Тиха епидемија хепатитиса у Србији

За терапију хепатитиса још од увођења пегилованог интерферона пре пуних 15 година ниједан лек није увршћен међу оне који се издају о трошку здравственог осигурања. То је један од главних разлога што се број оболелих од вирусних хепатитиса у Србији буквално свакодневно повећава, док се у другим земљама смањује, упозорили су и лекари и оболели поводом Светског дана борбе против ове болести, који је обележен јуче. Ни прогнозе нису боље. Прети нам, кажу, опасност да се због неадекватне терапије суочимо са све већим бројем оболелих од цирозе и карцинома јетре, што ће изискивати и далеко веће трошкове него што је неопходно за адекватно лечење хепатитиса.

У свету се сваке године дијагностикује 10 милиона нових случајева. Зато је светска „Хепатитис алијанса“ покренула глобални покрет „НОхеп – за свет без хепатитиса“, којем се прикључило и Удружење ХРОНОС из Србије са циљем да се до 2030. године у потпуности елиминише овај вирус.

Иако здравствени систем Србије региструје мали број оболелих, лекари кажу да то не одсликава реално стање. Наиме, СЗО процењује да је хепатитисом Ц у Србији заражено готово 140.000 људи. Већина ни не зна да су носиоци вируса због неспецифичних симптома, а ова болест, уколико се не открије и не лечи на време, може да доведе до цирозе и карцинома јетре.

И поред драматичних процена СЗО, најаве здравствених власти из јануара 2016. године, да ће у најкраћем року омогућити лечење савременим лековима који избацују вирус из организма, остале само на речима, упозорава ХРОНОС.

– Иако је Законом о заштити становништва од заразних болести прописано да лечење хепатитиса као заразне болести, има приоритет у односу на друга обољења, нажалост, сведоци смо да је лечење хепатитиса Ц потпуно запостављено – каже Ивана Драгојевић, председница Удружења. – СЗО је прописала есенцијалну листу лекова на којој су и савремене терапије за хепатитис, а држава се законом обавезала да пацијентима обезбеди минимум лекова са ове листе. Али, и поред тога, Србија и Македонија су једине у Европи које те лекове не обезбеђују.

АНАЛИЗИРАЈУ ТРОШКОВЕ

Радна група за стратегију за вирусне хепатитисе интензивно ради: урађени су и предлози протокола и анализе трошкова – каже помоћница министра здравља др Драгана Вујичић. – Истовремено, иста радна група интензивно сарађује с Републичком стручном комисијом за заразне болести везано за одређивање приоритета у лечењу ХЦВ инфекције како би се објективно извршила анализа трошка и ефективности ових лекова, као и утицај трошкова терапије на финансијска средства РФЗО која су опредељена за лекове у поступку процене захтева за стављање на позитивну листу лекова.

Председница ХРОНОС каже да је сваки пацијент који оболи од цирозе и карцинома као последице хепатитиса доказ да је систем заказао:

– Две године пацијенти чекају да се разноразне радне групе и комисије усагласе да је хепатитис велики проблем наше земље – наводи Драгојевић. – Наша држава се према хепатитису односи као према реткој болести, а процене и деловање СЗО показују да је хепатитис глобални проблем. Цео свет иде ка решавању овог проблема, а код нас још људи умиру од вируса за који постоје ефикасан лек и вакцина.

Професорка др Јасмина Симоновић Бабић из Клинике за инфективне и тропске болести КЦ Србије, каже да терапије које се код нас издају о трошку осигурања више нису стандард у свету јер имају ограничене ефекте, а само мали број пацијената се лечи адекватно лековима из донација или у оквиру клиничких истраживања.

– Један од горућих проблема, поред недостатка савремене терапије, јесте недостатак дијагностичких тестова – упозорава проф. Симоновић Бабић.

– То доводи до касног откривања болести када је већ у поодмаклој фази и када је лечење знатно отежано. Са друге стране, недостатак савремених терапијских протокола наше болеснике са инфекцијом сврстава у грађане другог реда. Резултати лечења двојном терапијом (пегиловани интерферон и рибавирин) нису задовољавајући, а уз то су праћени и значајним нежељеним ефектима, док се са новим лековима постиже успех у лечењу од 95 до 100 одсто.

Инфекција се, нажалост, лако преноси, а погрешно се мисли, упозоравају стручњаци да је „резервисана“ само за ризичне групе, као што су интравенски корисници дрога, геј популација… Статистика, међитим, показује да 60 одсто оболелих нису из ризичних група. Због „тихе епидемије“, и чињенице да код нас сваки трећи оболели неће да каже свој здравствени статус због стигматизације, ризичан је постао и одлазак код непроверених зубара, педикира, козметичара…

– Да би се пацијенти у Србији регуларно лечили новом терапијом, као у европским земљама, потребно је подићи свест о томе да се ради о хроничној инфекцији вирусом изузетног онкогеног потенцијала – сматра проф. Симоновић Бабић.

Извор: Вечерње Новости