Za Vučića Bler jednako Putin

Upitan pre nekoliko dana o „radnoj“ poseti ratnog zločinca Tonija Blera Vladi Srbije i prirodi njegovog angažmana u Srbiji, Aleksandar Vučić je nervozno pokušao  okušljenim novinarima da objasni kako to Bler obučava njegove ministre, pokušavajući da „zaseni prostotu“ govoreći o „deliveri junitima“ i sličnim čudesima kojim će Bler dodatno da usreći Srbiju. Još bitnije, istakao je da se „raduje kad dolaze i Putin i Bler“, i dodao: „Smetalo vam je kada je Putin dolazio, ali moram da kažem da je Srbija uspešna i otvorena zemlja koja može sa svima da sarađuje“.

To što se Vučić raduje zločincu koji je bio spreman da spali, zatruje i uništi njegovu zemlju da bi joj oteo deo teritorije, monstrumu koji je odgovoran za više od milion smrti u Iraku – podjednako kao i predsedniku države koja ne samo da nikad nije napala Srbiju već joj nudi i podršku u očuvanju te iste teritorije (pod uslovom, naravno, da je ta podrška uopšte dobrodošla) – sve govori o njemu, kao i o partiji i vladi koju on predvodi.

Vučić je takođe naveo da će Bler „vrlo brzo ponovo doći“.

Da je Vučić istinski „hrabar“, kako stalno javno ističe, on bi javno, transparentno, otvoreno i „hrabro“ objavio datum Blerovog sledećeg dolaska, na isti način kako je dao da se objavljuje i dolazak Vladimira Putina. A ne, kao što se dosad dešavalo, da javnost o tome saznaje kada je zločinac već napustio mesto svog još uvek nekažnjenog zločina.

Pa bi onda imali prilike da uporedimo doček Putina sa dočekom Blera. Da vidimo da li je i ostatak Srbije, izvan članstva SNS-a, SPS-a i ostalih partija vladajuće koalicije, takođe prihvatio jednačinu Bler = Putin.

Bler na mestu zločina

Aleksandar Vučić se vrlo nevešto branio na pitanje zašto ga savetuje Toni Bler. Prvo je pokušao da objasni kako je to besplatna pomoć koja mu je ponuđena.  „To morate da pitate njega (Blera), što se nas tiče to je džabe, ja taj novac nemam, a Vlada Srbije nije dalan ni dinar“, rekao je Vučić. A zatim je lopticu prebacio na teren kritičara istakavši da su i države koje su vodili Žak Širak i Gerhard Šreder u tome učestovale u bombardovanju Srbije, a da su „ih 2001. godine isti ti koji sada upućuju kritike oberučke dočekali i hvalili se time“. „Moj odnos prema bombardovanju nije se promenio“, rekao je Vučić i dodao da ne kleči ni pred kim niti nekog za nešto moljaka i da uvek sve radi kako bi očuvao dostojanstvo i ponos građana Srbije. Srbija će biti svet – otvorena za sve“, poručio je premijer.

Koliko je samo problematičnih stvari otvoreno ovakvim odgovorima. Prvo, Šreder i Širak su dolazili u Beograd kao čelni ljudi dve velike sile. Da, njihove vojske su učestvovale u bombardovanju Srbije, ali se pregovori vode sa legitimnim predstavnicima koje je narod izabrao. Slobodana Miloševića su nazivali „balkanskim kasapinom“, ali je istovremeno dobio i poziv za pregovore u Dejtonu. Da je Toni Bler došao u posetu Beogradu kao premijer Velike Britanije, to bi bilo nešto sasvim drugačije od ovoga što se desilo. Drugo, Bler se javno hvalio da je on ključni čovek koji je „pogurao“ bombardovanje Srbije. I to u trenutku kada se Bil Klinton dvoumio. Zbog ovih zasluga desetine albanskih dečaka na Kosovu i Metohiji su poneli ime Tonibler (sve zajedno ispisano, nije štamparska greška) posle 1999. godine. Treće, ponekad je od malog ili nikakvog značaja cena. Pa šta ako Blerov dolazak ne košta ništa budžet Srbije! Dostojanstvo nema cenu. I upravo zbog dostojanstva, Srbija ne može biti otvorena za sve. Ne može biti otvorena za belosvetsko smeće koje će se istovarati na njenoj teritoriji, niti otirač preko kojeg će savko moći da pročisti svoje prljave đonove. Hajde da se zapitamo: kako bi izgledalo da se Gebels pojavio kao savetnik u Izraelu deceniju i po posle holokausta!? Mislite da je ovo poređenje preterano? Možda i jeste. Ali, na odgovor premijera Vučića i pokušaj pravdanja angažovanja Tonija Blera, drugačije se stvari i ne mogu postaviti

Izvor: Fond Strateške Kulture