Ruski predsednik Vladimir Putin posetio je Srbiju, a iz Beograda ga je ispratilo više od 100.000 građana. Putin se narodu ispred Hrama Svetog Save obratio rečima: „Hvala vam na prijateljstvu!“.Bez Rusije, i zbog snage Rusije u Savetu bezbednosti UN, jasno je da nikakvog rešenja kosovskog problema neće biti, pre svakog rešenja posavetovaću se sa predsednikom Putinom, naglasio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i istakao da je tokom razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom postignut visok stepen saglasnosti o svim temama. Predsednik Putin je naglasio da je stav Rusije u vezi sa Kosovom jasan – Moskva se zalaže za uzajamno prihvatljivo rešenje Beograda i Prištine, ali bazirano na rezoluciji 1244 SB UN.
Rekao je i da Rusija deli zabrinutost srpskog rukovodstva i građana u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, jer koraci koje je preduzela Priština u poslednje vreme mogu dovesti do destabilizacije Balkana. Predsednik Srbije je objasnio da je sa ruskim kolegom pričao o Kosovu i Metohiji, unapređenju ekonomske saradnje, kao i o svim temama društvenog života. Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare, koja je organizovana u Palati „Srbija” posle plenarnog susreta, istakao da je Srbija spremna za razgovore i kompromise sa Albancima, ali da neće da pristane na poniženje.
„Plašim se da neki ljudi nisu spremni na kompromise. Mi ćemo i dalje istrajavati na tome i tražiti ih, ali ponavljam, i to sam rekao Putinu, nikome nećemo dozvoliti da unizi Srbiju”, istakao je srpski predsednik. Podsetio je da je Beograd vodio pregovore sa Prištinom uz posredovanje Evropske unije dok prištinska strana nije uvela takse na srpsku robu od sto odsto i dodao da ne može da govori o rešavanju kosovskog problema, jer ga trenutno ne vidi, ali se nada da će ga jednom biti. Srpski predsednik je kazao i da ne može da bude optimističan.
„Mi sve vreme pričamo o rešenju, svi vole da pričaju o rešenju i vole dobre vesti, ali ja sam realističan čovek i ne mogu da budem optimističan i govorim o rešenju. U ovom trenutku ga ne vidim. Nadamo se, ali ne mislim da je blizu i da je realno da bude u nekom skorijem roku”, istakao je Vučić.
Predsednik Putin je istakao da je Rusija, isto kao i Srbija, zainteresovana da situacija na Balkanu bude stabilna i bezbedna. „Kosovske vlasti preduzele su neke provokativne akcije koje su dodatno pogoršale situaciju”, rekao je Putin, navodeći kao primer odluku Prištine o formiranju Vojske Kosova, što, kako kaže, predstavlja kršenje rezolucije 1244. „Ta rezolucija ne dopušta postojanje bilo kakvih oružanih formacija na Kosovu, izuzev kontingenta Ujedinjenih nacija. Delimo zabrinutost Srbije jer znamo da takvi potezi vode ka nestabilnosti na Balkanu. Naša podrška će se nastaviti”, rekao je ruski lider.
Na pitanje u kojem se kaže da se često govori o posredovanju Rusije u dijalogu i da li do toga može da dođe, Putin je podsetio da je Rusija uvek aktivno učestvovala, ali da je, napomenuo je, EU ta koja je posrednik. „EU je posrednik, ali malo postiže”, rekao je on, navodeći da se ne sprovodi ono što je dogovoreno, i u tom kontekstu posebno je istakao činjenicu da još nije formirana ZSO.
Takođe je podsetio da je Rezolucijom 1244 predviđeno da određeni broj srpskih policajaca i graničara može da bude na teritoriji Kosova. „Gde su oni?”, upitao je Putin i istakao da svakako mora mnogo više da se poštuje međunarodno pravo. Rekao je da je Rusija spremna da sarađuje sa svima, ali da je važno i da se poštuje međunarodno pravo i da rešenje bude pravedno. Prema njegovim rečima, neka ranije donošena rešenja kao da su imala cilj da podele srpski narod.
„Treba da ubedimo naše partnere da, ako želimo mir na Balkanu, moramo da nađemo kompromis i da ga održimo”, zaključio je Putin. Vučić je rekao da je Putina obavestio i o osnivanju takozvane vojske Kosova. „Čini mi se da smo i u tom pogledu dobili značajnu podršku predsednika Putina”, naglasio je predsednik Srbije.
Vučić je naglasio i da je zadovoljan napretkom saradnje u svim oblastima i primetio da nikada nismo potpisali toliko sporazuma iz gotovo svih sfera, trgovinska razmena je porasla, a ekonomski odnosi su sve bolji. Predsednik Srbije je dodao da će Rusija donirati još pet miliona evra za završetak radova na Hramu Svetog Save. Naglasio je i da će ruska država Srbiji vratiti 166. stranicu Miroslavljevog jevanđelja.
