Троструки обруч одбране проруских градова

КИЈЕВ – Руских снага нема на истоку Украјине, али локални борци против власти у Кијеву обилно користе совјетску стратегију за одбрану градова – наводе аналитички портали.НАТО и власти у Кијеву желе да Русија интервенише у Украјини, како би дошло до новог „хладног рата“, изолације Русије, „пуцања“ економских веза ЕУ и Москве и како би се одржала теза да је припајање Крима само увод у даље територијалне претензије Руса. 

Поједини аналитичари вјерују да није случајан низ крвавих инцидената током акција снага које је послалала влада у Кијеву /коју на истоку земље, углавном, не признају/ попут злочина над руским грађанима и федералистима у Одеси, страдања у Краматорску и Славјанску…. 

Они сматрају да су неки од тих злочина „дириговани“ како би се Кремљ и Путин просто натјерали да крену у помоћ Русима и становништву које је против владе у Кијеву. 

Форсирање екстремиста „Десног сектора“, који у бирачком тијелу Украјинаца нису имали озбиљно упориште, срачунато је да изазове бијес Русије и Руса. 

У Мосви су тога свјесни, као и чињенице да би улазак руске војске изазвао прави медијски контраудар, економске санкције и контрасанкције, и довео Украјину у безнађе, што би имало вишегодишње политичке и сваке друге посљедице по границе Русије. 

Зато у Москви настоје да политичким путем издејствују промјену Устава Украјине и да источни дијелови, традиционално и економски наклоњени Русији, добију федералну јединицу која би им омогућила да сами одлучују о великом броју питања. 

Истовремено, садашње власти у Кијеву тврде да прихватају федерализацију, али су послале јаке војне снаге /пошто је полиција у тим дијеловима земље одбила да заводи ред/ да угуше бунт. 

Очевици и новинари извјештавају да су украјинске снаге размјестиле на неким положајима чак и вишецјевне бацаче ракета. 

Сем полиције, и неке војне снаге и јединице не желе да учествују у овој акцији и настоје да се све ријеши договором, како би Украјина избјегла грађански рат и сачувала границе. 

Један број официра тврди да погибије стварају злу крв и да се војници у градовима на истоку сусрећу са мржњом и потпуним одбијањем било какве сарадње локалног становништва. 

У Краматорску, у који су ушле војне снаге Кијева, становници су извјесили огромну проруску заставу, наранџасто-црну, дугу више десетина метара. 

Мада руске снаге нису на истоку Украјине, што су потврдили и ОЕБС и неки западни медији попут „Њујор тајмса“, противници власти у Кијеву у одбрани користе стартегију из СССР-а. 

Они су поставили три концентрична круга обране око свих окупираних градова који леже на „чвориштима“ жељезничке и путне инфраструктуре. 

Први круг чине лица са обичним ловачким пушкама који се показују свјетској јавности. Други круг су противклопне препреке, а трећи круг је „задња одбрана“. 

То је статегија усавршена након чувене битке за Стаљинград“. Совјети су поучени тим искуством пројектовали будуће градове са широким прилазним авенијама и проспектима који су са бокова праћени за тенкове непроходном хортикултуром. 

У трећем кругу одбарне су зграде повезане подземним тунелима и склоништима са командном, телекомуникационом и логистичком инфраструктуром тако да након повлачења у објекте привидно поражени излазе на неочекиваној локацији и узвраћају ватром – с леђа. 

Једина могућност да украјинске снаге брзо заврше посао били су хеликоптерски напади и десанти. Али, обарање три хеликоптера показало је да се обје стране одлично познају, као и да проруске снаге имају војна средства за озбиљну одбрану. 

Западни новинари, којима је било дозвољено да уђу у градове које држе противници Кијева, пренијели су изјаве наоружаних људи да су оружје добили на два начина – купили су га на црно од украјинске војске или узели из магацина оружја, као што су то својевремено урадили и демонстранти у Кијеву, када су рушили Јануковича. 

Кијеву се жури због предсједничких избора заказаних за крај маја. Ти избори су важни и Западу, јер су свјесни да садашња власт, а поготово предсједник, нема озбиљан легитимитет, наводе аналитички портали.

Проблем је што Русија сасвим сигурно неће признати изборе, као ни велики дио истока Украјине, пошто сматрају да није могуће гласати у вријеме када у земљи трају сукоби.

Извор: Срна