Aleksandar-ApostolovskiАлександар Вучић – Ред за аудијенцију код премијера је толико дугачак, да вероватно ни Слоба није имао такав списак оних који би најрадије допрли до њега. Сав тај силни свет који чека у реду да му целивају руку, на крају ће му одгристи прст. Јер, тајна клаузула уговора између Срба и њихових владара гласи: када ступе на трон, рука која се целива почиње да личи на шницлу. Владар зна за тај дивни канибалистички обичај у Срба. Зато тражи најширу подршку, како његова одговорност не би била апсолутна. Па, док траје, траје! Да сам зао, рекао бих да се Вучићу толико осладила власт, да премијер, од ступања на трон, још није узео ни један слободан дан. Пошто нисам кваран, кажем да он само уводи култ рада лењим Србима, како би сви на крају живели срећно, бар до краја његовог мандата. С обзиром на то каква нам је опозиција, то се може отегнути да краја наших живота. Отуда Вучић себе беспоштедно даје Србима, да га све време прати др Златибор Лончар, с боцом инфузије. Јер, будућност у коју верујемо не може да чека! Због тога је све непопуларне мере Вучић донео на почетку свог мандата, с логиком да ће многе пензионере у међувремену посетити лично Алцхајмер. Тај угледни господин посећује и Бориса, Чеду и Чанка, правећи им друштво док чекају у Немањиној реконструкцију владе.

Ивица Дачић – Можда Ивица није аеродинамички грађен, али, с обзиром на то како је јездио по српској политичкој магистрали, заиста је истакао кандидатуру да по њему направе следећу линију лимузине „Дачић 2015”. Ивица је још давно показао да управља оностраним у Срба: из банане је изашао неизгужван, као да га је из лимузине, а не из банане, извео Биг Лале. Функција шефа државе је заправо његова амбиција. Ако не буде реконструисан, могућа су два сценарија: Ивица ће учинити све да настави необичну интересну кохабитацију са Ацом. Само Свевишњи и Клеопатра знају да ли ће обојица имати користи од ње! Вучић ће се и званично решити Томе, са необоривим алибијем, да у време председничких избора није позајмио нож од сина Брута, већ је држао греде за подизање обновљених кућа по Обреновцу и Крупњу. Тако ће и Вучић бити сит и Дачић на броју! Друга опција је да Ивица сваких шест месеци, уочи реконструкција, дрхти од Вучићеве одлуке. Можда је зато изабрао да нови лого СПС-а буде – петокрака. Ако га отера Вучић, Ивица ће се одметнути у шуму!

Томислав Николић – Поглавица Тома Без Земље, постао је Тома Који се Буди! Вероватно би председник Србије остао током свог целог првог мандата ово прво, и спокојно би ложио казан у Бајчетини, да није приметио како се око Андрићевог венца мота Ивица. Касније је почела да му се изузетно не допада теорија како се, прерушен, око двора, мува и Вучић. Већ суочен са судбом клетом да је двор заузела његова Драгица, а да његов министар-пријатељ Бачевић пушта бродиће од папира у каналчићу фонтане у Пекингу, док је још један његов бивши министар, Браца Петковић, враћен у посластичарницу да меша жито са шлагом, и евентуално, са Тасовцем, Тома је схватио да он и његови људи нису изгубили битку од цара Константина. Тај је, наиме, одавно споменик! Интензитет путовања Томиних мисли које су тражиле одговор на питање – ко чисти његове људе и оставља га у оноликој згради самог са Драгицом – једнак је броју насловница у таблоидима, где је представљен као последњи у бајчетинском шампионату малих произвођача ракије. Да ли је паметно потцењивати Тому? Није! То је човек који је са стиропора одлетео у фотељу председника.

Александар Вулин – Оно што Број Један помисли, Вулин изговори, те се, осим улоге Вучићевог презентера, Новосађанин сматра и скенером најскривенијих Вучићевих мисли. Садашњост се, ипак, показала наклоњена Вулину који је, како би се уклопио у нову Вучићеву естетику, пристао чак и на унутрашњу модну контрареволицију. Избледео је своје црне кошуље и одела, те је некако сав посивео у новом, веберовском модном поретку. Али, негде се временски поклопило да Вучић уместо Вебера све чешће цитира Конфучија и да Вулин, објављујући рат Америци, екселенцији Кирбију, и невладином сектору, поново постаје кандидат за српског Чеа! Утешно за њега, јер му је претила опасност да остане вођин пауер-поинт! Сада је постао и „ваистину Вулин”. Добио је Благодарницу за исказану љубав према православљу. То је сигурно натерало Миру Марковић да се прекрсти!