Putin je zahvalio predsedniku Vučiću na pozivu da poseti Srbiju, a svim građanima na toplom prijemu koji su osetili svi članovi ruske delegacije. Ukazao je da Rusija sa Srbijom održava stalne kontate i podsetio na prethodne surete sa predsednikom Vučićem. Na sastanku sa srpskim predsednikom, kako je rekao, detaljno je razmotren kompleks bilateralnih odnosa, a razmenili su i mišljenje o aktuelnim međunarodnim i regionalnim pitanjima.
Govoreći o brojnim sporazumima koji su potpisani u Beogradu, Putin je rekao i da će se sredinom godine, na redovnom zasedanju zajedničkog Mešovitog komiteta dve zemlje, razmotriti napredak u realizaciji potpisanih memoranduma. Ruski predsednik naglasio je da očekuje da se do kraja godine potpiše sporazum Srbije i Evroazijske unije. Vučić je dodao da je Srbija uvek bila zadovoljna vojnom saradnjom, jer je Rusija uvek bila korektna u tome i zbog toga što je omogućavala nabavku opreme po veoma povoljnim cenama. „Posebno sam ponosan što mogu da kažem da je sada Srbija disciplinovana zemlja i da sve svoje obaveze prema Rusiji ispunjava na vreme. Nema kašnjenja i nema dugova. Pouzdan smo partner”, rekao je Vučić.
I Srbija snabdeva Rusiju vojnom tehnikom
Predsednik Vučić je izjavio da je sa predsednikom Putinom, u razgovorima i u „četiri oka” i u užem formatu, razmotrio gotovo sve teme. „Važno mi je da još jednom istaknem zahvalnost vama i Ruskoj Federaciji za podršku koju dajete Srbiji i srpskom narodu za podršku očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije i što nam, kad je reč o tom pitanju, aktivno pomažete u svim forumima, organizacijama i institucijama”, rekao je Vučić na početku plenarnog sastanka dve delegacije, pre nego što je nastavljen bez prisustva medija.
Ruski predsednik je izrazio nadu da će razgovori stvoriti uslove za dalje korake u cilju unapređenja saradnje. Putin je naveo da se odnosi dve zemlje razvijaju u puno pravaca i da je robna razmena između Srbije i Rusije porasla za 23 odsto i da se približila iznosu od dve milijarde dolara. Rusija je, kako je rekao, jedan od najvećih investitora u Srbiji.
Ocenio je da se rusko-srpski odnosi razvijaju u mnogo pravaca, i pri tome izdvojio bezbednost, energetiku, visoke tehnologije, humanitarne veze, ali i i saradnju pravosudnih organa i državnih tužilaštava. „Mi ne samo da isporučujemo vojnu tehniku Srbiji, nego je i kupujemo od Srbije, između ostalog i borbenu tehniku”, rekao je ruski lider Vladimir Putin.
Putin sa Andrejom Mandićem i Milanom Kneževićem – Izdržite!
Predsednik NSD Andrija Mandić i lider DNP Milan Knežević sastali su se danas u Beogradu sa predsednikom Ruske federacije, Vladimirom Putinom, saopšteno je iz Demokratskog fronta (DF).
„Mandić i Knežević su predsjedniku Rusije prenijeli pozdrave srpskog naroda iz Crne Gore i tom prilikom istakli da ga većinska Crna Gora doživljava i kao svog predsednika, kao što su u vrijeme knjaževine i kraljevine Crne Gore ruskog cara doživljavali kao svog“, navode iz partije.
Dodaju da se Putin zahvalio liderima DF-a i poželio im sve najbolje, poručujući da izdrže.
„Vi ste pravi heroji'“, kazao je Putin liderima Demokratskog fronta.
Putin se u Beogradu sreo i sa Dodikom
Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik požalio se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na sporo formiranje vlasti u BiH i rekao da Bošnjaci kao uslov navode članstvo BiH u NATO.
„U BiH se stalno nešto uslovljava. Bošnjačka strana formiranje vlasti uslovljava prihvatanjem NATO puta, što mi odlučno odbijamo, tako da će primena izbornih rezultata potrajati”, rekao je Dodik u Beogradu, tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, prenosi sarajevski Kliks.
Na početku susreta kome je prisustvovala i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, Putin je čestitao izbornu pobedu Dodiku.
Dodik je istakao važnost nastavka proizvodnje nafte u Brodu i učešća ruskih kompanija u rekonstrukciji termoelektrana, prenose Nezavisne.
