dragoljub-petrovic“После мене – потоп”, зна да каже премијер Вучић од када је дошао на власт, па су већ након два месеца мандата његове хиљадугодишње Владе, Србију задесиле хиљадугодишње воде, зване поплаве, познатије као потоп.

Када је схватио да се ствари које су планиране за време после њега дешавају баш у његовом мандату, премијер Вучић је поносно ускликнуо: “После мене – Прокоп!”

И би Прокоп.

У питању је полузавршена железничка станица која је отворена као да је у питању Џонсонов свемирски центар у Хјустону, егзотично месташце одакле се врши контрола свих летова америчких астронаута у свемир.

Да се неки Американац тог дана појавио у Прокопу, свакако би био одушевљен грандиозношћу подухвата.

– Мистер Вучић, а где су овде космонаути? – питао би збуњени Американац, док у једном моменту не би угледао неког намречног машиновођу како се чеше у пределу међуножја.

Нове железничке станице су добра ствар јер људи имају где да скачу под воз “ко људи”. То је посебно видљиво у земљама бесконачне транзиције, где је забележемо, рецимо, да се грађанство чешће баца под локомитиву на новим станицама, јер се ту осећају ко човек, док се на оним старим некако утопе у сивило, па им се и не скаче под воз. Него воз има жељу да скочи под њих.

Железничка станица Прокоп завршавана је, чини се, још од времена покојног Лава Толстоја. Да је Ана Карењина којим случајем хтела да се баци под воз баш на некој ултрамодерној станици вероватно би за финиш романа изабрала баш слободарски Прокоп.

– Нећу овде да скачем! Када завршавју Прокоп? – питала би Ана Карењина на крају романа и светска књижевност имала би сасвим другачију јунакињу.

– Чак је и Карењина одлучила да сачека завршетак Прокопа – рекла би потом на свечаном отварању Прокопа министарка Михајловић.

Наравно, Ана би се бацила под композицију у Прокопу само ако убоде термине она два воза за Нови Сад. И назад. Који тренутно једини туда свакодневно саобраћају из непознатих разлога.

И чији путници, кад стигну у Прокоп, схвате да Петар Пан ипак постоји.

– Ово мора да је Недођија! Зашто онда на оној светлећој реклами пише “Београд центар” кад одавде нема ни таксија, ни аутобуса, ни приступних саобраћајница, ни спејс шатла, ни рикше, ни бициклистичке стазе, једном речју, нема ничега – питају се путници кад стигну у то београдско беспуће, родно место Петра Пана.

Које се, коме то можда није сасвим јасно, баш сада спектакуларно свечано отвара за два воза на релацији Нови Сад – Београд, само зато што су избори у фази 1А. То је иста она фаза у којој је тренутно “Београд на води”, смена Гашића, укључујући и Прокоп.

Све те 1А фазе, 1Б фазе и 1Ц фазе разноразних пројеката, смишљене су само зато да би пројекти могли да се свечано отворе једно 26 пута у два до три мандата. А могуће да је разлог и то што ће наш народ, сем уживања у историјским пројектима, лакше научити сва слова абецеде.

Истина, и премијер је имао разне фазе своје каријере која је личила на влак без возног реда: у 1А фази био је скоро непрепознатљив, ако га поредимо са садашњом 3Б фазом. У 1Ц фази направио је већи број импресивних свињарија, али је почео да се искупљује већ у 2Ф фази.

Те није ни чудо да масовна отварања свега и свачега личе на онај јужњачки специјалитит познатији као “лековачки воз”, када вам келнер клопу доноси такорећи сукцесивно. У фази 1А “лесковачког воза” иду два ћевапа, у фази 1Б два уштипка, у фази 1Ц гурманска пљескавица, у фази 1Д цревца на жару, у фази 1Ф пуњено бело, у фази 1Г димљена вешалица…

И тако редом све док у некој фази напрасно не рикнете. Што неодољиво подсећа на сваки пројекат у Србији.

Међу бирачима већ сада постоји дилема: да ли је премијер Вучић својеручно прокопавао Прокоп тако што је сваке ноћи после посла долазио с лопатом да тајно копа или је присуствовао отварању само да види како изгледа воз, пошто се тим чудесним превозним средством није возио још од времена када је право ни из чега ускочио у службени аутомобил.

Зато су ваљда напредњаци, који су сви одреда убеђени да је премијер лично копао Прокоп у тренуцима доколице, доживели као смртну увреду изјаву почасног председника СПС, Мркоњић Милутина, која гласи: “Ја отварам само нове пројекте, а не оне офарбане и свеже окречене”.

Мркоњић је, изгледа, стекао дојам да је главни пројектант 1А фазе Прокопа био Владимир Ђукановић – Ђука, посланик СНС, лице одраније познато као мастер за молерај.

Ђукановић звани Ђука, водитељ култне емисије “На кречењу са Ђуком”, већ је једанпут ухваћен у поноћном молерају Државне лутрије Србије, па је Мркоњићева изјава заправо открила како је (вероватно) почела 1А фаза Прокопа.

Премијер је, може се наслутити, једног дана позвао Ђуку у кабинет и рекао му:

– Ђуле, имам за тебе специјалан задатак!

– Јао, коначно министарско место! – био је усхићен Ђука.

– У питању је капитални пројекат! – наставио је премијер.

– Јао, сјајно! Реците, премијеру, не могу да чекам!

– Слушај Ђуле, требало би да се прекречи једно 850 квадрата у некој недођији, али само оних који ће бити у директном преносу! И узми ону масну фарбу, да шљашти! – рекао је премијер, вероватно, Ђуки на почетку 1А фазе Прокопа.

Е сад, то што је Мркоњићева успутна стручна процена капиталности капиталног пројекта умало разбуцала владајућу коалицију на буљуке, па је један обичан молерај прерастао у куплерај на линији СНС – СПС, указује на могућност да због Прокопа буде проглашен нови државни празник – Свети Прокопије.

– По црквеном календару, Свети великомученик Прокопије пада 21. јула, али не би било лоше да се прослава пребаци на 26. јануар, дан завршетка 1А фазе Прокопа – саопштиће за који дан Српска напредна странка, јербо су се стекли сви услови.

Свеца имамо, великомученике имамо, а имамо и Прокоп.


Извор: Н-1

Оставите коментар

Оставите коментар на Свети Прокопије у Прокопу

* Обавезна поља