Зорана Михајловић – Оно што је Горица Гајевић некада била Слоби, то је Зорана Михајловић данас Александру Вучићу. Уз један анекс. Слоба је још имао и Миру, што, донекле, може представљати какву-такву наду за Вучића. Жена која је од вожда задужена да преноси увредљиве поруке Ивици и црвенима, јесте и дама која верује да још обавља послове министарке енергетике, иако јој у систематизацији пише – министарка саобраћаја. Самим тим је Зорана кандидаткиња за потенцијалну „црну удовицу” напредњака. Иако је, несумњиво, Зорана плавуша! При томе, она још верује да је постала напредњачка број два. И, уз све то, Зорана је врло симпатична Ољи Бећковић. То, ће, свакако бити један од Вучићевих утисака последње недеље 2014.

Расим Љајић – Од чега је саздан једини политичар који није српске крви а могао би да буде вожд? Интелигенција му је равна Шешељевој. Дакле, немерљива је. Али, за разлику од Војине, није деструктивна. Расимова лукавост је идентична Дачићевој. Дакле, лисичја је. Или, идентична је лукавости лисице која је члан Менсе. Расим поседује још нешто. То је Шехерезадин инстинкт за преживљавање. Као човек који је бајкама једнако опчињавао Алију и Американце, а потом, редом, Ђинђића, Коштуницу, Тадића, Дачића и Вучића, а да су они све време веровали да је прича о неваљалом краљу Шахријару коме принцеза продаје форе – истина и само истина – Расим је далеко превазишао чаробне моћи принцезе из 1001. ноћи. Ако је она две године и седам месеци опстајала у шатору цара, Расим то чини, ево, на српском двору, већ петнаесту годину!

nikolic-dacic-vucic 2

Јоргованка Табаковић – Нација која се много више бави фризуром гувернерке него девизним курсом заслужила је да јој, уместо шишки, израсте коњски реп. Можда се управо због анализе натапиране Јоргованке, када завиримо у џепове, осећамо – као горепоменуте племените животиње! Отуда није чудо што испред мењачница ржемо док мењамо евре. Ваљда се због тога, као мудра жена, Јоргованка повукла у медијску илегалу, препустивши женску доминацију међу напредњацима Зорани. Јер, када у будућности питају Србе како су у еволуцији од хомосапијенса постали липицанери, једна од наших мајки остаће заборављена.

Војислав Шешељ – Има ли лидер радикала, чије је основно погонско гориво дериват састављен од интелигенције, цинизма и презира, личну и политичку енергију да промени политичку крвну слику Србије? Има ли Војино тело снаге за митинге широм Србије? Хоће ли, уколико је буде, та турнеја, чији ће описи Вучића и Томе подсећати на писање Буковског, бити блиска Србима, међу којима Воја тако дуго није боравио? У Воји су, наиме, увек боравила двојица Шешеља. Један је био временска прогноза проклетства, други је био политичка претеча „Звезда Гранда“. Презирући друге, Воја заправо није ни себе лишио тог, тако драгог осећања међу Србима. Хоће ли млађе генерације прихватити тај архаични језик којим владају смрт, ратови, мајка мајчина, политичке фукаре, битанге и стране завере? Воја, међутим, опет изненађује! У себи је пронашао трећег Шешешља. Последњих дана је ватрени миротворац! Можда, на крају каријере, војводу унапреде у Соњу Бисерко?

Бојан Пајтић – Зашто је човек који је у себи имао довољну дозу интегрализма да постане први Србин, али и довољно семена аутономаштва, да у њему виде Чанка који не тамани чварке, пристао на улогу доброг војника Бојана? Шта је првог српског генетски модификованог политичара, са по једним молекулом Мила Ђукановића, Марије Терезије, Бошка Крунића, Гордане Чомић и Боже званог Пуб, као најплоднијег изданка жуте Војводине, натерало да, тако насемењен квалитетним даваоцима, стави на коцку своју политичку каријеру? Зашто Бојан, сматран најтврђим насипом пред поплавом напредњака, сада изгледа као Паја Патак кога је Пата оставила и побегла са Шиљом у Сегедин? За тај израз његовог лица није крива Вучићева хајка, већ Борко Стефановић, који је већ преузео жуте. И сви то виде, осим Бојана.

Борис Тадић – Када је у изборној ноћи, после пораза од Томе, одржао вероватно свој најбољи говор – ваљда су Шапер и Крле били већ далеко и звали су Вучића, заклевши му се да Бориса никада нису ни видели – помислио сам да је Србија добила џентлмена који достојанствено политички стари.

Али, Бориса смо у другом филму гледали само једну ноћ. Ујутру, чим се погледао у огледало, видео је Тому. Сутрадан, из огледала му се у лице смејао Ђилас. Ни прекосутра се није препознао. Видео је Пајтића. Било је то превише за господара Србије у другом председничком мандату коме се, после силаска са престола, чинило да му је неко натакарио уши, само за пет бројева веће. Сада мисли да ће му те уши спасти, ако га Вучић позове за шефа дипломатије, уместо Ивице. Борис би учинио много више и себи и Србима да је остао да пеца у Вишњици. Можда би га, после извесног времена, Срби сами позвали?


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Вучић, Дачић, Тома и још седморо статиста

* Обавезна поља