On je rekao da Republika Srpska želi da učestvuje u izgradnji gasovoda „Turski tok” i da Srpska u skladu s tim priprema projektnu dokumentaciju jer je za nju to vrlo važno, prenosi Tanjug.
Dodik je naveo i da Srpska želi da ojača saradnju sa Ruskom Federacijom u oblasti obrazovanja.
„Veoma je važno reći da sam ja ovde kao srpski član Predsedništva BiH, ali moj primarni interes je Republika Srpska. Smatram svojom obavezom i dužnošću da primarno afirmišem interese Srpske”, rekao je Dodik.
Sporazumi koje su potpisale Srbija i Rusija
Nakon sastanka srpske i ruske delegacije, koju predvode predsednici Srbije i Rusije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, svečano je razmenjeno više od dvadeset potpisanih sporazuma, memoranduma, ugovora, protokola o budućoj saradnji dveju zemalja.
Među najznačajnijim sporazumima je onaj koji se tiče korišćenja atomske energije u mirnodopske svrhe, koji su parafirali generalni direktor „Rosatoma“ Aleksej Lihačov i ministar zadužen za inovacije u Vladi Srbije Nenad Popović.
Na spisku važnih dokumenata koji su se našli na stolu su i memorandum o razumevanju o rusko-srpskoj saradnji u oblasti razvoja digitalnih tehnologija, kao i memorandum o razvoju inovacija u sektoru električne energije.
Važan dokument overen potpisima je i onaj koji se odnosi na rusko-srpsku saradnju u oblasti istraživanja i korišćenja kosmičkog prostora u mirne svrhe, na koji je svoj potpis stavio generalni direktor „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin.
Ugovor vredan 230 miliona evra potpisali su danas generalni direktor RŽD „Internešenel“ Sergej Pavlov i generalni direktor „Infrastrukture Železnice Srbije“ Miroljub Jevtić, u prisustvu potpredsednice Vlade i ministarke saobraćaja, građevinarstva, infrastrukture Zorane Mihajlović.
Ugovor se tiče projektovanja i izvođenja radova na izgradnji železničke infrastrukture Srbije i izgradnji jedinstvenog dispečerskog Centra za upravljanje saobraćajem vozova u Srbiji između kompanija „Infrastruktura Železnice Srbije“ i RŽD „Internešenel“.
Ministri rada Rusije i Srbije, Maksim Topilin i Zoran Đorđević, potpisali su administrativni sporazum o socijalnom osiguranju, protokol o razmeni ratifikacionih povelja o socijalnom osiguranju, kao i memorandum o međusobnom razumevanju i saradnji u oblasti socijalne zaštite.
Povećanje kapaciteta hidroelektrane „Đerdap 2“, između kompanija „Silovije mašini“ i „Elektroprivrede Srbije“, kao i memorandum o rusko-srpskoj saradnji u sektoru električne energije, takođe su pečatirani.
Kada je reč o lokalizaciji industrijskih proizvoda u Srbiji, uz učešće ruskih kompanija, memorandum o razumevanju potpisali su dva ministra, ministar privrede Goran Knežević i ministar industrije i trgovine Rusije Denis Manturov.
Takođe, važni sporazumi su potpisani sa kompanijom NIS, između ostalih, memorandum o strateškoj saradnji Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose MIP-a Rusije.
Na listi dokumenata su i memorandum o strateškoj saradnji između Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas i NIS-a.
U sferi bilaterale, na spisku je Plan konsultacija između MSP Srbije i Ministarstva inostranih poslova Rusije za 2019-2020. godinu, zatim, zajednička izjava o saradnji u realizaciji projekta izgradnje regionalnog Centra za nuklearne tehnologije na teritoriji Srbije, Protokol razmene instrumenata o potvrđivanju Sporazuma između Ruske Federacije i Republike Srbije o socijalnoj sigurnosti…
U oblasti inovacija i tehnološkog razvoja između Vlade RS i Fonda „Skolkovo“ potpisan je Memorandum o razumevanju, o uzajamnom razumevanju između Vlade Srbije i Autonomne nekomercijalne organizacije Agencija strateških inicijativa.
Između „Gasprom eksporta“ i „Srbija gasa“ potpisan je memorandum o razumevanju za razvoj projekta proširenja kapaciteta PSG Banatski dvor.
Tu su i dokumenta iz oblasti gasne privrede, razvoja proizvodno-distributivne infrastrukture cevovodnog i tečnog prirodnog gasa, o srpsko-ruskoj saradnji u oblasti razvoja inovacija u sektoru elektroenergetike između Vlade RS i akcionarskog društva „Rošeti“.
