Човек за насловну страну: Долазак у Европу америчког председника Доналда Трампа свакако је био, прошле недеље, светски догађај број један. Председник САД оправдао је сва очекивања противника старе дипломатске школе да се много говори а заправо ништа не каже, да се најважније политичке поруке крију негде између редова.
И на самиту НАТО-а у Бриселу и током посете Великој Британији Трамп је био готово сурово директан. Критиковао је, претио, исмевао, умео је да се излане па се трапаво извињавао… Када је после окончања самита западне алијансе напустио Брисел и отпутовао у Лондон вероватно нико од лидера држава – америчких савезника није могао мирно да спава. Похваљени су свакако очекивали нешто више од лепих речи, критиковани су се повукли кући да видају „ране” и потраже одговоре на Трампове примедбе.
Амерички председник је, на крају, свакако био задовољан. Његов најновији европски шоу био је веома успешан, стално је био у центру пажње – „ударао” је и лево, и десно, и по средини – остављајући себи довољно простора и времена да се, уколико је потребно, врати и доврши посао
Поред Доналда Трампа утисак је да су задовољни могли да буду и медији. Из часа у час стизали су пикантни детаљи који су улепшавали новинске извештаје и коментаре. Чак и медији који га не воле или отворено нападају морали су на крају да признају: Трамп у акцији је увек човек за насловну страну.
Шта ће да уради Берлин: Изгледа да је у најновијем европском походу Доналда Трампа најгоре прошла Немачка.
„Планирана изградња гасовода ’Северни ток 2’ од Русије до Немачке је веома лош посао за Немачку, немачки народ и НАТО”, поручио је из Брисела председник САД. „То сам рекао и канцеларки Ангели Меркел”.
Шта је још на ову тему амерички председник рекао немачкој канцеларки у четири ока вероватно никада неће бити обелодањено. Припреме за почетак изградње „Северног тока 2” у завршној су фази и сада ће бити веома занимљиво пратити колико су Немачка и Ангела Меркел спремни да због америчког ултиматума одустану од посла с Русијом.
Његови захтеви и претње чланицама НАТО-а да обавезно повећају издвајања за одбрану већ су изазвали озбиљне политичке потресе у Берлину. Ионако климава велика коалиција озбиљно се подела око оштрог Трамповог захтева да Немачка, као и све друге чланице НАТО-а, издваја годишње два процента бруто друштвеног производа (БДП) за војску. У овом тренутку Немачка је веома далеко од овог циља: Берлин издваја скромних 1,23 процента а у коaлиционим преговорим за формирање нове немачке владе конзервативци и социјалдемократи су се сложили да би овај проценат могао да буде повећан на 1,5 одсто до 2024. године.
Све то је толико удаљено од Трампових захтева да никога не треба да чуди жестина његове критике која се обрушила на најразвијенију и најбогатију европску државу. У међувремену, појавиле су се и неке незваничне информације да је Трамп на самиту у Бриселу тражио да Европљани издвајају и неупоредиво више новца него што је то договорено с партнерима у НАТО-у. Спомиње се чак да би на војску свака држава требало да троши четири процента БДП-а.
Педантни Немаци одмах су израчунали да би то значило да Берлин за одбрану годишње издваја 140 милијарди евра, тек за нијансу мање од 140,2 милијарде колико троши Кина.
Од ових бројки се човеку, наравно, заврти у глави, што на свој начин потврђује и најновије испитивање јавног мњења у Немачкој. Према резултатима истраживања које је објавио ЦДФ (други програм немачке државне телевизије) 45 одсто грађана прихвата идеју да се војна давања повећају до 2024. године на 1,5 одсто БДП-а. Нешто више, 49 одсто, противи се томе.
Одговор на једно друго питање много више говори о тренутном расположењу немачких грађана. Свега 9 одсто анкетираних изјавило је да су „САД и председник Трамп поуздани партнери за безбедност Европе”, 89 одсто сматра да Американци и њихов лидер то нису.
Непослушни Турци и Индијци: Американци немају проблем само са штедљивим партнерима у НАТО-у, појављују се и друге државе које су спремне да се супротставе диктату Вашингтона. Поред Кине, која је на прагу отвореног трговинског рата са САД, оживљено је старо непријатељство према Ирану, а на списку непослушних држава водећа места заузимају Индија и Турска. Обе државе због истог разлога – куповине руског система за противваздушну одбрану С-400.
Упркос озбиљном америчком притиску – чак и отвореним претњама – Делхи и Анкара приводе крају своје преговоре с Русијом око испоруке овог модерног оружја. Индијска влада је саопштила да је договорила све детаље уговора с Москвом који је вредан неколико милијарди долара.
На самиту НАТО-а у Бриселу турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу одлучно је бранио право Анкаре да од Руса купи ово оружје. Према споразуму Анкаре и Москве први системи С-400 требало би да буду испоручени Турској крајем 2019. године.
