Међународни дан несталих премијера

Ваљда је то било овако: у Јајинцима нашли неку зољу, па министар Стефановић одмах обавестио премијера о епохалном открићу.

– Шефе, нашли смо зољу! Атентат! – викао је Стефановић.

– Ољу!!! Јесам ли вам ја рекао да ће та вештица кад-тад покушати да ме ликвидира! Луда жена, кеве ми! – викао је премијер, узбуђено.

– Не Ољу, зољу! – викао је Стефановић, такође узбуђено.

– Јесте ли је питали како се презива? – викао је премијер, веома узбуђено.

– Како се презива зоља!? – запањен је био Стефановић: „Али шефе, зоља нема презиме! Заправо, ниједан ручни ракетни бацач нема презиме. Оружја, знате, немају презимена, само имена“.

– Ма немој! А је л’ Калашњиков презиме или име? Проверите да се ручни ракетни бацач којим случајем не презива Бећковић! – упоран је био премијер, особа којој је о глави прво радила нека Оља, али је ње успео да се отараси.

Међутим онда, се у шуми појавила нека зоља, јер Марфијев закон каже: „Када нема Оље, пази се зоље“.

После је за два дана пронађено прегршт разноликог оружја & муниције непознатог презимена на разним локацијама, али је у међувремену нестао премијер.

Па су цео јучерашњи дан у Влади Србије брижно чекали да се премијер однекуд појави и ко и сви Срби који касне на посао већ с врата смисли неки бесмислен изговор:

– Нисам имао где да се паркирам! Од Јајинаца до Немањине нема ни једно слободно место!

Или да каже:

– Нисам се пробудио на време јер ми је пас појео пуњач за мобилни!

Или да каже:

– Мислио сам да се сат данас помера унапред! Ми напредњаци сат померамо унапред чак и кад се сат помера уназад!

Све је почело јуче изјутра када је Блиц објавио да се први пут у најновијој историји премијер није појавио на послу, а нико живи, кобајаги, није знао зашто се није појавио на послу, чак ни најближи сарадници, којима у таквим ситуацијама обично јавите: „Боли ме глава“ или „Је сам неки купус с овчетином, пропадох начисто….“

Па онда кад сараднике неко пита „где сте“, они одговоре: „Он није дошао на посао јер има проблеме због конзумирања купуса са овчетином“, али никада не кажу: „Не знамо зашто није дошао“. Посебно ако је тај неко премијер, први комшија пронађене зоље

Било је то доста чудно имајући у виду да је пре извесног времена, редовни јутарњи узбуњивач свеколиког српства цело јутро викао преко Пинка: „Вучићу, не иди у Кину? Будала си ако одеш у Кину!“

Премијер га тада није послушао, мада је могуће да га је сада послушао.

– Вучићу, не иди на посао! Будала си ако одеш на посао! – ваљда је викао и јуче, па премијер није отишао на посао.

Међутим, десило се још нешто чудно: редовни јутарњи узбуњивач тог јутра први пут у новијој историји није гостовао на Пинку, па самим тим није могао да пола сата виче: „Вучићу, не иди на посао! Будала си ако одеш на посао!“

Ваљда ће се цела ова драма окончати када на телевизији јаве: „После зоље, пуног реноа оружја и сумњивог пакета испод пежоа, коначно је пронађен и премијер у пуном радном капацитету!“

А 2. новембар би могао симболично да се прогласи за Међународни дан несталих премијера.

Извор: Данас