Takođe, poseta ruskog predsednika bila je prilika da se parafira Sporazum o saradnji između Fonda za direktne investicije Ruske Federacije i Razvojne agencije Srbije, memorandum o saradnji između Univerziteta u Novom Sadu i Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas „Gubkin“, kao i dogovor PAO „Silovije mašini“ i „EPS“-a o rekonstrukciji hidroelektrane „Đerdap 2“…
„Zberbank Srbija“ je sa kompanijom „Telekom“ potpisala memorandum, kao i Univerzitet u Beogradu i Sanktpeterburškog rudarski univerzitet, preneo je Tanjug.
Potpisi su se nizali i na zajedničkoj izjavi između Vlade Rusije i Vlade Srbije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara, Memorandumu o saradnji između Univerziteta u Beogradu i Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa — Univerzitet MGIMO, zatim na memorandumu o razumevanju između Ministarstva odbrane Srbije i Kamaza, kao i na brojnim protokolima sa ruskim kompanijama koje su došle u Beograd.
Predstojeće ruske investicije u Srbiju
Ruski fond za direktne investicije zajedno sa partnerima povećaće investicije u Srbiju u naredne dve godine, one mogu iznositi 500 miliona dolara, saopštio je novinarima šef fonda Kiril Dmitrijev.
„Ruski fond za direktne investicije sa partnerima planira da poveća investicije u Srbiji“, rekao je Dmitrijev.
„Obim investicija će iznositi 500 miliona dolara u naredne dve godine“, dodao je on.
Po njegovim rečima, razmatra se i mogućnost investicija u nacionalnim investicijama.
Trenutno ruska ulaganja u Srbiji iznose četiri milijarde dolara, izjavio je Dmitrijev, koji je doputovao u Srbiju kao član ruske privredne delegacije u okviru današnje posete predsednika Vladimira Putina Beogradu.
„Naši partneri su najveći suvereni fondovi u Aziji i na Bliskom istoku“, objasnio je on novinarima nakon Putinovog sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, navodi se u informaciji.
„Ulagaćemo, na primer, u razvoj projekta „PhosAgro“. Ovde imaju veliku bazu za đubriva i razmatraju mogućnost da je prošire zato što je je Srbija veoma dobar logistički centar za rusko đubrivo za Evropu“, rekao je Dmitrijev.
Šef kompanije „Ruske železnice“ Oleg Belozerov izjavio je da bi ova ruska kompanija i Srbija mogle da formiraju niz struktura-ćerki, koje bi mogle izvoditi radove i u drugim državama.
Podsetimo, danas se u Beogradu nalazi ruska visoka delegacija na čelu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Odlikovanje Vučića
Predsednik Rusije Vladimir Putin uručio je orden Aleksandra Nevskog predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
„Iskreno mi je drago što uručujem predsedniku Srbije visoki orden Rusije, orden Aleksandra Nevskog“, rekao je predsednik Putin.
On je podsetio da se Aleksandar Nevski posebno poštuje u Rusiji i da su ovo odlikovanje ranije poneli i istaknuti Srbi kao što su Miloš Obrenović i premijer Nikola Pašić.
Vučić je počeo izlaganje na ruskom jeziku. „Za mene i za Srbiju, dobiti orden Aleksandra Nevskog je velika čast, kao i velika odgovornost u mom budućem radu proširenja saradnje između Rusije i Srbije.“
„Moja zahvalnost nije po protokolu, ona je duboka, iskrena i ovo priznanje i nagrada za mene imaju veoma velik značaj. To kažem zato što dobijam orden od predsednika Rusije Vladimira Putina, a to naglašavam zato što je Putin lider od najvećeg značaja za Rusiju“, rekao je Vučić.
„On je uzdigao Rusiju, zaštitio njeno dostojanstvo, ali i životno važne interese našeg naroda. Mi nikada nećemo zaboraviti ono što je Vladimir Vladimirovič uradio 2015. godine, kada je po nalogu predsednika Rusija uložila veto na rezoluciju u SB UN, po kojoj bi Srbi bili proglašeni genocidnim narodom.“
„Drugo, među našim zemljama su veoma dobri politički odnosi. Naravno, imamo mogućnosti da proširimo ekonomsku saradnju“, rekao je Vučić.
Vučić je dodao da ga nagrada obavezuje da i dalje radi na unapređenju odnosa dveju zemalja.
Obilazak Hrama Svetog Save
Više od 120.000 ljudi koji su stigli iz cele Srbije ovacijama i skandiranjima „Putin, Putin, Putin” i „Vladimire” dočekalo je od 19 časova ispred Hrama Svetog Save predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zvona najveće pravoslavne bogomolje na Balkanu odjekivala su kada su u njenu portu kročili Putin i Vučić uz pratnju patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja. Kada je ušao u Hram na Vračaru Putin je u duhu pravoslavlja prvo poljubio ikonu i zapalio sveću. Posle toga su Putin i Vučić prošetali kriptom hrama i videli šta je u poslednjih nekoliko godina urađeno.
