Трагови опраног кеша

БЕОГРАД – Три ствари се не могу сакрити – кашаљ, заљубљеност и богатство. У Србији се последњих година нарочито не може сакрити богатство. Начин живота може указати на сумњу да је неко „стекао” прљав новац и опрао га, али је у пракси врло тешко то и доказати, мада није немогуће. Нико није гадљив на новац, па многи учествују у прању, иако можда тога нису ни свесни.

Овако је о привредном криминалитету говорио професор Милан Шкулић, председник Удружења правника Србије, на управо завршеном саветовању судија привредних судова на Златибору. Привредни криминалитет угрожава виталне интересе државе и њених грађана, јер нарушава привредни систем, а сузбијање прања новца је један од основних услова борбе против организованог привредног криминала, истакао је професор.

– Банке, поште, осигуравајућа друштва, инвестициони фондови, предузећа и други привредни субјекти дужни су да пријаве сумњиве трансакције Управи за сузбијање прања новца. До сазнања се може доћи и пријавама царинских, инспекцијских и пореских органа, али и сарадњом с Еурополом и Интерполом – каже др Шкулић.

Открива да је термин „прање новца” настао у новинарству, а прихватили су га и наука и закони, јер тачно описује шта се догађа с илегалним новцем који, након низа трансакција, на крају циклуса прања постаје чист. Погрешно се верује да је овај термин настао у САД у доба прохибиције, када су гангстери новац зарађен производњом, кријумчарењем и продајом алкохолних пића, проституцијом и клађењем приказивали као профит остварен у ланцу својих перионица, које су им служиле као параван.

Програме за прање најчешће активирају банкари, који ће из бубња узети део чистог кеша, најчешће без икаквих трагова флека.

– Трагови се могу пронаћи када се ток прања прати уназад. Перачи су веома интелигентни и сналажљиви, теже што већем броју трансакција и стално усавршавају технике и методе прања. У маси свакодневних новчаних трансакција није лако уочити оне које су сумњиве. Признанице о замени валуте, брокерске потврде, признанице од телефонског трансфера новца, банкарски или поштански налози за исплату новца, потврде о поседовању сефова у банкама могу бити корисни документи за откривање трагова и прикупљање доказа. Често се појављују и „двоструке фактуре” и фалсификована документација – каже професор.

Током процеса прања оснивају се такозване „фантом” фирме које праве лажне фактуре за продају робе на црном тржишту. Отварају се кафићи, ресторани, бутици, галерије, мењачнице, хотели, коцкарнице, спортске хале, бензинске пумпе, јер се на тај начин прљави новац постепено меша с чистим, па се обе врсте прихода заједно уплаћују на банковни рачун, с којег се даље купују фирме које су у финансијским тешкоћама. Тако настају такозвани „бојлер” рачуни оваквих фирми, који имају „проточну” функцију, објашњава професор, а када се нелегално стечени новац коначно пласира у легалне финансијске токове – најчешће се користи за куповину некретнина.

– Токови прљавог новца прикривају се и пребацивањем новца на рачуне разних других банака и финансијских установа широм света, чиме се отежава откривање и улажење у траг првобитној „локацији” на којој је новац претходно био депонован. Служба УН за контролу дроге и превенцију криминалитета направила је листу најважнијих „финансијских рајева”, познатих по прању новца. Реч је о малим државама, углавном острвским, које су на листи распоређене по географским зонама – Кариби, Африка и Индијски океан, Азија, Пацифик и Средњи исток и Европа – каже др Шкулић.

То су државе у којима банке не проверавају порекло уложеног новца, а таксе на финансијске трансакције не постоје или су врло мале. Такве локације на карти Европе су Андора, Кипар, Гибралтар, острво Џерси у Ламаншу, Ирска, Лихтенштајн, Луксембург, Мадеира, Малта, Монако и Швајцарска.

– Масовна замена валута, до које је дошло захваљујући увођењу евра, била је идеална прилика за истовремено масовно прање новца. Финансијска тржишта на којима постоји глад за девизама и свежим новчаним капиталом такође су веома погодно тло. Када је о нашој земљи реч, поступак масовне приватизације био је и остао „богомдана” прилика за разноврсне форме прања новца – каже професор Шкулић.

Иако у нашим судовима нема много предмета с кривичним делом прања новца, неки случајеви из досадашње праксе открили су лепезу начина извршења, а показало се и да истраге неких других кривичних дела доводе до сазнања о прању новца.

– Реч је о криминалу који се одвија у дужем временском периоду. Континуираност је истакнуто обележје привредног криминалитета, па учиниоци временом постају неопрезни и опуштени, а похлепа им не допушта да одоле изазову, па настављају са криминалним активностима и после првог нелегалног стицања користи. Зато и могућност откривања често зависи од позиције учиниоца у одређеном привредном субјекту. Ефикасније откривање и доказивање по правилу је могуће тек након смењивања тог лица или његовог преласка на другу функцију – каже др Милан Шкулић.

Тамна бројка је ипак велика, јер се често не може доказати целокупна криминална активност, па се обично тражи нека слаба тачка која је „испливала” из воде за прање прљавог кеша. Тако је Ал Капоне био осуђен само због утаје пореза, јер се једино то могло доказати.

Извор: Политика