U besudnoj zemlji nema suda za Vučića

Što je neko duže na vlasti, sve mu se više čini da sve zna i razume i da mu nisu potrebni ničiji saveti kako bi uspešno vodio zajednicu koju su mu birači poverili – kako od mesne zajednice tako do države.

Obuzet uverenjem u sopstvene sposobnosti i nepogrešivost, on i nije u stanju da zapazi svoje greške – kojima možda donosi izvesnu korist maloj grupi ljudi, ali u isto vreme i veliku štetu opštim interesima

Pogreške ljudi na vlasti ne mogu se uvek uočiti, pogotovo ne u najvažnijim trenucima (kada se donose odluke), već uglavnom tek onda kada izgube vlast i zamene ih njihovi politički protivnici. Javnost je često tek tada u prilici da nešto više dozna o lošem i štetočinskom delovanju prethodne vlasti (uz razumljivo prećutkivanje „zasluga“ mnogobrojnih preletača koji su se pridružili novom predvodniku).

Decenijama već – sem kratkotrajnih izuzetaka – Srbija nije imala sreću sa svojim upravljačima, pa tako ni danas.

Sem potpuno neobaveštenih ljudi i onih koji imaju manje ili veće koristi od podržavanja apsolutističkog režima Aleksandra Vučića, ostali građani naše zemlje mogu, nažalost, samo da zaključe kako se stanje u njihovoj zemlji iz dana u dan sve više pogoršava.

Uzaludna su nastojanja dobronamernih i zabrinutih stručnjaka da narcisoidnom vladaocu ukažu na pogubnost njegovih namera i odluka. On ih jednostavno ne čuje, a kada dođu od nekog opozicionog političara, Mali Alek ih ocenjuje kao rezultat zavisti i mržnje, da mu zatim poruči kako nikada neće doći na vlast, nastavljajući zatim po svome, odnosno, onako mu njegovi daljinski zapadni upravljači nalože.

Srbija ubrzano postaje zemlja jeftine robovske radne snage za inostrane ulagače, zida se mali Abu Dabi u Beogradu, šuruje se sa Severnoatlantskim savezom, gradi se autoput Niš-Drač za potrebe NATO-a (naša zemlja je, kako neki kažu, podu tihom okupacijom ove zločinačke organizacije), rasprodaju se prirodna dobra, rudnici, PKB…

Zakonodavni sistem je urušen, a neodgovornost „odgovornih“ sve očiglednija. Kao da namerno prkose svima koji traže pravdu i čiste odnose. Odluke se donose običajima koji vladaju u besudnoj zemlji, kojom upravlja jedan autokrata a pomažu mu bliski saradnici iz družine.

Ništa nije vedrija ni priča o migrantima. Javnost ne zna koliko ih ima u Srbiji, ali mora da bude zabrinuta, jer sve navodi na pretpostavku da nam je Evropska unija namenila znatno povećanje broja stanovnika pridošlicama iz Azije i možda Afrike.

Neodmerena i nepromišljena izjava poslanika Dveri o tome šta nam se sprema, uz pominjanje vešanja Brnabićeve i Vučića na Terazijama nije nimalo doprinela da se pitanje sa migrantima razjasni, ali je izvrsno poslužila vladajućoj družini za dreku protiv čitave opozicije i prikrivanje sopstvenih mutnih poslova koji im donose ogromnu zaradu a zemlju upropašćuju.

Da je po pravu i zakonu, Vučić bi – kao njihov predvodnik – svojim činjenjem i nečinjenjem već odavno trebalo da se nađe na sudu. O tome je, međutim, suvišno i razmišljati, sve dok njegov imunitet čuva velika većina vladajuće koalicije u Narodnoj skupštini.

Izvor: Stanje stvari