Све је готово и пропало …

Овај текст, као ни остали пренесени на странице овог портала који је коректно и толерантно објављивао све моје анализе и лутања, све моје заблуде и истине о ситуацији у Србији, посебно оне везане за садашњу власт, нема ни трунке морализаторства. И да одмах кажем. О ситуацији у Србији не мислим више ништа писати, јер се више нема што писати, и јер је све готово и безнадно.

Чуда не постоје

Мени је, од пада Милошевића до данас, све било јасно. Србија је била продавана странцима, пљачкана и вођена према Западу. Моја књига ‘Демонизација Срба’, поред бројних других текстова у медијима, то јасно исказује.

Нисам никада ни у чему грешио, само сам се погрешно надао. ‘Mea culpa, mea maxima culpa’! Веровао сам, да ће садашња прва личност Србије са познатом антизападном прошлошћу и неоспорном интелигенцијом, можда ипак, у задњем часу, кренути оним путем којег је истицала у својим честим изборним кампањама. Све ми је говорило супротно, али сам ипак тврдоглаво веровао у рационално, веберовско чудо. Веровао сам, да ће тој индивидуи у једном тренутку „пући филм“ због константних пресија и уцена којима је био подвргнут он и његов народ. Сада знам да се то чудо није могло, нити да се може десити.

Што се све жртвује?

Ако изузмемо моја нереално утопијска надања, моје су анализе биле кристално јасне. Садашња власт коју је народ изабрао, а којој је на челу ‘L roa solej’, има тaчно зацртани циљ:

Жртвовати Космет, Русе и посредно (нажалост) Републику Српску, како би Србија ушла у Европу.

Успут, назначени процес значи и све виши стeпен симбиозе Србије са НАТО-ом. То исто значи да су шансе  никакве да Руски хуманитарни центар у Нишу добије екстериторијални статус.

Затим, нема никакве шансе да се тај, евроатлантски, неумитан тренд поремети зато јер у Србији за то једноставно нема политичких снага  које би се томе супротставиле. Наравно, ни Србија без Космета неће моћи ући у Европу без даљњих територијалних уступака.

Све што је досад било, више бити неће

Све у свему, одсада ће Србија морати живети без Руса, без Космета, са НАТО-ом и ММФ-ом те њиховим константним уценама, са сталним територијалним претензијама муслимана и војвођанских сепаратиста, са ниским животним стандардом, са (које ли срамоте) „европским“ кућама од картона за Роме у 21. веку, са новим све бизарнијим и апсурднијим људским правима, са све толерантнијом СПЦ и њеној све већој подложности Риму, са Великом Албанијом, са блискоисточним избеглицама, и са сталном претњом да једног дана Савет безбедности прогласи Србију геноцидном земљом.

Мене су у школи, у физици, учили да је сила реакције једнака сили акције, али у Србији нема тко да реагује осим скоро непостојеће опозиције са „кукавиичјим јајима“: једним делом типа ‘Прелетачевић Бели’, а другим делом (пример другопласираног на председничким изборима) особом која је чак већи евроатлантиста од Њега.

‘Vox populi’ је овог пута истински пресудио и одлучио да земљу одведе у све оно што није српско.

Ах да, да не заборавим: Руска дипломaтија је све погрешно одиграла на Балкану, те изгубила и битку и рат.

Наравно, живеће (и снаћи ће се) овај народ. Али како и према чему?

Извор: НСПМ