Треба разумети Русију

Кривицу због ескалације сукоба са Украјином, према оцени Запада, сноси Кремљ. У међувремену све је више оних, који кривицу приписују Западу.

Разумети Русију

Гинтер Ферхојген, важи за одмереног посматрача политичких збивања. Десет година био је комесар Европске уније. Он познаје позорницу међународне политике и фине нијансе дипломатије. Потпуно недипломатске, међутим, биле су његове изјаве у интервјуу за радио Дојчландфунк. Према његовом мишљењу, Кремљ штити своје интересе. Одговорнима у Вашингтону и Бриселу, пребацио је да су једнако криви због ескалације кризе у Украјини. Ферхојген није једини који тако мисли. Све више стручњака оптужује Запад због пропуста везаних за политику према Русији. Заједно су сложни: требало је раније слушати шта Москва има да каже.

Разумевање Русије? То је ново. У кризи свих односа дође време када се потеже питање кривца. У случају Запада и Русије, до сада је изгледало као да су улоге јасно подељене, без обзира на то да ли је реч о новинским натписима, телевизијским извештајима, радију или интернету. Мишљење западних извештача о потезима руске политике била су идентична: за сав неред крив је Путин. Али и у Немачкој постоје снажни гласови који се супротстављају мејнстриму и који се опиру већ зацртаном мишљењу.

Поред социјалдемократе Ферхојгена, међу њих спада и демохришћанин Армин Лашет заменик Ангеле Меркел на челу њихове ЦДУ. У интервјуу за лист „Франфуртер алгемајне цајтунг“, он је говорио о „маркетиншком анти-путиновском популизму“ у немачкој јавности и критиковао да у Немачкој не постоји спољнополитичка култура дебате. Уосталом, Запад је превише фиксиран на самог себе: „Чак и да су референдум на Криму и кримска политика Русије у супротности са међународним правом, потребно је покушати разумети другу страну када се негују спољнополитички односи“.

„Слободарска партија Аустрије је била дечија игра“

Гинтер Ферхојген

Александар Рар сматра да је ситуација у Русији потпуно потцењена. Директор Немачко-руског форума, за други програм немачке телевизије ЗДФ говорио је о односу Запада према покрету са украјинског Мајдана. „Заиста је тако. Запад је верујући да се ради о демократској револуцији, једнострано стао на страну опозиције“. То да је та револуција значила и ветар у леђа недемократским снагама, могло се видети по водећој улози коју је имала странка „Свобода“.

Улазак те странке у владу, која је у уском контакту са десничарском Национал демократском партијом Немачке (НПД), Гинтер Ферхојген оцењује као апсолутно рушење табуа. Према његовом мишљењу, фатална грешка је била што су „по први пут у овом веку у једну владу пуштени националистички идеолози и прави фашисти“. Ту странку карактерише мржња према Јеврејима, Пољацима, као и Русима. Говорећи о двоструком моралу Европске уније према десничарско-националистичким снагама, Ферхојген прави поређење са Слободарском партијом Аустрије (ФПÖ). Та партија је крајем деведесетих година уздрмала европску политику својим десничарско-популистичким паролама: „Хајдерова Слободарска партија Аустрије тада, у поређењу са овим што имамо у Украјини са Свободом делује као дечији игра“.

Када је Хајдерова странка ушла у владу, ЕУ је увела санкције Аустрији. „Недавно је Запад само стајао са стране и још и аплаудирао“, говори Ферхојген.

Дакле, не треба да чуди то што Кремљ осетљиво реагује. Према оцени Армина Лашета, јавно мишљење на Западу према Русији базира пре свега на недовољном познавању друге стране: „Демонизација Путина није политика, већ алиби због њеног недостатка“, казао је Лашет за лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“. Без обзира да ли је реч о споразуму за прикључење или подршци покрета на Мајдану: Запад је, пре свега у почетној фази пропустио прилику да разговара са Русима.

„Потценили смо ситуацију“

Александар Рар

Став Русије не би требало да чуди. Већ годинама се могло наслутити да Русија неће толерисати прејако везивање Украјине са Западом. Још када је 2007. године на Безбедносној конференцији у Минхену разговарано о приступању Украјине НАТО, Путин је повукао црвену линију. Тиме је сматра Александар Рар, упозорио на уздржаност када се ради о будућим покушајима приближавања Запада Украјини. „Украјини је неопходан неутралан статус који прихватају и Запад и Русија. У супротном нећемо моћи да спречимо сукобе.“

Гинтер Ферхојген упозорава на опасност од новог леденог доба у Европи – уколико се ситуација буде даље заоштравала.

У четвртак (19.3.) је саопштено да и област Придњестровље на истоку Молдавије тражи припајање Руској Федерацији. Председник Молдавије одмах је затражио помоћ од ЕУ. Одговора из Брисела и Москве за сада нема. Али Молдавија не би смела да буде друга Украјина.

Извор: Дојче Веле