Сумња у вакцинацију као легитиман став

У Великој Британији би вакцинисање против короне требало да почне у уторак, а ускоро и у другим земљама. Многи међутим имају непријатан осећај, због веома брзог развоја вакцина. Да ли су те вакцине заиста сигурне? Није ли можда боље рачунати са могућношћу заразе, него изложити се ризицима нове вакцине?

Та питања су оправдана. Посебно зато када се код нових вакцина ради о вакцинама на бази такозване информационе RNK (iRNK), било да је реч о вакцини америчке компаније Модерна или компаније Бајонтек из Мајнца која сарађује са америчким фармацеутским гигантом Фајзером. У свету до сада није одобрена ни једна једина таква вакцина.

Главна разлика у односу на друге, етаблиране вакцине је што оне не садрже ослабљене или убијене вирусе, већ само упутство за изградњу једног дела патогена COVID-19. То упутство у форми такозваног iRNK-молекула долази у тело, где онда људске ћелије саме производе протеин вируса – такозвани спајк протеин. У случају Sars-Cov-2 то је спајк-протеин са горње површине вируса. Он стимулише људски имуни систем да производи антитела.

Први подаци клиничких испитивања показују да су вакцине веома ефикасне и да их организам генерално добро подноси. Сличне реакције постоје и код других типова вакцина и оне су знак да она ради оно што треба: подстиче рад имунолошког система.

Између највеће користи и најмање штете

Оно што за сада недостаје јесу информације о ретким, могуће и веома тешким нуспојавама, с обзиром да су оне видљиве тек након вакцинисања великог броја људи и након дужег периода посматрања.

„Стога постоји остатак ризика”, каже Кристијан Богдан, директор Института за клиничку микробиологију, имунологију и хигијену са универзитетске клинике Ерланген. „Колико је он велик мораће да се испита наредних месеци и година.” Како би се утврдиле ретке нуспојаве, уобичајено је да се клиничке студије наставе и након што је вакцина одобрена.

Одлука о томе да ли се треба вакцинисати или не, заправо се базира на одмеравању користи и штете, сматра стручњак који је и члан Комисије за вакцинацију (СТИКО) на Институту Роберт Кох (РКИ).

Притом наводи следећи пример: ако вероватноћа да ће једна старија особа умрети од последица корона инфекције износи 1:5, „а истовремено је ризик од тешких нуспојава након вакцинисања 1:50 000 или мањи, онда би тај ризик требало прихватити.”

Децу не би требало вакцинисати

Са друге стране, децу Богдан не би вакцинисао, зато што код њих готово да не постоји ризик да умру од COVID-19 и зато што је пред њима још дуг живот. „То су потпуно легитимна етичка размишљања”, наглашава Богдан. Она се такође огледају у препорукама за вакцинисање комисије СТИКО, према којима би најпре треба вакцинисати ризичне групе. „Тиме постижемо оно што желимо: највећу могућу корист за друштво у целини.”

Фајзерова вакцина (илустрација)- Фото: Ројтерс/Дадо Рувић

Али зар нису управо ризичне групе посебно изложене опасности од вакцине, дакле старији људи или они који пате од неке болести? У овој фази развоја вакцине не могу да се искључе сви ризици, каже Улрике Процер, директорка Института за вирологију на Техничком универзитету у Минхену (ТУМ). Међутим, неке посебне групе пацијената већ су узете у обзир током клиничких испитивања.

Компанија Модерна је рецимо своју вакцину тестирала и на људима старијим од 65 година, који имају дијабетес, прекомерну телесну тежину или срчано обољење. Према наводима те компаније, нису примећени никакви сигурносни ризици. „Ризик од ретке и тешке нуспојаве није једнак нули, али јесте мали у односу на друге ризике којима смо свакодневно изложени, као што је рецимо вожња колима”, каже Процер.

Нема опасности од промене људских гена

Стручњаци сматрају да је неоснована забринутост да нарочито iRNK-вакцине са собом носе посебно велике сигурносне ризике и да мењају људски геном. „Код људи се тај геном у форми ДНК налази у једру”, наводе из Института Пау Ерлих, који је задужен за безбедност вакцина у Немачкој.

„Интеграција RNK и DNK није могућа између осталог и због различите хемијске структуре. Оно што је карактеристично за RNK је да је она хемијски веома лабилна. Када iRNK стигне у ћелије веома брзо се разграђује”, објашњава Процер. Само из тог разлога одржива интеракција са људском ћелијом није могућа.

Како би се одрживост повећала, iRNK-вакцине имају неку врсту заштитног омотача. „Шта ти додаци изазивају, требало би посматрати”, каже Процер. „Претпоставља се да се они добро подносе, али још увек недостају вишегодишња искуства.”

Вакцина нова, али не и технологија

Када је реч о сигурности iRNK-вакцина још једна ствар је важна: иако за људе до сада ни једна од тих вакцина није одобрена, та технологија није откривена доласком корона пандемије. Одређена искуства стечена су већ раније.

Идеја за ту врсту вакцина потиче из имунолошких и инфектолошких истраживања и истраживања рака. Притом је циљ подстаћи тело да напада ћелије тумора. И у тој области су клиничка испитивања већ у току. „Пандемија је ту технологију само снажно убрзала”, каже Богдан.

Нове iRNK-вакцине су посебне по још нечему. За разлику од ослабљених и мртвих вируса који са много различитих површинских структура стимулишу имунолошки систем, iRNK покрећу веома специфичан имунолошки одговор. То може да буде предност, јер тиме можда могу да се спрече нежељене реакције. Са друге стране постоји опасност да тај веома специфичан имунолошки одговор не штити довољно.

Исто тако је нејасно шта се дешава ако коронавирус мутира, дакле, ако се промени спајк-протеин патогена – да ли и тада вакцина делује? Како би се са сигурношћу одговорило на та питања, потребан је дужи период посматрања. „Али за истраживање вакцине то није нови изазов.”

Извор: Дојче веле