Западни медији о косовским изборима

СТОКХОЛМ – Већина западних медија пренела је вест да су у “независној држави Косово” одржани локални избори на целој територије те “младе демократске земље”. У таквим вестима се посебно наглашава “горка чињеница” да Косово ни након 14 година откако су српске снаге протеране са тог дела (албанске!) земље, није успело да успостави контролу над северним делом “своје државе”.

Наиме, око 40.000 Срба у северном делу Косова (и Метохије) годинама није пристајало да буде под контролом власти из Приштине, већ је “тврдоглаво” покушавало да одржи статус qуо или неку врсту двовлашћа, у коме је Србија званично управљала севером Косовом као “делом своје територије”. Сада, после одржаних локалних избора, ствари би ту требало да се из темеља промене. Српске институције се укидају, а њихово место заузеће институције које ће бити под албанском (шиптарском) контролом. Даље “двовлашћа” је неодрживо не само зато што повећава “непријатељство” између “две државе” — Србије и Косова — него и због тога што недостатак “нормалних (добросуседских) односа” спречава Србију да направи кључне кораке ка „жељеном чланству у Европској унији“.

Западни медији листом изражавају “наду” да ће прошлонедељни избори представљати “прекретницу” за “обе стране”,јер су Срби по први пут добили “савет” из Београда да изађу на изборе које је расписала власт Републике Косово, то јесте, Србима је сугерисано да окончају даљи бојкот косовских локалних избора и изађу на биралишта у што већем броју. Евроатлантске информативне агенције констатују да су Срби на југу Косова (јужно од реке Ибар) далеко склонији прихватању албанских власти и да су они и раније учествовали у локалним изборима које је расписивала шиптарска влада.

Ипак, иако Срби са севера Косова исказују оданост држави Србији, они су далеко од тога да беспоговорно прихвате одлуке Београда, односно, нису спремни да се усагласе са најновијом политиком Владе Србије.

Поред онога што би се могло назвати “техничко управљање”, наводе се речи извесне Међународне кризне групе, да су Срби на северу Косова одани само једном циљу, а то је спречавање Приштине да преузме власт у том делу “државе Косово” и блокирање било какве међународне иницијативе, која би тамо водила “јачању косовских (албанских) институција”. После дугог периода “нећкања”, Србија је пролетос потписала споразум са Косовом о успостављању “међудржавне” контроле на граници “између две суверене државе”, као и о институционалном “трансферу” власти. Тим договором (Бриселски споразум) створени су услови за одржавање најновијих локалних избора на Косову по јединственим правилима приштинске владе.

Надаље, бројни медији на Западу изражавају “жаљење” због “тврдоглавости” Срба на северу Косова, који нису спремни да прихвате “руку помирења”. На свим странама у северном делу Косовске Митровице могу се видети графити којима се изражава отпор косовским локалним изборима (“не шиптарским изборима”). Поједина западна информативна гласила пренела су и изјаву “београдског аналитичара” Душана Јањића, да би Срби “својим учешћем на изборима које је организовала Приштина признали постојање шиптарских институција”. “То је њихова основна дилема, јер су до данас живели са српским институцијама и не знају како ће изгледати њихов живот под албанским властима”, преносе се Јањићеве речи.

Такође, медији на западу дају и кратак осврт на неке “историјске моменте”, напомињући да су Срби и Албанци “одувек били непријатељи”, те да је та, некада “богата провинција Косово”, била предмет “вековних сукоба” између отоманских и српских владара. И коначно, Тито је дао Косову аутономију 1963. године, а исту је “укинуо” режим Слободана Милошевића крајем осамдесетих година прошлог века (1989). Стереотипно се тврди да је Милошевић “изазвао нападе албанских сепаратиста”, чију је побуну покушао да угуши војним путем. Али, у све се умешао НАТО, који је 1999. године бомбардовао Србију и прогнао српску власт из те „провинције“.

Западни медији “признају” да понашање неких албанских политичара доприноси осећању несигурности код косовских Срба. Помиње се и наводна “широка аутономија” за српску заједницу, иако се то не потврђује ничим другим, осим тиме да ће Срби имати прилику да “бирају свог регионалног командира полиције”. Наравно, прескочили су чињеницу да тог “регионалног (полицијског) команданта”, на крају, именује приштинска (шиптарска) влада.

Из свега онога што можемо да прочитамо у западним гласилима недвосмислено се види да се косовски локални избори посматрају као признање Србије да је Косово независна држава. Наравно, сваком човеку који покушава да ствари гледа непристрасно, јасно је да локалне изборе може да распише држава на било ком делу своје суверене територије. Пристајање Србије да прихвати локалне изборе (које је расписала илегална влада у Приштини) и да тамошње Србе (доскорашње грађане Србије) “пресели” у шиптарски уставноправни систем, необорив је доказ “тихог” (да ли и незаустављивог) признања независности Косова.

Извор: Корени