Рамуш Харадинај, бивши премијер Косова и командант ОВК, чије изручење Србија тражи од Француске, учествовао је са својим саборцима, средином јуна 1999. године, у убиству двонедељне бебе у Ђаковици, наводи се у решењу о спровођењу истраге коју је против њега покренуло Тужилаштво за ратне злочине.
Осим тога, Марко Ђурић, директор владине канцеларије за Косово и Метохију, обелоданио је на конференцији за новинаре, одржаној после састанка владе, још неке монструозне детаље из решења о спровођењу истраге против Харадинаја.
Према наводима тужилачких докумената које је Ђурић изнео, по Харадинајевом усменом налогу, припадници ОВК су упали у једну од српских кућа, затворили оне који су се у њој затекли, а потом од њих покушали да изнуде исказ да су сарађивали са српским снагама.
Харадинај је, према наводима тужилачког документа, у неколико наврата лично посећивао логораше, испитивао их о њиховој наводној сарадњи са српском полицијом, а како није добијао задовољавајуће одговоре, наређивао је да се на свима њима врши насиље.
Харадинај и други припадници ОВК су, наводи тужилаштво, почев од 12. јуна 1999. године око 18 часова, одвели малолетну Галимету Тафаји у хотелску собу, где су је најпре тукли, а потом силовали непрекидно 40 сати.
„Средином јуна 1999. године у Ђаковици, припадници ОВК у униформама и јасним ознакама на њима, упали су у породичну кућу (тужилаштво наводи иницијале власника) у којој се Т. А. крио са својом породицом, оптужујући га да је сарадник српске полиције. Када су на питање шта има за јело, добили одговор ’празан пасуљ’, један од припадника ОВК је извадио пиштољ из појаса, испалио два хица и убио ћерку оштећеног, стару само две недеље, која се налазили у колевци. Након убиства, окривљени је пришао убијеној беби, одсекао јој главу и оштећеном рекао: ’Сада имаш месо за пасуљ’, а потом мирно ишетао из куће”, наводи се у документу тужилаштва.
Говорећи о жртвама Харадинаја и његових сабораца из ОВК, министарка правде Нела Кубуровић рекла је да су у највећем броју они били српске и ромске националности, али да је било и Албанаца који нису желели да сарађују са ОВК.
– Надамо се да ће француски правосудни органи поступити професионално у складу са међународним актима. С обзиром на то да испуњавамо све услове који се тичу нашег захтева за изручење, надамо се да ће нам изручити Харадинаја како би се поступак против њега завршио пред органима Републике Србије – рекла је Кубуровић на конференцији за новинаре у Влади Србије.
Она је нагласила да су Тужилаштво за ратне злочинце и Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду спремни да обезбеде тај поступак.
– Тужилаштво за ратне злочине је и те како напорно радило на прикупљању доказа, што показује и наредба за проширење истраге и бројни докази који се налазе у списима предмета. Постоје сведоци који су дали изјаве писаним путем. С обзиром на то да имају статус заштићених сведока, не могу да говорим о њиховим именима. У наредби за спровођење истраге наводе се имена око тридесетак сведока – рекла је Кубуровић.
Она је напоменула да су француским правосудним органима прослеђена три велика регистратора у којима се налазе писани искази сведока, бројне ДНК анализе, потврде о смрти, али и правоснажне пресуде које су донете пред Вишим судом у Београду.
Упитана за дијалог и однос Београда и Приштине након хапшења Харадинаја, Кубуровић је рекла да ће управо „одговорност свакога за оно што је радио” допринети помирењу.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је да Србија неће одустати од гоњења ратних злочинаца, додајући да верује у професионализам француских правосудних органа. Он је рекао да Србија шаље упозорење да не прихвата лажну правду по којој су убијања и злочини против Срба дозвољени и допуштени само ако је у интересу великих сила.
Ђурић је подсетио да је ЕУ заснована на вредностима које промовишу владавину права и упитао да ли се сада залаже за вредности политике силе.
– Онако како се односимо према Србима оптуженим за ратне злочине тражимо да се сви други односе према онима који су починили ратне злочине против Срба – рекао је Ђурић.
Србија је обавестила Француску да ће се Србија, у складу с тим како се тамо опходе према Интерполовим потерница из наше земље, на исти начин овде опходити према француским потерницама.
– То се не односи само на Француску, већ и Словенију и Швајцарску, али и друге земље које су већ пуштале на слободу сличне оптужене за злочине, и то из политичких разлога. За нас, због цивилизацијских вредности, то није прихватљиво – рекао је он.
