sankcije-rusiji-vode-ledeno-doba-slika-361350Огорчење унутар Европске уније је велико: Русија је војно све присутнија на истоку Украјине. Све понуде влади у Москви омогућиле су највише кратку паузу у окршајима или пар топлих речи руског председника Владимира Путина. Руско војно напредовање делимично је текло паралелно с преговорима. За државе Уније не долази у обзир да се украјинској армији помогне ни војном интервенцијом, нити испорукама оружја.

Зато се намеравало да се настави са пооштравањем санкција Русији. Већ сада је Европска унија досегла трећи степен санкција које се не тичу само појединих особа и фирми, већ погађају читаве привредне гране. Погођене су финансијске институције, индустрија оружја и друге важне техничке бранше. Русија је на то одговорила ембаргом на увоз намирница из Европске уније, што је веома погодило поједине државе-чланице.

Француска ратне бродове може да испоручи касније

Европске фирме и синдикати су досадашњу политику санкција спроводиле, мање-више против своје воље. Међутим, што се више ближи тренутак одлуке о новим казненим мерама, тако расте и отпор. У сваком случају, Француска је за сада зауставила испоруку два ратна брода (носача хеликоптера) Русији. Бродови се граде у једном француском бродоградилишту, а први је требало да буде испоручен почетком октобра. Иако је Европска унија такве испоруке оружја Москви стопирала још у јулу, лидери земаља-чланица попустили су под притиском Француске и пристали на то да се реализују већ договорене наруџбине.

Ради се о послу вредном више од милијарду евра који је неопходан пољуљаној француској индустрији. Ипак, чули су се и жестоки протести. Неки посланици Европског парламента залагали су се за очајнички предлог – да ЕУ откупи од Француске те бродове, како то ефикасно офанзивно оруђе не би било испоручено Русији.

Влада у Паризу сада је ипак попустила. Председник Франсоа Оланд је изјавио: „Нису испуњени предуслови за испоруку. Садашње руске акције усмерене су против основних интереса европске безбедности.“ Оланд ипак није искључио могућност да бродови буду испоручени накнадно. То би било могуће без обзира на санкције, али би, политички гледано, било веома двосмислено.

Зависност од руског гаса

Отпор новим санкцијама сада стиже и из Аустрије, Чешке и Словачке. Бројне словачке банке веома су ангажоване на тржишту Русије. Чешка страхује за извозне послове своје машинске индустрије. Разлог за то је што је у тој индустрији тешко повући црту између машина и производа који се користе у војне и оних које се користе у цивилне сврхе. Код Словачке се ту, на пример, ради и о челичним цевима које би та земља и даље радо да продаје Москви. Та земља трпи и последице због руског ембарга на увоз воћа.

Пољска је можда и више од Словачке погођена руским ембаргом на увоз намирница, али ћутке прихвата смањење обима послова. Она спада у ред земаља Европске уније које су заузеле посебно оштар став према Москви, због тога што се врло добро сећа времена совјетске окупације. Поједине државе Уније имају још један проблем: Финска и балтичке државе су скоро у потпуности зависне од руских испорука гаса и биле би директно погођене ако влада у Москви у знак одмазде затвори вентиле на гасоводима.

Странка левих изражава разумевање за Путина

Отпор новим санкцијама у овом тренутку стиже и из Европског парламента, чак и из његовог самог врха. Председник парламента Мартин Шулц у интервјуу за лист Ханофершен алгемајне цајтунг није се директно супротставио санкцијама, али наглашава да се „нарочито у кризним временима дијалог с Москвом не сме прекинути“. Санкције које су сада на снази у доброј мери већ погађају Русију. У овом тренутку првенствено се мора „избећи ескалација“, сматра Шулц. Очигледно је да би он још причекао са усвајањем нових санкција.

Социјалдемократа Кнут Флекенштајн саветује европским владама да се нове санкције усвајају „само након темељне процене напретка у смеру политичког решења кризе“. Путиновом мировном плану се „мора пружити шанса“.

Посланици Странке левих у Европском парламенту јасно се противе санкцијама. Не само то, они сматрају да је реч о завери против Путина. Њихова спољнополитичка портпаролка Сабине Лезинг сматра да није Путин тај који „витла сабљом“, већ ЕУ и НАТО: „Путин се систематски стилизује као хладнокрвни и славе жедан чудак. Демонизација политичких противника је познато средство медијске манипулације.“

Проблем Европске уније је и то што се одлуке доносе једногласно. Довољно је да само једна од 28 чланица каже „не“ новим санкцијама, па да оне падну у воду. Препреке за њихово пооштравање су тако веома високе. Европска унија ипак жели да покаже одлучност и јединство – барем у јавности. Зато би резултат могло да буде само благо притезање санкција и то на такав начин да то „не заболи превише“ и саме државе Европске уније. На тај начин оне би врло мало погодиле и саму Русију.


Извор: Дојче Веле

Оставите коментар

Оставите коментар на У ЕУ расте отпор санкцијама против Русије

* Обавезна поља