Ишингер о односима Немачке и САД

Прислушкивање агенције НСА дубоко је нарушило поверење између Немаца и Американаца, али криза у Украјини представља шансу да се трансатлантски односи поново ојачају, оцењује Волфганг Ишингер.

Дојче веле: Господине Ишингер, овде у Вашингтону се оцењује да је политика према Русији доживела „драматичан неуспех“. Појединци верују да се ближимо новом Хладном рату. Како то утиче на трансатлантске односе, који се још нису опоравили од афере са НСА?

Вофгнанг Ишингер: Имам утисак да ће криза у Украјини, а затим и криза наше политике према Русији, пре ојачати трансатлантске односе, него што ће их ослабити. Да нас та криза не преокупира у овако огромној мери, још би једни другима трљали нос због неуспеха у Сирији, и због мобилиног телефона, интернета, и Сноудена. Готово да можемо да кажемо: хвала, председниче Путин, подсетили сте нас Немце и Американце да НАТО још увек има своју улогу. Подсетили сте нас да је важно да Европа наступа заједнички, и да је још увек стратешки важан циљ да се повећа разноврсност снабдевања енергијом у Европи, уместо што смо зависни од само једног извора.

ДВ: Овде у Америци се већ веома интензивно размишља о новим формулацијама безбедносне и спољне политике према Русији. Изненада се поново чује израз: „политика ограничавања“. Шта Американци очекују од Немачке?

Може се рећи следеће: најпре, Европска унија није допустила да је Путин разједини. То се у Вашингтону доживљава као добра ствар. Не само што Европа наступа заједнички, већ постоји и договор са обе стране Атлантика који функционише прилично добро. Као друго, санкције не могу да замене политику. Видећемо да ли ће санкције утицати на понашање руског државног врха. Ту има места за сумњу. Дакле, потребна нам је стратегија. Први циљ такве стратегије не би требало да буде кажњавање Путина. Поједини Американци дају коментаре који могу да оставе утисак да је најважније казнити Путина, послати га у ћошак. То је потпуно погрешно. Нама ће и даље бити потребни председник Путин и руски државни врх, у многим међународним темама. Дакле, морамо да одредимо приоритете на прави начин.

ДВ: Који су то приоритети?

Први приоритет је да Сједињене Државе и европски партнери морају да се договоре око стратегије за Украјину. Нама је, током последњих година, донекле успело да од нефункционалне направимо функционалну државу, да надјачамо Владимира Путина цивилним средствима, оним што се на енглеском зове софт-пауер.

ДВ: У коликој мери Немачка може да у томе учествује? Овде у Вашингтону се стиче утисак да се од те земље очекује мало тога. Истовремено, Немачкој се замера да није вољна да учествује у санкцијама. Ангела Меркел ужива репутацију снажне политичарке, али јој пребацују да покушава да према Путину води својеврсну „политику умиривања“.

Гарантујем да то није тачно. Морамо озбиљно да радимо против те оптужбе. То се мора видети у правом светлу: свака санкција коју заведе САД, биће готово без последица за америчку привреду јер је трговина са Русијом безначајна за Американце. За Европу, а посебно за Немачку, то није тако безначајно. Свака наша санкција ће имати десетоструко снажније дејство на Русију, него било која америчка санкција…

ДВ: …али и на немачке фирме…

…али ће се можда и негативно утицати на наше сопствене интересе. Верујем да морамо да се одбранимо од оптужбе да наступамо меко. Иза кулиса, на ову ситуацију још увек утичу сећања на кризу у Либији. Амерички политичари још увек памте да су Немци остали „ван терена“ када је дошло до насиља у Либији. Сада желе потврду да ће Немачка овај пут играти централну улогу, као најважнија земља у Европи, која има велики утицај у Москви, а то се односи и на канцеларку лично.

ДВ: Вашингтон иритира чињеница да ће јавни говор Ангеле Меркел током посете бити посвећен трансатлансткој зони слободне трговине. Верујете ли да би домаћини више волели да чују нешто о Русији и питањима трансатлантске безбедности?

Споразум о слободној трговини је тема од највећег стратешког значаја. Канцеларка поступа исправно тиме што се обраћа америчким привредницима, а индиректно и пословним људима у Немачкој. Потребна нам је кампања на обе стране Атлантика да би пројекат уопште могао да се покрене унапред. У овом тренутку, споразум плови насупрот ветру.

ДВ: Афера НСА у Немачкој игра веома важну улогу, али овде у Вашингтону њен значај је далеко мањи. Какву поруку би Меркел и Обама требало да пошаљу у јавност?

Нажалост, велики део америчке политичке сцене још не схвата колико је штете нанео скандал са НСА, што се тиче поверења које Америка ужива у међу немачким становништвом. Анкете показују да је углед Америке у огромној мери оштећен. Исправно је ако инсистирамо да се преко тога не пређе тек тако, већ да је нужно да се најпре залечи међусобно поверење. Помиње се трансатлантски „кибернетички-дијалог“ и то сигурно има смисла. Истовремено, не смемо да очекујемо чуда.

Вофганг Ишингер је био немачки амбасадор у Америци од 2001. до 2006. Тренутно је председник Конференције о безбедности у Минхену.

Извор: Дојче Веле