Cipras – Trojka i memorandum su istorija

ATINA – Grčka je na početku velike i teške bitke, ali neće pobeći od svojih obaveza, poručio je danas grčki premijer Aleksis Cipras, ističući da su „trojka i memorandumi istorija”.

Govoreći pred izvršnim odborom svoje stranke Siriza, Cipras se osvrnuo na turbulencije u prvih mesec dana rada vlade i istakao da Grčka nije više otpadnik od Evropske unije koji sledi naređenja i samo primenjuje memorandume, prenela je ANA.

„Ljudi osećaju da su povratili izgubljeno dostojanstvo. Humanitarna kriza je glavno pitanje u razgovorima. Napravili smo saveznike na međunarodnom i evropskom nivou kako bismo se rešili krize koja se sama podgreva”, rekao je Cipras.

„Rekli smo puno puta ‘ne’, uprkos nepodnošljivim pritiscima”, rekao je Cipras i ponovio da su „trojka i memorandum istorija”.

Španija i Portugal predvodile konzervativnu zaveru protiv Sirize

Cipras je rekao da su Španija i Portugal bile najagresivnije u promovisanju antigrčkog kursa u EU kako bi zastrašili tamošnje javno mnjenje pred izbore koji se održavaju ove godine u tim zemljama. Kako on navodi, ove zemlje su u strahu od sopstvenih radikalnih snaga pred izbore ove godine.

Cipras je, takođe, odbacio kritike da je Atina izvela odstupanje kako bi osigurala finansijsku pomoć od evrozone, preneo je Rojters.

U govoru u svojoj stranci Siriza, Cipras je optužio Madrid i Lisabon za zauzimanje tvrde linije u pregovorima, koji su doveli do toga da evrozona prošle sedmice produži paket pomoći Atini na naredna četiri meseca.

„Naišli smo na osovinu sila kao protivnika…predvođenu vladama Španije i Portugalije, koje su iz očiglednih političkih razloga, pokušale da celokupne pregovore dovedu do ivice“, rekao je Cipras, koji je 25. januara pobedio na izborima.

„Njihov plan je bio da iscrpu, obore ili dovedu našu vladu do bezuslovne predaje pre nego što naš rad počne da donosi prodove i pre nego što grčki primer izvrši uticaj na druge zemlje. I uglavnom pre izbora u Španiji“, rekao je Cipras.

Novi antivladin pokret u Španiji, Podemos, našao se u vrhu anketa javnog mnjenja, predstavljajući ozbiljnu pretnju konzervativnoj Narodnoj partiji španskog premijera Marijana Rahoja, na izborima koji će biti održani do kraja ove godine.

U Portugalu će takođe ove godine biti održani izbori, ali se u toj državi za sada nije pojavila nijedna stranka koja se protivi merama štednje, u toj meri moćna kao Siriza ili Podemos, ocenila je britanska agencija.

U intervjuu za nedeljnik „Ekspreso“ objavljen pre Ciprasovog govora, portugalski premijer Pedro Pasos Koeljo je demantovao da je Portugal zauzeo tvrd stav u pregovorima Grčke sa Evrogrupom ministara finansija evrozone.

„Možda je postojala politička namera da se stvori takva ideja, ali to nije tačno“, dodao je Pasos Koeljo.

Pasos Koeljo je rekao da je Portugal na istoj strani za vladama evrozone, poput francuske, italijanske i irske, koje su pozvale na politiku promovisanja ekonomskog razvoja, ali bez pokušaja ostupanja od mera štednje kao u Grčkoj.

Varufakis: Neću imati milosti prema onima koji utaje porez

Atina — Grčki ministar finansija Janis Varufakis obećao je da „neće imati milosti“ u borbi protiv utaje poreza.

To je jedna od mera koje levičarska grčka vlada sprovodi u pokušaju da dovede u red svoje finansije i izbegne potrebu da traži treći paket pomoći.

„Nas interesuju oni koji imaju novac, ali nikad nisu plaćali porez. Oni su naša meta i prema njima nećemo imati milosti“, izjavio je Varufakis za televizijsku stanicu „Skaj“, prenela je agencija AFP.

„Deo je naše patriotske dužnosti da plaćamo poreze“, istakao je on i dodao da je jedna od predviđenih mera naplata jednokratnog poreza na bogatstvo.

„Odlučni smo da izbalansiramo naš budžet. Ako budem morao da uvedem vanredne poreze, to ću i učiniti, ali će on pogoditi samo one koji mogu da ga plate. Nećemo uzimati novac od ljudi koji jedva preživljavaju“, istakao je Varufakis.

Stranka grčkog premijera Aleksisa Ciprasa Siriza je prošlog meseca dobila izbore na osnovu obećanja da će ukinuti bolne mere štednje, uvedene u zamenu za dva paketa pomoći koje su Grčkoj 2010. i 2012. odobrili međunarodni kreditori, u ukupnoj vrednosti od 240 milijardi evra. Cipras je sinoć negirao da će Grčkoj biti potreban još jedan paket međunarodne pomoći.

Izvor: Tanjug