Predsednici Srbije i Rusije lično su zalepili kockice na velikom mozaiku Isusa Hrista. Posle pevanja pevačkog društva Mokranjac „Ovo je Srbija”, iako to nije protokolom predviđeno, predsednik Putin se obratio građanima rekavši: „Hvala za prijateljstvo. Spasiba za družbu”.
Tri sata pre nego što su Putin i Vučić došli u Hram Svetog Save, velika reka ljudi se slivala ka ovoj pravoslavnoj bogomolji. Oni koji su stigli ispred Hrama Svetog Save istakli su da su presrećni što će imati priliku da pozdrave, kako su naglasili, „najvećeg prijatelja Srbije” i „prvog čoveka sveta”. Građani iz svih delova Srbije sa mnogo emocija govore o prijateljstvu ruskog i srpskog naroda, o predsednicima Putinu i Vučiću, a skandira se „Putinu Srbine, Vučiću Srbine”.
U prvim redovima nalazio se i Danilo Vučić, sin predsednika Srbije, a ispred Hrama je postavljen video-bim, kao i na Slaviji, gde su se puštale i ruske pesme.
Pre nego što je visoki gost stigao do Hrama, građani koji su se satima ranije tu sjatili da ga dočekaju zagrevali su se uz „Kaljinku” i druge tradicionalne ruske i srpske pesme. Jedna od vidno ushićenih u masi bila je Marija Mitrović (69) iz Kragujevca. Dok je nestrpljivo iščekivala prvog čoveka Kremlja i njegove domaćine, pravila je selfije sa slikama Vučića i Putina u pozadini na video bimu.
„Za ovako nešto nije mi bilo teško da jutros poranim. Ne dolazi naš brat Putin svaki dan. Mnogo se radujem ovome. Ma i da mi se sutra nešto desi, srce mi je puno jer ću videti Putina. Nek živi sto godina”, rekla je Mitrovićeva.
Centar okupljanja građana koji su u toku dana bile su Terazije, gde su se oko 16 časova slivale kolone ljudi iz Prizrenske, Kolarčeve, Knez Mihailove ulice i s Trga Nikole Pašića. Na Terazijama su se građani u grupama iz različitih gradova kandidovali da budu predvodnici kolone sa transparentima poput: „Jedan od 300 miliona”, „Srbija i Rusija, večni prijatelji”, „Vrnjačka Banja uz Vučića”. U nameri da uveličaju doček Putina, iz Prizrenske ulice dopirali su zvuci truba, a iz Kolarčeve rok i kosovske pesme. Na više mesta uočljivi su bili pojedinci koji su oko vrata nosili oznake da su organizatori i oni su ljude usmeravali i proveravali da li su svi stigli na odredište odakle su se u koloni uputili ka Hramu Svetog Save. Nije bilo zvaničnog znaka za polaske nego su se, kako je koja grupa pristizala u centar, one koje su bile tu pre njih pomerale Ulicom kralja Milana.
Okupljeni su na početku kolone razvili transparent „Spasiba prezident – Hvala predsedniče”, a u koloni se kretao i kamion u kome je trubački orkestar Dejana Petrovića. Građani su nosili zastave Srbije, zastave sa likom Aleksandra Vučića na kojima piše „Vučić Srbija”, zatim zastave sa obeležjima SNS na kojima piše „Vučiću Srbine”, transparent na kome su fotografije srpskog i ruskog lidera, a mogao se videti i transparent na kome piše: „Jedan od 300 miliona”.
Na jednom transparentu je pisalo: „Sloboda, pravo, čast, pravda, mir – jednim imenom Putin”, kao i: „NATO decenijama traži najjače rusko oružje, a ono im je pred nosem, jedno je
u Rusiji – to je rusko srce, a drugo najjače je Putin”.
