Турска звецка оружјем око Кипра

И Турска жели да учествује у експлоатацији великих залиха гаса и нафте код Кипра – или барем да то чини северни, непризнати турски део острва. Зато тамо шаље и ратне бродове, макар никоме баш није до сукоба.

Претња је и више него јасна: Булент Бостаноглу, заповедник турске ратне морнарице је објавио како су његови војници добили нове инструкције и задатке на истоку Медитерана како би се, у случају „ситуације“, могли суочити са ратним бродовима других земаља.

Адмирал Бостаноглу турским новинарима није морао да објашњава, шта се мисли када се каже „ситуација“. Република Кипар увелико истражује налазишта нафте и гаса на морском дну пред својом обалом, што према мишљењу Турске крши права северних, турских становника Кипра у држави коју је једино признала Турска. Као реакцију је и Турска пред Кипром покренула сопствено истраживање нафтних налазишта, а за заштиту је тамо послала и своје ратне бродове. Поврх тога, турска ратна морнарица пажљиво посматра и што под морем раде јужни, грчки Кипрани, изјавио је турски адмирал.

Отворене старе ране

Влада службеног Кипра у Никозији је Турску оптужила за „провокацију“ и прекинула је преговоре о поновном уједињењу острва које је подељено још од 1974. године. Кипар, заједно са Грчком и Египтом тражи од Турске да одмах прекине свако истраживање подморја пред Кипром, а Анкара очигледно не помишља да испуни те захтеве.

Истовремено, у овом спору није реч само о, значајним залихама гаса и нафте у источном Средоземљу и о „лепој добити“ која би се могла очекивати. Турска у томе види још један покушај (грчког) дела Кипра да се предтави као једини представник читавог оствра и да и овим новим богатством, турску мањину на Кипру суочи са „свршеним чином“ где ће Никозија имати главну реч. То Турска не може да прихвати и то је већ овог септембра изјавио тадашњи турски министар спољних послова и садашњи премијер Ахмет Давутоглу.

Бојазан од „непријатељског савеза“

То је заправо и једна од најважнијих тачака у преговорима о уједињењу: јужни, грчки Кипар је једини међународно признат и члан је Европске уније, па се тако сматра и легитимним представником читаве државе. Турска истрајава у тумачењу како је сувереност Кипра подељена, баш као што је подељено и острво линијом разграничења. Тек кад обе етничке групе Кипра постигну мировни споразум могуће је да се и читав Кипар упусти у истраживање и експлоатацију блага које је нађено у мору пред острвом, сматра Анкара.

За гас и нафту има много заинтересованих, због чега се турски део Кипра боји стварања „непријатељског савеза“, који би био усмерен и против такозване „Турске Републике Кипар“ и саме Турске. Ипак, један високи представник турске владе који радије жели да остане анониман за ДW признаје како би „Анкара много радије да оба дела Кипра постигну договор и да се мировни процес оконча успехом“. Ово богатство и амбиције које оно побуђује „није у духу мировних преговора“, може се чути из кругова турске владе.

Звецкање оружјем, али само мало

Упркос заповести шефа турске ратне морнарице, чини се како Анкара ипак не жели да читав сукоб превише ескалира. Турској свакако не треба још један сукоб која већ има довољно проблема у својим односима са Сиријом, Ираком, али и са Израелом и Египтом. Ескалација би тако Анкару водила још већој изолацији и још више закомпликовала њене односе с Европском унијом.

Зато је турски премијер Ахмед Давутоглу ове седнуце најавио како ће већ почетком децембра посетити Атину где са грчким домаћинима жели да разговара и о проблему Кипра. И турски медији блиски тамошњој влади наводе изјаве турске владе како су нове заповести турској ратној морнарици “ рутина“.

Ценап Цакмак, политолог са Универзитета у Ескисехиру сматра како се све стране труде да овај спор око нафте ипак не пређе границу. „Сви настоје да имају отворену могућност за комуникацију“, сматра турски професор. И то упркос прекиду преговора о уједињењу Кипра.

Извор: Дојче Веле