izbeglice-grcka-makedonija.pngПосланици Европског парламента прихватили су план о обавезном прихвату избеглица који им је пре два дана представио председник Европске комисије Жан-Клод Јункер. Његов план подржала су 432 посланика, 142 је било „против”, а 57 уздржано.

План предвиђа распоређивање 160.000 миграната, који су тренутно на територији Грчке, Италије и Мађарске, у друге чланице Европске уније. Да би пријем избеглица постао обавезан за све, међутим, план морају прихватити и земље чланице, а поједине државе источне Европе оштро му се противе.

Председник Румуније Клаус Јоханис изјавио је да „нема шансе” да ће његова земља прихватити додатни број миграната. Од Румуније је, након што је пристала да прими око 1.785 људи, затражено да прими 6.351 избеглицу. Лидери те земље наводе да је тај број превисок, јавља АП.

Ирска није прихватила план Европске комисије (ЕК) о размештају миграната. Али, влада те земље ће, изјавила је министарка правде Френсис Фицџералд, примити 4.000 избеглица, што је 2.900 особа више него што је првобитно планирала.

И Хрватска ће на себе преузети додатан број миграната, саопштио је, како преноси Танјуг, потпредседник владе те државе Ранко Остојић. Према Јункеровом плану, Загреб, који је раније одлучио да прихвати 550 особа, требало би да се, наводи Хина, постара за још 1.064.

Сједињене Америчке Државе су, преноси Танјуг наводе француског листа „Фигаро”, спремне да у наредној години прихвате 75.000 избеглица из Сирије. Мигранте желе да приме и јужноамеричке државе Бразил, Венецуела, Чиле, Панама и Перу.

Мађарска и даље покушава да заустави прилив миграната и најављује да би изградњу зида, високог 3,5 метара и дугачког 175 километара, на граници према Србији могла завршити и пре 31. октобра, као што је намеравала. Баријера би, саопштено је јуче из кабинета премијера, могла бити довршена у наредних неколико недеља, почетком октобра. И Македонија је јуче поручила да разматра изградњу таквог зида на граници с Грчком, казао је министар спољних послова Никола Попоски за мађарски недељник „Фигијело”. Македонске машиновође су јуче ступиле у штрајк због неисплаћених зарада за протекла два месеца, па је редован железнички саобраћај обустављен, док је број возова за превоз избеглица смањен, јавља Танјуг.

imigranti-eu03Близу грчке границе с Македонијом, код места Идомени, јуче је 7.000 миграната чекало у блату, под снажним ударима кише, а избеглице су и даље пристизале, јавио је АП. На железничкој станици Келети и Мађарској број миграната који чекају да прођу даље ка унутрашњости ЕУ јуче је достигао 2.000. Рекордан број избеглица који је у земљу ушао у једном дану (3.321 особа) јуче је регистрован у Мађарској, чија је полиција одбацила оптужбе да се према њима лоше опходи, пренео је Танјуг. За првих девет дана септембра из Србије је у Мађарску прешло готово 22.00 миграната. Од јануара ове године је у тој земљи забележено око 176.000 илегалних улазака. Министар одбране Иштван Симитском је најавио да ће 4.000 војника бити размештено на граници са Србијом.

Многи од оних којима је данас, у ограниченом броју, дозвољено да на станици Келети уђу у возове који иду ка западу изашли су у Хеђешалому и кренули пешице преко мађарско-аустријске границе. Аустријска железница је јуче обуставила превоз преко те границе јер, преноси Ројтерс њихово образложење, више није била у стању да изађе на крај с толиким бројем миграната. Возови који су пристизали из Мађарске нису добијали дозволу за наставак путовања јер су били препуни. Како је навео портпарол железнице, у Аустрији је правило да се таквим возовима не одобрава да напусте станицу. Систем је толико преоптерећен да, упркос приливу мигранта којима је већином циљ Немачка, нису планирани ванредни возови ка тој земљи из Аустрије, а у редовне линије може да уђе само ограничен број људи. У Аустрију је у ноћи између среде и четвртка дошло више од 3.500 миграната, док је током протеклог викенда у ту земљу стигло њих 16.000, од којих су многи већ продужили ка Немачкој. Они су канцеларку Ангелу Меркел јуче дочекали аплаузом у филијали Савезног бироа за миграције и избеглице у берлинском насељу Шпандау.

Европске земље, известио је „Њујорк тајмс”, желе да издејствују резолуцију Савета безбедности Уједињених нација која би им дозволила да у међународним водама употребе војне снаге за пресретање бродова којима се мигранти кријумчаре преко Медитерана, на путу од Либије до Италије. Ранија идеја ЕУ је била да се војне операције са тим циљем спроводе дуж либијске обале и на копну те државе, али за то није обезбеђен пристанак Либије. Разлог томе је што је Либија растрзана између две владе, а она коју признаје Запад, како наводи, не контролише обалу. Резолуција коју ЕУ настоји да прогура у Савету безбедности предвиђа да пресретнути бродови буду заплењени, док би мигранти с њих били одведени у Италију, где би се утврдило коме се може доделити азил. У Италији би ухваћени кријумчари људи били кривично гоњени.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Војска против избеглица

* Обавезна поља