Patrijarh spremio ikonu Svetog Save
Patrijarh Irinej uručio je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ikonu Svetog Save, u znak lične zahvalnosti i zahvalnosti SPC za podršku Rusije u završetku gradnje hrama na Vračaru. Ikona, po uzoru na fresku koja se nalazi u Kraljevoj crkvi u Studenici i na kojoj je Sveti Sava prikazan u arhijerejskoj odeći sa jevanđeljem u ruci, rad je našeg najpoznatijeg ikonopisaca Jelene Hinić, rekao je vladika Stefan, starešina Hrama Svetog Save.Antrfile
Tarasjev: Podrška srpskoj crkvi i narodu
Za starešinu Ruske crkve u Beogradu Vitalija Tarasjeva, koji je zajedno sa srpskim sveštenstvom u Hramu Svetog Save na Vračaru dočekao predsednike Rusije Vladimira Putina i njegovog domaćina Aleksandra Vučića, Putinova poseta Srbiji ima veliki pre svega kulturni i duhovni značaj za dva naroda. „Posetom Hramu Svetog Save Putin će dati podršku srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, produžiti kulturna i duhovna saradnja dva naroda, a ova poseta, nadam se, doneće srpskom narodu i ovozemaljski, ekonomski efekat”, rekao je Tarasjev za Tanjug, uoči Putinovog dolaska. Prema njegovim rečima, bez obzira na sva iskušenja kroz koja prolazimo u naše vreme, odnosi Rusije i Srbije nastavljaju da idu u istom pravcu i istim tempom, onako kako su započeti u vremenima Svetitelja Save.Antrfile
I „Noćni vukovi” na dočeku
Vođa „Noćnih vukova” iz Srbije Saša Savić zajedno sa svojim prijateljima dočekao je predsednika Rusije Vladimira Putina ispred Hrama Svetog Save, prenosi Tanjug. „Mi se stalno krećemo sa narodom, poruke iz Srbije stalno nosimo u Moskvu, kao i iz Moskve u Srbiju. Jako nas raduje dolazak predsednika Putina, što znači jačanje veza između Rusije i Srbije i što Putin podržava našeg predsednika”, rekao je Savić uoči dolaska ruskog predsednika. Rekao je i da vođa ruskih „Noćnih vukova” Aleksandar Zaldastanov, zvani Hirurg, jedan od najboljih prijatelja ruskog predsednika, koji ga često prati na putovanjima, nije bio s Putinom u Beogradu. „Na lični zahtev predsednika Rusije, Hirurg je 2014. godine sa Putinom bio u poseti Srbiji, ali se sada, zbog navodnog učestvovanja u neredima koji su se dešavali u Ukrajini, Aleksandar Zaldastanov nalazi na Interpolovoj poternici i nije mu dozvoljen izlazak iz zemlje”, kaže Saša Savić.
Putin odleteo iz Srbije
Predsednik Rusije Vladimir Putin otputovao je iz Srbije, po završetku posete, a na aerodromu „Nikola Tesla” ispratio ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Putin je poleteo sa aerodroma oko 20.15 sati.
Svetski mediji o poseti Putina Srbiji
Veliki broj svetskih medija, uključujući vodeće svetske agencije i televizije, izvestio je o poseti Vladimira Putina Beogradu, uz ocene u rasponu od „trijumfalno” i „bratski”, opaski o toplom dočeku šefu ruske države u zemlji koja pledira na članstvo u EU, sve do tumačenja motiva i srpske i ruske strane za današnji samit u Beogradu što unutrašnjim, što globalnim zbivanjima.
Za ruske televizije to je bila udarna vest.
Ruska televizija „Rusija 24” prenosila je uživo sva dešavanja u Beogradu, a posebno je istaknuto da je ruski predsednik, nakon sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i potpisivanja brojnih sporazuma između ruske i srpske delegacije, obišao Hram Svetog Save, gde ga je pozdravilo 125.000 građana.
Ta televizija objavila je i reakciju roditelja srpskog predsednika Aleksandra Vučića i ćerke u trenutku uručivanja ordena Aleksandar Nevski, a kao posebnu čast istakli su i to što se Vučić nakon sletanja ruskog lidera vozio u njegovoj specijalnoj limuzini „Aurus”.
To je istakao i sajt Raša tudej, koji je podsetio da se radi o specijalnom blindiranom vozilu, u kome se Putin prvi put vozio nakon inauguracije, u maju prošle godine, a da ju je zatim koristio prilikom susreta sa Donaldom Trampom u julu i na samitu G20 u Argentini, prenosi Tanjug.
I francuski mediji izvestili su danas o Putinovoj poseti Beogradu, pri čemu „Figaro” navodi da je u celoj zemlji vladala atomsfera poput „medenog meseca”.
Prenosi da je saobraćaj bio paralisan u prestonici gde su bile raspoređene hiljade policajaca i vojnika, desetine MiG-ova 29 i helikoptera, a ističe da je veliki broj dobro organizovanih građana došao da pruži podršku.
Takođe prenosi da je Putin izrazio zadovoljstvo što ima priliku da pozdravi „bratsku zemlju Srbiju” i da je potpisano 20-ak sporazuma u različitim oblastima.
Pariski list ističe da je Vučić rekao da nijedna odluka neće biti doneta o Kosovu „bez učešća Moskve”.
Još jedan francuski dnevnik, „Poan” (Le Point), preneo je vest o Putinovoj poseti „glavnoj saveznici u regionu”, a doček koji mu je priređen ovaj list ocenjuje kao „trijumfalan”.
