djordje vukadinovic rtsБЕОГРАД – Истраживања јавног мњења указују на пад рејтинга и утицаја опозиционих странака. Аналитичари рачунају да је правих опозиционара свега тридесетак. Анемичности опозиције доприносе фракције, међусобни сукоби, корупционашке афере. Али и питање које делом сами намећу: Ко је једина права опозиција.

Баш као и власт и српска опозиција сводиће рачуне шта је урадила током године. Истраживања јавног мњења показују пад рејтинга и утицаја опозиционих странака.

Поглед унутар Парламента је јасан – 128 посланика власти, а 122 опозиције. Поглед споља је, међутим, другачији. Аналитичари рачунају, правих опозиционара има свега тридесетак.

„Србија има опозицију, али је она слаба и малобројна. Ако власт бљешти, сија што стварним, што лажним сјајем, онда опозиција трепери, трепће и чкиљи“, каже аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

Анемичности опозиције, признају сами лидери, доприносе фракције, међусобни сукоби, корупционашке афере. Али и питање које делом сами намећу: Ко је једина права опозиција.

Председник ДСС-а Војислав Коштуница сматра да се само његова партија залаже за другачију политику од осталих. „ДСС, зато што се залаже за напуштање ЕУ и политичку неутралност. Остали имају истоветан став Влади“, каже Коштуница

Лидер ДС-а сматра да се демократе једине отворено супротстављају Влади. „ДС је данас једина странка која отворено напада владу, која каже да не би ушла у коалицију са СНС-ом, која не прави никакаве ни бочне везе са Александром Вучићем, нити је спремна да чека испред врата његовог кабинета“, каже Ђилас.

Исто мишљење о својој странци имају и Млађан Динкић и Чедомир Јовановић. „Мислим да су Уједињени региони Србије у првим редовима опозиције јер нуде потпуно другачији економски концепт у односу на садашњу Владу“, каже Млађан Динкић.

Лидер ЛДП-а каже да су либерали опозиција данашњој Влади у економској политици, али да стоје уз Владу када је у питању Бриселски споразум.

Поглед на противнике у опозицији

Сарадњу отежавају различити програми и циљеви опозиционих странака – али и то како гледају једни на друге.

Коштуница истиче да је ДСС једина суштинска опозиција, док се за друге странке, па ни ДС ни УРС то не може рећи.

За Млађана Динкића Драган Ђилас јесте опозиција, али само силом прилика, док Јовановић сматра да ДС није против Вучића. „ДС не зна шта да каже. Када је био дужан да се супротстави Вучићевим грешкама, то није радио и тако је чувао власт у Београду. Оно што они не разумеју је да Вучић није Тадић и да он неће правити њима странку као што су демократе њему“, рекао је Јовановић.

Аналитичар Вукадиновић каже да је ДС постао озбиљна опозција тек после смене Драгана Ђиласа са власти у Београду. „Све пре тога су они били такозвана конструктивна опозиција – критиковали власт начелно, али су се трудили да не дирају првог човека те власти. Све је то било по принципу вођа је добар, али су сарадници лоши“, објашњава Вукадиновић.

За то време, Драган Ђилас сматра да Млађан Динкић јесте опозиција, али само једном делу власти.

Вукадиновић, међутим, сматра да Динкић није опозиција ни суштински ни формално. „Они су избачени из власти… Његови људи су задржали позиције. На крају, сам Динкић има функцију која није протоколарна“, каже Вукадиновић.

Колумниста листа Данас Драгољуб Петровић истиче да се медији пишу да се воде неке истраге против Динкића. „Да ли ће га то изиритирати додатно да можда постане мало оштрија опозиција целој Влади, а не само једном министру – видећемо“, рекао је Петровић. Јовановић дотле сматра да је Динкић „политички рикошет који тражи место за себе“.

Војислав Коштуница о Чедомиру Јовановићу и ЛДП-у има исто мишљење као и о ДС-у – „нема ту суштинске опозције“. Динкић сматра да је Јовановић до сада био опозиција, али истиче да је лидер ЛДП-а разговарао са Вучићем, након чега су либерали ушли у београдску управу.

Ђилас сматра да Јовановић има и опозиционе караткеристике, али да се све више приближава напредњацима.

Редак случај сагласности опозиције о Војиславу Коштуници. Сви потврђују идеолошку доследност ДСС-а, али на уштрб живота. Коштуница се позива на период власти и пре кризе. Тврди да је о економији све показао 2008. када је буџет Србије два пута бележио суфицит.

Ограничени домети опозиционих партија

Подељена у колоне, пацификована хапшењима, али доминантно својом жељом да у перспективи буде пригрљена од власти – опозиција, процењује се, нема капацитет ни да угрози, ни да се уједини.

„ДСС који је опозиција по питању Косова и Метохије остало занемарује. Остали су изгубили тапију – ДС и ЛДП на причу о евроинтеграцијама и они једино могу да опонирају власти неким идејама о томе како опоравити земљу. Али онда се поставља питање – зашто то за 13 година већ нисте урадили“, каже Петровић.

На опозицију константан поглед допире и из Немањине. Не би било паметно, сматрају аналитичари да их стање радује.

„За саму власт, ако је паметна, мудро је и корисно да има јаку опозицију. Међутим, то је лекција коју свако научи тек када падне са власти“, закључио је Вукадиновић.

У опозицији сви тврде – у току трка за такозваног омиљеног опозиционара. С тим што у својој партији нико не види такве амбиције. Амбиције ванпарламентарне опозиције су тешко оствариве, тврде аналитичари, јер нема капацитет ни да угрози парламентарну опозицију, а камоли власт.


Извор: Р Т С

Оставите коментар

Оставите коментар на Вукадиновић – Србија има слабу и малобројну опозицију

* Обавезна поља