Западни медији о значају Србије за ЕУ

БРИСЕЛ – Посета високе представнице ЕУ Кетрин Ештон Србији представља неуобичајено снажан израз подршке новој Влади Србије и европским интеграцијама, сматрају политички аналитичари у Бриселу.

„Крајње је неуобичајено да се висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност лично појави у земљи која није чланица ЕУ да подржи формирање нове владе и да се обрати Парламенту“, каже за Танјуг Тоби Вогел, уредник бриселског недељника „Јуропиан Војс“.

Вогел је уочио и да у свом говору српским посланицима Ештон ниједном није изговорила реч Косово, него је искључиво помињала Приштину.

„То показује колико се Ештон трудила да изађе у сусрет домаћинима“, каже он.

Вогел верује да ЕУ почиње да доживљава Србију као „угаони камен“ интеграције Западног Балкана, те констатује да Србија убрзано престиже Црну Гору на европском путу.

„Црна Гора се због слабих административних капацитета тренутно суочава са тешкоћама у спровођењу реформи, тако да јој можда одговара да мало уђе у заветрину“, примећује он.

Александра Стиглмајер, виша аналитичарка Европске иницијативе за стабилност (ЕСИ), такође сматра да Србија добија на значају у Бриселу.

„Имам утисак да Србија има снажну подршку не само у Комисији, него и у Европском савету“, каже она и додаје да у томе извесну улогу игра и украјинска криза.

„Многи у Бриселу сматрају да је сада неопходно јаче привезати уз себе земље Западног Балкана како би се спречило даље ширење утицаја Русије“, рекла је Стиглмајер Танјугу.

Она због тога верује да ће притисак из ЕУ да се Србија дистанцира од Русије са временом расти.

„Нисам убеђена да је Ештон била потпуно искрена када је у Београду рекла да ЕУ неће тражити од Србије да се опредељује између Москве и Брисела“, каже она.

Када је реч о очекивањима Београда да би Србија могла да заврши преговоре о придруживању до 2020, Стиглмајер и Вогел имају одређене резерве у вези с таквим роком.

„Процес придруживања је технички веома компликован, тако да ће упркос најбољој политичкој вољи бити тешко испунити све критеријуме у том року“, указује Вогел, док Стиглмајер примећује да су се критеријуми за учлањење пооштравали после сваког круга проширења.

„Хрватској је било знатно теже да уђе у ЕУ него Бугарској и Румунији, тако да очекујем да ће тако бити и са Србијом”, каже она.

Извор: Танјуг