(Цан)е – новине – Информер за интелектуалце

Када је Бојана Лекић 2001. добила награду Карић фондације, у Данасу је изашао текст под насловом „Да ли је ово издаја?“, аутора Луковић Петра.

Текст се бавио околношћу да је тадашња икона независног новинарства постала лауреат признања „омражене“ Богољубове фамилије и притом узела припадајући финансијски део награде, познатији као паре.

У тексту дотичног Луковића који је стилски неодољиво подсећао на унутрашњи дијалог Александар Вучића, писало је: „А да ли би ти, Луковићу, волео да добијеш 33.000 ДЕМ, осећам да питају читаоци жељни финансијске крви? Наравно да бих волео, нитко од мене срећнији не би био – али под малим/малецким условом: да ми паре не даривају Богољуб & Сретен Карић, Слободан Милошевић & кћер му Марија, Војислав Коштуница или Зоран Ђинђић (свеједно), нећу те паре на којима се виде крвави трагови, отисци прошлости, нећу да идем улицом и да ми пријатељи добацују ‘Богољубе Луковићу’, нећу да морам да гледам Телефакт у пет верзија, јер, ако пропустим – замислите, јавља се Богољуб и пита: а ти, као лауреат, не гледаш наш програм?“

У закључку текста Луковић Петар пише: „За Милион Динара – Све Вреди. Чак и издаја!“

Тада смо схватили да у нашој земљи има непоткупљивих људи, часних прегаоца који не би примили ни филер на коме се виде „отисци прошлости“, спремних да пркосно одолевају штосу од тридесет три хиљаде немачких марака. И то је било вредно сваког поштовања & дивљења, нарочито јербо су Карићеву новинарску награду до сада дрчно одбили сви који за њу нису ни били предложени. Укључујући и Петра Л.

Деценију касније околности у нашој земљи и околности унутар дотичног Луковића знатно су се промениле.

– Кажите нам, Луковићу, да ли бисте на свом сајту објавили предизборни банер СНС. Дакле, Вучића & Николића, две особе перфектне прошлости, тако да нема отисака?

– Колико је то пара? – питаће вас Луковић знатижељно, палацaјући језиком.

– Петсто евра!

– Јок ти ћеш да објавиш банер! Па, наравно да ћу да објавим. За 500 евра ћу, бре, да почнем да навијам и за Ђоковића – одговорио би вам Луковић – да не буде забуне – то је онај аутор текста „Да ли је ово издаја?“ из првог пасуса.

– А да ли бисте примили одређена финансијска средства од господина Суботић Станка, алијас Цанета?

– Само ако се на тим парама не виде крвави трагови!?

– Ма, не брините, Луковићу, паре су опране, дакле – нема никаквих мрља, флека, пега, нити осталих трагова?

– Што да не. Мислим, познат је мој став да за милион динара све вреди. Чак и издаја!

– Али, ако вас после буду звали „Перо Вучићу“ или „Цане Луковићу“?

– Ууу, боли ме баш ђока! Знаш кол’ко ме заболе за то!

– Онда смо се све договорили? Хвала на саучесништву!

– Хвала и вама. Поздравите Александра. А посебно Станка! рећи ће П. Л.

Можда је овај разговор измишљен – али подаци нису. Непобитно је утврђено да је сајт у сувласништву Луковића П., познат као е-новине, током оне прве тријумфалне СНС кампање објавио СНС рекламу, такорећи еx-СРС банер за 500 евра (око 1000 ДЕМ). И то није ништа чудновато – осим што су после тога са сузама радосницама објавили писмо оног Суботић Станка, УБитачног бизнисмена кога тако зову јер је са Уба, где се поред осталог наводи: „Обећавам да ћу сав новац који добијем од одштетних захтева дати е-новинама.“

А боље да је написао: „Све паре даћу свом кућном љубимцу“. Што му дође исто.

И тако су е-новине, сајт који је једно време личио на нешто, временом постале Информер за интелектуалце у кризи средњих година.

Ових дана објавили су да су успешно пропали. Можда ће ипак само да промене назив у (Цан)е-новине. Много боље звучи.

Извор: Данас