Ко би га знао где су Вучићеве границе у намери да од свега чега се додаткне прави јефтине представе намењене широкој публици. Овога пута, припремајући церемонију као да треба да се крунише за цара, а не да положи председничку заклетву, Александар Вучић се досетио „Мирослављевог Јеванђеља“, најзначајнијег ћириличног споменика српскословенске писмености из 12. века, чијој верној реплици је наменио место испод (или поред) примерка Устава, специјално израђеног за ту, свечану, прилику. Како су јавиле Вечерње Новости, а пренела Политика: „сви досадашњи председници, укључујући и Томислава Николића, заклетву су полагали само на Уставу, што је обавезна процедура, али ниједан није имао ниједну другу „књигу”, ни у рукама, ни на столу”.

И тако ће Вучић, опет, по нечему бити посебан, а његова медијска мрежа добиће тему за јако ударање у националне таламбасе, којих неће бити у његовом обраћању након положене заклетве, нити на планираном “европском путу”. Али, има и оних који верују да коришћење “Мирослављевог Јеванђеља” има своју мистичну улогу, односно да проистиче из намере да се на неки начин “поништи” формално давање заклетве Уставу, већ осуђеном на што хитнију измену. Постоје и трећи, који подсећају на нека прошла времена и Вође који су користили древне реликвије у дневно-политичке сврхе, но заиста не бих ишао толико далеко.

Једно је сигурно. Не постоји никаква стварна потреба за “Мирослављевим Јеванђељем” на столу будућег председника, тим пре што је он пре све друго него искрени верник. Ако је већ хтео верску компоненту у својој заклетви могао је узети Свето писмо.  

А ако је тиме хтео да буде мета посебне пажње и оних медија који не припадају његовом таблоидном систему то ће свакако бити. И без Јеванђеља. Опозиција му је најавила протесте у време инагурације, а већ два дана представници његових локалних самоуправа по Србији скупљају аутобусе сендвич-подршке његових присталица. Биће весело. Посебно од 18 часова када ће се појавити и главна звезда ручка са Хојт Јием, Саша Јанковић. Чему Јеванђеље у свему томе?!

Зато, држи се ти, председниче, Устава и на њему се закуни као и сви претходници. Биће то довољно. Посебно ако га чуваш и поштујеш. Тај Устав који имаш. Нарочито, ону Преамбулу која толико смета “европском путу”, као и дефинисана “председничка овлашћења”. 

Све друго ти је озбиљна авантура, чини ми се…


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Вучић између Устава и Јеванђеља

* Обавезна поља