ugovori-posao_zamladeБЕОГРАД – Каква је пракса у свету кад је реч о јавности, односно тајности уговора питање је на које је веома тешко добити изричит одговор или наћи саговорника „са именом и презименом“, али се све доступне информације своде на закључак да је тајност уговора орочена, а јавност „степенована“.

Саговорници Танјуга из дипломатских и пословних кругова у Београду углавном нису били вољни да говоре о пракси у својим земљама, са изузетком Немачке.

– Генерално, у Немачкој важи правило да уговори о приватизацији могу да се доставе на увид лицима која то траже, али то достављање не иде аутоматски и повезано је са законом о пословној тајни, те се степен ‘јавности’ уговора разликује од случаја до случаја – рекли су за Танјуг у Амбасади СР Немачке.

Постоји више случајева у којима је у Савезној Републици Немачкој обављена такозвана формална приватизација, односно случајеви у којима је државни капитал прешао у приватни: случај Немачких железница, Поште, Луфтханзе, Фолксвагена, итд, наводи у немачком дипломатском представништву.

Посебна ситуација, кажу, настала је „падом зида“ и уједињењем две Немачке, када су многа предузећа Источне Немачке морала бити приватизована и од њих су настале сад већ утицајне приватне фирме, као што су R, Veolia, E.oN, EnBW, итд.

– Ови уговори су ретко довођени у питање – кажу у Амбасади.

Постојали су, међутим, и случајеви када су приватизоване фирме враћене у друштвени посед.

– Враћање у друштвени посед уследило је после грађанске иницијативе за отварење уговора. Тако је фирма Тига, која се бави енергетским снабдевањем и која је купио Е.ОН-а враћена на управљање конзорцијуму комуналних енергетских снабдевача. Исто се десило са енергетским снабдевачем из Хамбурга, који је враћен у руке грађана и финансира се из пореских дажбина – објаснили су у немачкој амбасади, уз напомену да у тој земљи постоји на савезном нивоу закон о доступности информација од јавног значаја, те да свака од савезних покрајина има додатне одредбе када је овај закон у питању.

Стручњак за страна улагања Милан Париводић тврди да је у свим развијеним земљама транспарентност основни принцип при закључивању међудржавних, али и уговора које извршна власт склапа са страним улагачима.

Он је, међутим, навео да се дешава да државе закључују уговоре који нису за „очи јавности“ од самог почетка, али који након одређеног времена постају доступни свима на увид.

– Грађани су власници државе која мора да полаже рачун на шта троши њихов новац. Са друге стране, одређена врста комерцијалних послова која је сложена и теже схватљива добром делу грађана, може пропасти уколико је у фази преговора изложена јавности – указује Париводић за Танјуг.

То, како он тврди, значи да свака власт мора да нађе компромис између комерцијалне и политичке реалности на једној страни, и основног принципа да градјани морају да добију информацију како се њихов новац троши, на другој страни.

– Разумљиво је да ти уговори имају клаузулу тајности, али она мора бити ограничена у времену. Дакле, то може да буде шест месеци, годину дана, рецимо и две године док се фабрика не изгради, посао не стане на ноге, али после тога одредбе тог уговора морају бити јавне – сматра Париводић.

Он наводи да свака земља има јасну законску регулативу која омогућава да овај принцип функционише, што са Србијом није случај.

– Закључивање уговора те врсте у Србији није уређено посебним законом, већ законом о влади у коме се само у једној одредби каже да Влада може закључивати уговоре, али не постоје никакве друге смернице у вези са тим како и по којој процедури ти уговори треба да се закључују – објаснио је Париводић.

У том смислу, у Србији, према његовом мишљењу , треба уредити законом процедуру закључења и објављивања тзв. стратегијских или инвестиционих уговора и ограничити рок на који ти уговори могу да буду тајни.

Саветник за страна улагања Милан Ковачевић изјавио је Танјугу да се сви крупни пројекти у којима учествује држава у развијеним земљама стављају на располагање јавности, било тако што се уговор објављује у целости или само његове најбитније одредбе.

Он истиче да пракса објављивања уговора у свету важи како за међудржавне, тако и за уговоре о улагањима. Он такође сматра да је потребно изменити велики број закона како би се та област у Србији уредила.


Извор: Танјуг

Оставите коментар

Оставите коментар на Тајност уговора у другим земљама

* Обавезна поља