тај пројекат уколико не жели да ојача своју зависност и пружи Русији нове могућности за уцењивање, и Украјине.“

Са нафтом је, тврде аналитичари, много мање драматична ствар за Европу и ту су САД већ прискочиле у помоћ нудећи на продају, први пут после двадесет година, и део својих стратешких резерви у том енергенту. Сама најава је изазвала реакцију берзи: цена нафте је пала. А Русији је цена нафте подједнако важна колико је Европи, а посебно Немачкој, важно снабдевање руским гасом. Обуставом испоруке гаса Европи „Русија би финансијски била на штети, али не тако великој како се генерално мисли. Приходи од гаса чине пет одсто прихода руског буџета, а приходи од нафте 50 одсто“, каже Вестфал. Русија је 2012. године извозом гаса приходовала 68 милијарди долара, а извозом нафте и нафтних деривата целих 290 милијарди долара.

Империјални гас

Коментатор Франкфуртер алгемајне цајтунга позива да се интензивирају истраживања алтернативних изворишта гаса у Северној Африци, Каспијском мору, Ирану, Ираку, али одмах додаје да се ту додуше ради о земљама које се, према западним стандардима, не би могле означити као демократске. „Али бар немају империјалних амбиција какве се сада виде на Криму“.

Извор: Факти