U tekstu se naglašava da se Putin založio za stabilnost Balkana, koji smatra ugroženim pretnjom Zapadnjaka, kao i da je, po pitanju Kosova, poručio da treba „pronaći kompromise i znati ih poštovati” kako bi se postigla stabilnost u regionu.
Britanski Bi-Bi-Si preneo je da je Putin dočekan sa crvenim tepihom i uz pune vojne počasti.
U izveštaju o Putinovoj poseti se ističe da je on u Srbiju doputovao na čelu moćne delegacije s ciljem da „zacementira veze sa zemljom koja teži da se pridruži EU”.
Britanski list „Gardijan” navodi da je šef Kremlja dobio na poklon štene i da je dočekan kao heroj.
Navodi se da su svečani plotuni ispaljivani i crkvena zvona zvonila kako bi oglasili Putinov dolazak, a da su na bilbordima postavljenim svuda po gradu bile srpske i ruske zastave.
Dnevnik ocenjuje da je za Putina, koji je Vučiću uručio visoko rusko državno priznanje, ovo bila prilika da „utvrdi jednu od nekoliko snažnih bilateralnih veza koje Rusija ima u Evropi i ojačati nastojanja Moskve da zadrži uticaj na Balkanu”.
Uoči posete „Gardijan” je pisao da Putin ovom posetom odaje „vrhunsku državničku počast” Vučiću.
Navodi se da je „Putin popularan u Srbiji, gde rusko protivljenje NATO bombardovanju zemlje 1999. i nezavisnosti Kosova koja je usledila i dalje pobuđuje dobra sećanja”.
Dnevnik navodi da je „Putin izneo tvrdnju da EU prisiljava Srbiju na ‘veštački izbor’ između Moskve i Zapada”, ali takođe i podseća da je Vučić u intervjuu koji je dao „Gardijanu” prošle godine „insistirao da je prioritet Srbije dalja integracija u EU, ali da želi da zadrži tople odnose sa Putinom”.
Navodi se da će „veći deo agende susreta Vučića i Putina biti vezan za razrešenje odnosa između Srbije i Kosova uz posredovanje EU, koje bi moglo da uključi razmenu teritorija, a koje je Vučić bio voljan da potpiše sa kosovskim kolegom Hašimom Tačijem”.
„Gardijan” ocenjuje da je „ruska podrška ključna, imajući u vidu njeno pravo veta u Savetu bezbednosti UN, a Putin bi mogao da ne podrži sporazum koji Srbiju još više učvršćuje na putu integracije ka EU”.
„Juro njuz” je u izveštaju naveo da je ovo važna poseta za nacionalne interese obe zemlje, koje nastoje da ojačaju saradnju, kao i da je za Moskvu veoma važno da održi dobre odnose sa Srbijom koja, geografski gledano, ima veoma interesantnu poziciju između Istoka i Zapada.
Srbija je, takođe, kako se napominje, okružena sa osam zemlja od kojih su pet članice NATO, a četiri članice EU, dok ostale, među kojima i Srbija, teže da se priključe Uniji.
„Za Moskvu je veoma važno da održi određeni uticaj u regionu preko Srbije”, konstatuje novinarka „Juro njuza”, navodeći da ona to može učiniti preko kontrole tržišta energenata i podržavajući Srbiju po pitanju Kosova.
Na taj način Moskva pokušava da se održi u regionu, posebno u odnosima sa Srbijom za koju „Jjuro njuz” kaže da je jedna od ključnih zemalja na Balkanu.
Moskva nastoji da sa Srbijom izgradi veze najbližeg saveznika s obzirom da Srbija teži EU i veoma je bilo važno za Putina da dođe danas u Beograd i naglasi i ojača saradnju, navodi se u izveštaju „Juro njuza”.
Konstatuje se i da Beograd pokušava da održi dobre odnose i sa Rusijom i sa EU.
EU je jedna od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije, dok je Rusija jedan od najvažnijih partnera Srbije u oblasti energetike, kao i po pitanju Kosova, a takođe treba imati na umu da Rusija i Srbiji dele zajednički kulturni element po pitanju vere, dodaje se u izveštaju „Juro njuza”.
Rojters je danas izvestio o poseti predsednika Vladimira Putina Beogradu, prenoseći da mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koga britanska agencija opisuje kao prozapadno orijentisanog, priredio „raskošnu dobrodošlicu” i čak mu poklonio štene šarplaninca.
U izveštaju iz Beograda, Rojters citira kritičare srpske vlasti koji u tome vide pokušaj da se skrene pažnja javnosti sa višenedeljnih antivladinih protesta.
Prenosi da je Putin odlikovao Vučića ruskim ordenom Aleksandra Nevskog, te da ga je time učinio jedinim državnim liderom izvan bivšeg Sovjetskog Saveza kome je dodeljeno to odlikovanje.
