Volimo Mari le Pen kao što ona voli nas …

Punih 85 godina od kako je na Kalemegdanu otkriven Spomenik zahvalnosti Francuskoj, najzad smo dočekali da neko iz Francuske zaista i pokušava da uradi nešto dobro za Srbiju. Kako, naime, prenosi beogradski dnevni list „Danas“, poslanici Nacionalnog fronta, stranke koju predvodi Marin Le Pen, podneli su predlog rezolucije o prekidu pregovora Srbije sa Evropskom unijom.

Predlog su, dodaju izvori „Danasa“, podneli preko svoje poslaničke grupe u Evropskom parlamentu, a razlog je zabrinutost da Srbija „ne prođe loše kao Francuska“. U tekstu predložene rezolucije naglašena su „duboka neslaganja“ između EU i Srbije po pitanjima Kosova i Metohije, zakonskih odredbi koja se tiču „ljudskih prava“, te diplomatskih i geopolitičkih odnosa sa Rusijom, i predlaže se neodložan prekid pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu naloženo je da predlog dostavi Evropskoj komisiji, Evropskom savetu i državama članicama EU.

Da je predlog rezolucije iskren i istinski dobronameran prema Srbiji, naslućuje se već i po tome što je među predlagačima Emerik Šopard, naveliko poznat po proruskim i prosrpskim stavovima. Šopard je početkom godine u intervjuu „Večernjim novostima“ izjavio da priznanje „kosovske nezavisnosti“ od strane Pariza spada u istorijske greške, a Evropskom parlamentu dostavio je i sopstvenu rezoluciju o Srebrenici, kao odgovor na dve protivsrpske koje su u istom telu usvojene ili pred usvajanjem. Sve i da je, međutim, pozadina sasvim drugačija od objavljene, te da predlagači rezolucije o prekidu pregovora Srbije i EU u stvari nimalo ne razmišljaju o dobrobiti Srbije već samo o Uniji, čak i u tom slučaju bi njihov potez bio razlog za slavlje, makar zbog toga što bi, narodski rečeno, isterao stvari na čistac.

Srbija je već 15 godina talac pogubne politike evrointegracija (koje pod Tadićevim a danas i Vučićevim režimom sve više liče na evroatlantske integracije, što će reći da podrazumevaju i učlanjenje u NATO), od koje se nikako ne odstupa uprkos tome što mnogobrojni pokazatelji upućuju na zaključak da je pridruživanje Evropskoj uniji sada daleko nepovoljnije nego što je možda izgledalo početkom veka (ako je uopšte i tada bilo povoljno, što je veoma diskutabilno, u najmanju ruku). Ono što produžava taj talački odnos svakako je i dvoličan odnos evropskih zvaničnika, koji zajedno sa najvišim predstavnicima izvršne vlasti u Srbiji učestvuju u obmanjivanju srpske javnosti bezočnim lažima o navodnim dobrim namerama i lepim željama. Rezolucija poput ove koju su podneli poslanici Marin Le Pen barem bi ućutkala to licemerje i primorala same evropske zvaničnike da se prema ozbiljnim pitanjima, kao što je srpska državna celovitost, odnose sa neophodnim poštovanjem, a ne šarlatanski kao do sada.

Nažalost, Nacionalni front i srodne joj stranke nemaju dovoljno poslanika da predloženu rezoluciju i izguraju, ali je za utehu to što čak i tamo, u Evropskom parlamentu, konačno može da se razazna politika koja se prema Srbiji, ako ništa drugo, odnosi sa dužnom ozbiljnošću.

Izvor: Fond Strateške Kulture