Загреб поништио пресуду Степинцу

Загребачки Жупанијски суд у целости је поништио пресуду надбискупу Алојзију Степинцу, који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада те петогодишњи губитак политичких и грађанских права.

Степинац је био одан усташком режиму Анте Павелића, а под знаком питања је његова улога и одговорност за живот многих Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату, коју би требало да испита мешовита комисија састављена од представника СПЦ и Католичке цркве, уз посредовање Ватикана..

Одлуку Суда је образложио судија Иван Турудић, пренела је Хина.

Ревизију је затражио надбискупов нећак Борис Степинац који је раније најавио да ће дати изјаву након објављивања одлуке.

Образлажући пресуду судија Турудић је рекао да је пресуда Алојзију Степинцу из 1946. поништена јер „грубо крши садашња и тадашња основна начела материјалног и процесног кривичног права цивилизованог дела човечанства”.

Турудић је казао да пресуда „монтираног политичког суђења Степинцу”, између осталог, „крши начело права на поштено суђење, жалбу и образложену судску одлуку, као и начела забране присилног рада, владавине права и правне државе”.

Додао је да је за илустрацију карактера и утврђеног да се ради о монтираном политичком процесу довољно прочитати неке делове записника са суђење из којег, на пример, како је рекао, произилази да су углавном спровођени докази којима „инструирани сведоци тужилаштва терете оптуженика о чему у стварности није одлучивало судско веће него „комунистички тужитељ Јаков Блажевић”.

„Пресуда једино у односу на оптуженог Степинца није образложена нити у одлуци о кривици , нити у одлуци о казни. Само су поновљени ионако уопштени наводи оптужнице…”, казао је Турудић додајући да је циљ била „освета кардиналу Степинцу, морална дисквалификација њега и католичке цркве”.

„Основна кривица која се Степинцу ставља на терет је чињеница да је у време НДХ био загребачки надбискуп. Сам се запитао током суђења – па шта је требало учинити? Отићи у шуму или побећи у Лондон. Он се одлучио да остане са својим народом с којим је био и за време југословенске монархистичке диктатуре и за време Титове комунистичке диктатуре”, рекао је судија Турудић, преносси Танјуг.

Казао је и да је Степинцу у затвору нуђено потписивање формулара за тражење помиловања што он није желио да учини пристајући једино на обнову поступка пред независним судом или на поништење пресуде.

„Након 70 година његова је воља испуњена од хрватског суда у слободној хрватској држави и зато ова пресуда нема само појединачни него и дубоки значај за историју хрватског народа”, закључио је Турудић.

Иначе, ревизија ове пресуде омогућена је изменама закона из 2009, који предвиђа да особе које су судови бивше Југославије осудили за време комунистичке владавине за политичка, политички мотивисана кривична дела или друга дела ако је до осуђујуће одлуке дошло злоупотребом политичке моћи.

Степинац је пре пар година проглашен „блаженим”, а затим је Ватикан покренуо његову канонизацију чему се, међутим, успротивила држава Србија и Српска православна црква.

Након низа сусрета представника српске државе и Цркве са званичницима Ватикана и сусрета председника Србије Томислава Николића, прошлог септембра, са римским папом Фрањом тај поступак канонизације је привремено обустављен, а истовремено је формирана комисија СПЦ, Хрватске католичке цркве, која би уз посредовање Ватикана требало да утврди чињенице о животу и делу Степинца, који се сматра одговорним за многе жртве Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату.

ВУЛИН: РЕХАБИЛИТАЦИЈА ИЛИ ПОНИШТАЈ ПРЕСУДЕ?

Министар за рад Александар Вулин изјавио је данас да му није сасвим јасно да ли је хрватски надбискуп Алојзије Степинац данас рехабилитован или је само поништена осуђујућа пресуда из 1946.

Остаје да се види шта ће рећи суд и да се верује у непристрасност хрватског судства, рекао је Вулин истакавши да се нада да судови у Хрватској неће бити тако ажурни само када је у питању Степинац, већ да ће ту енергију употребити да реше и српске захтеве у погледу имовинских права, пензија…

“Надам се да ова изненадна ажурност хрватских судова неће стати само на случају Степинац. Надам се да ће ту ажурност и енергију употребити да реше, рецимо, српске захтеве када је у питању њихова имовина, повраћај њихових имовинских права, решавање пензијских поблема“, рекао је Вулин за Танјуг.

Волео би каже да се политика не меша у овај случај и, како је рекао, сам судски поступак, те да се нада да ће судови дати јасну слику ко је и шта је био Степинац.

„За српски народ, неко ко је био викар усташке војске, тешко да може да се нада захвалном сећању и рехабилитацији”, казао је Вулин и додао да ће хрватско правосуђе знати да цени управо ове историјске чињенице.

НИКОЛИЋ – ХРВАТСКА КОПА ПОНОР У КОЈИ ЋЕ САМА ДА УПАДНЕ

Председник Србије Томислав Николић каже да је укидање пресуде Алојзију Степинцу притисак на папу, као и да он лично припрема доказе о хрватском кардиналу.

Како је рекао Николић за „Вечерње новости“, материјал ће предочити комисији у Ватикану, а пре тога делегацији СПЦ.

„Хрватска затрпава јаме у које су усташе закопавале Србе, али ако овако настави, ископаће понор у који ће да упадне и остане сама, без подршке цивилизованог, антифашистичког и антинацистичког дела човечанства“, каже Николић.

Николић је рекао и да је добио уверавања од папе Фрање да неће бити журбе са одлуком о канонизацији Степинца, зато што би он био први хришћански светац кога СПЦ и остале православне цркве не би признале.

Председник Николић подсећа да Степинац никада није осуђен у Хрватској, како у НДХ тако ни у „данашњем правном следбенику те усташке државе“.

„Осуђен је у Југославији, а Србија је наследник и правни следбеник свих Југославија, и са тим су сагласне све новостворене државе, бивше чланице Југославије и Србије и Црне Горе“, закључује председник Србије.

Загребачки Жупанијски суд је у целости поништио пресуду контроверзном хрватском кардиналу из Другог светског рата Алојзију Степинцу.

Извор: Политика