Prenosi i da su desetine hiljada ljudi iz svih krajeva Srbije autobusima doputovali u Beograd da pozdrave Putina ispred Hrama Svetog Save, gde su mahali ruskim i srpskim zastavama i držali transparente s porukama zahvalnosti Putinu na srpskom i ruskom, uz zvuke ruskih pesama sa zvučnika.
„Srbija delikatno balansira između svoje želje da se pridruži svom najvećem trgovinskom partneru – EU, i svojih istorijskih veza s Rusijom, s kojom deli pravoslavnu hrišćansku veru i koja joj je pružala diplomatsku podršku tokom bombardovanja NATO-a 1999. godine”, ocenjuje Rojters.
Navodi i da su, iako je Rusija tek peti najveći trgovinski partner Srbije, Srbi smatrali zaštitnikom i saveznikom pravoslavnu hrišćansku Rusiju tokom viševekovne istorije na Balkanu, gde žive i katolici i muslimani.
Britanska agencija prenosi i da je Putin obećao 1,4 milijarde dolara investicija u infrastrukturu za transport gasa u Srbiji, kao i da je poručio da će Moskva u potpunosti podržati Srbiju u pronalaženju rešenja za nerešena pitanja sa Kosovom.
Američka agencija AP u izveštaju iz Beograda navdoi da je Vladimir Putin danas dočekan kao heroj u saveznici Srbiji, u pokušaju ruskog predsednika da zadrži politički i ekonomski uticaj na Balkanu, koji sve više gleda ka Zapadu.
Navodi se da su Putin i njegov domaćin, srpski predsednik Aleksandar Vučić, pohvalili odnose dve zemlje, kao i da je Putin Vučiću uručio najviše rusko priznanje, dok je Vučić ruskom predsedniku dao štene psa srpske rase.
AP navodi da se Vučić zahvalio Rusiji na podršci zahtevima Srbije u vezi sa Kosovom i dodao da je „iako mala” Srbija bila „pouzdan partner” Rusije.
Navodi se da je potpisano više bilateralnih sporazuma, uključujući i one o snabdevanju Srbije ruskim gasom i oružjem.
AP je ocenio da je predsednik Rusije došao u posetu Srbiji kako bi iskazao podršku Vučiću i njegovoj „pro-Moskovskoj politici”.
Agencija je istakla da je Putin sleteo na beogradski aerodrom nakon što je njegov avion kroz srpski vazdušni prostor prošao u pratnji borbenih aviona „MiG-29”, koje je Rusija nedavno donirala Srbiji.
„Srbija je zadržala bliske veze sa tradicionalnim slovenskim saveznikom, iako zemlja nastoji da postane članica Evropske unije”, piše AP i podseća da se Beograd nije pridružio zapadnim sankcijama protiv Rusije zbog Ukrajine.
Srbija, takođe ističe agencija, ostaje izvan NATO.
Odnosi dve zemlje dodatno su osnaženi, kaže agencija, nakon što je Putin „pojačao napore za vraćanje uticaja Moskve u bivšim komunističkim zemljama Istočne Evrope”.
AP navodi i da je Putinova poseta usledila nakon antivladinih protesta.
Vladimir Putin, koji je u Srbiji dočekan kao heroj dok zvanični Beograd traži pomoć Moskve za sporazum sa Kosovom, osudio je formiranje Vojske Kosova rekavši da bi ona mogla da destabilizuje Balkan, navodi agencija Blumberg.
Srpska napredna stranka predsednika Aleksandra Vučića, koja se suočava sa antivladinim protestima, mobilizovala je danas, kaže Blumberg, hiljade svojih članova kako bi pokazali podršku predsedniku Putinu.
Agencija ocenjuje da Vučić traži načine da pridobije podršku Moskve u postizanju sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, što je jedna od glavnih prepreka na putu ka Evropskoj uniji.
Uz podsećanje da je Vučić izjavio da ne veruje da će sporazum o normalizaciji odnosa biti postignut u skorije vreme, a da će Rusija morati da odobri bilo kakav sporazum, Blumberg navodi da Vučić na taj način šalje signal da ne prihvata protivljenje EU o dogovoru kojim bi došlo do „izmene granica”.
Blumberg navodi da sporazum kojim bi došlo do „izmene granica” plaši evropske lidere zbog toga što smatraju da bi takav sporazum postavio presedan i za druge slučajeve.
Blumberg ističe da je Putin danas izjavio da Rusija deli zabrinutost srpskih vlasti.
Uz podsećanje da su se Putin i Vučić sastali više od deset puta, agencija navodi da je Rusija već saopštila da želi kosovski sporazum koji je dobar po Srbiju.
